"Split" James McAvoy
KULTURA · film/TV

Kako godine lete! M. Najt Šjamalan nas plaši još od 1999. godine i velikog hita „Šesto čulo“, a u bioskope je upravo stigao njegov najnoviji film, horor-triler koji, bez obzira što je podelio poklonike žanra u dva tabora, trenutno zgrće milione u bioskopima širom sveta.

Da se podsetimo… Nakon dve ne preterano zapažene komedije, Šjamalan je snimio svoj prvi horor i postao hit reditelj. Uspeh Šestog čula je bio toliki da su se Šjamalanu otvorila, praktično, sva vrata u Fabrici snova. Tokom narednih dvadesetak godina, Šjamalan je ostao u okvirima horora i/ili fantastike, ali uspeh Šestog čula nije ponovio. Istina, Nesalomiv (2000) je bio sasvim dobar film (neki ga čak smatraju i najboljom Šjamalanovom režijom), ali nakon toga… Znaci (2002), Selo (2004), Gospa iz vode (2006), Pretnja (2008), Poslednji vladar vetrova (2010) i Nakon Zemlje (2013) nisu dobri filmovi. Posle Šestog čula, od Šjamalana se očekivalo da na kraju svakog filma ponudi „šokantni preokret“ što je u većini slučajeva rezultiralo samo šokantno loše osmišljenim scenarističkim rešenjima koja su se graničila sa budalaštinom, a neretko su tu granicu i prelazili. Treba podvući da su najskuplji Šjamalanovi filmovi praktično negledljivi – što se budžet povećavao, kvalitet je opadao (to posebno važi za Poslednji vladar vetrova i Nakon Zemlje). Tek kada se sa Posetom (2015) vratio u okvire (bar za američke pojmove) skromnog budžeta, Šjamalan je povratio svoj kreativni naboj.

Poseta je veoma dobro prošla (film je koštao 5 miliona $, a zaradio gotovo 100), a sada je taj uspeh ponovio i premašio Podeljen (budžet od 9 miliona, za sada zarađeno skoro 200). Šjamalan je, očigledno, uspeo da pronađe svoju pravu meru, istovremeno prigrlivši jednu od omiljenih holivudskih jednačina: horor + malo ulaganje = ogroman profit. Takođe, da to odmah raščistimo – Podeljen je, uz Šesto čulo i Nesalomivog, najbolji film u Šjamalanovoj filmografiji. O čemu se tu zapravo radi? Džejms Mekavoj glumi Kevina Venedla Kramba, muškarca koji boluje od poremećaja ličnosti i čije telo i um „nastanjuju“ 23 različita entiteta koja se bore za prevlast. Podeljeni kidnapuje tri devojke kako bi ih žrtvovao Zveri, svom dvadeset i četvrtom entitetu, a među njima i Kejsi (Anja Tejlor-Džoj), povučenu mladu ženu sa vlastitom mračnom tajnom. Tu je i, da ne zaboravim, Beti Bakli kao psihijatar koji već dugo leči Kramba i koja shvata da sa njenim pacijentom nešto (dodatno) nije u redu.

Kamerna postavka pomaže u stvaranju napetosti, a Šjamalan efektno koristi raspoloženog Mekavoja. Film počinje kao manje-više klasičan triler o otmici i „držanju pod ključem“, da bi postepeno počeo da poprima natprirodnu notu. Naravno, veći deo filma otpada na „igru mačke i miša“ (ili preciznije: psihotičnog mačora i tri mišice) i ti segmenti se, mada ne bez napetosti, razvijaju u okvirima manje-više očekivanog. Pri kraju sledi i očekivani šjamalanovski „šok preokret“ koji je mogao biti i pametnije koncipiran i pozicioniran, ali koji je u celini zadovoljavajuć. Uz to, sam kraj filma donosi jedan neočekivani kameo koji Podeljenog dovodi u direktnu vezu sa jednim drugim filmom iz Šjamalanove filmografije, čime se, praktično, najavljuje nastavak i ukazuje na smer u kome će se priča dalje razvijati.

Nisam siguran da će Podeljen za deset godina od današnjeg dana važiti za klasika horor žanra. Ono što je sigurno jeste da se u ponudi izdvaja po svojoj spremnosti da, bar povremeno, napusti utabanu stazu i gledaocima ponudi nešto što je bar malo drugačije. Onima koji su očekivali generičan „opuštajući“ slešer to neće goditi, ali će Šjamalanov napor umeti da cene svi oni koji vole odvažnija scenaristička rešenja.

Uticaj Hičkoka i Psiha je primetan, mada to ne smeta – u pitanju je omaž, a ne krađa. Film je mogao da bude kraći (dva sata je zaista previše za film poput ovog) i pojedini likovi bolje nijansirani (Kler i Marša), ali Šjamalana treba pohvaliti zbog dobro realizovanog koncepta i spremnosti da povremeno bude istinski surov (što je retkost u današnjem hororu). A pohvale, pored odličnog Mekavoja koji se se, očigledno, odlično zabavljao na snimanju, zaslužuju mlada Anja Tejlor-Džoj (poznata po glavnim ulogama filmovima Veštica i Morgan, ovde gotovo neprepoznatljiva sa tamnom kosom) i vetranka Beti Bakli (De Palmina Keri, Polanskovo Ludilo, Alenova Druga žena) koja dokazuje da i žene preko 60 mogu biti uverljive horor heroine. Nakon ovako velikog uspeha, nastavak je zagrantovan što u ovom slučaju, čini se, nije tako loša ideja. Čekamo!

Dobitnici Oskara 7 filmova koji su s pravom zaslužili Oskara film Film „Dalida“ na 45. FEST-u fest_gledaj_03_horizontalni 45. FEST Fest preporuke FESTovske preporuke · · · ·