"Tišina" Skorseze
KULTURA · film/TV

Neosporno, Martin Skorseze je živa legenda američkog i svetskog filma. Ovaj neumorni filmski bard već od svog prvog remek-dela, „Ulica nasilja“ iz 1973. godine, opčinjava poklonike sedme umetnosti svojim nasilnim, uzbudljivim i poetičnim filmskim pričama. U tom mnoštvu istinskih klasika, teško je izdvojiti najbolje.

Tu su Taksista, Razjareni bik, Poslednje Hristovo iskušenje, Dobri momci, Kazino, baš kao i Skorsezeove recentne režije Hugo i Vuk sa Vol Strita. Spisak je zaista dugačak i nadasve impresivan. Skorsezeov najnoviji film, Tišina, zasnovan na istoimenom romanu japanskog pisca Šjusakua Endoa (doduše, pravilnije prevod je Ćutanje, ali da ne cepidlačim…), ne spada u red njegovih najboljih ostvarenja. To čudi, imajući u vidu da je Skorseze ovaj projekat pripremao četvrt veka i da mu je, očigledno, bilo veoma stalo da Endoovo delo o progonu hrišćana u sedamnaestovekovnom Japanu pretoči u pokretne slike.

Šta je krenulo po zlu? Jednostavno, čini se da promena medija nije pogodovala priči, a nije pomogla ni odluka da konačna verzija filma traje gotovo dva i po sata. Od jednog odličnog kratkog romana, efektnog i dirljivog, proistekao je predugačak i razvodnjen film u kome ključni zamajac veoma brzo postaje očigledan, a onda se ponavlja iznova i iznova, sve dok ne postane zamoran i izgubi na svežni i snazi.

Film, baš kao i roman, prati katoličkog sveštenika Sebastijana Rodrigeza koji odlazi u Japan kako bi učvrstio svoju veru i dokazao neistinitost glasina da se njegov duhovni učitelj Fereira odrekao Hrista. Siromašni japanski hrišćani oduševljeno dočekuju Rodrigeza i njegovog pratioca oca Franciska, ali im japanska vlast uskoro ulazi u trag. Katolički sveštenici i njihovi sledbenici bivaju podvrgnuti stravičnim mučenjima, u filmu veoma detaljno prikazanim, što Tišina, ironično i sasvim sigurno bez Skorsezove namere, gura u pravcu prokuženog torture porna, podžanra koji je sredinom dvehiljaditih proslavio Ilaj Rot snimivši horor Hostel.

Tišina je prihvatljiv film; vidi se da ga je radio iskusan reditelj; mada očekivane majstorije nedostaje. Imajući to u vidu, ne čudi što je, bez obzira na prvobitna velika očekivanja, prilično loše prošao kada je reč o nominacijama za Oskara. U borbi za zlatnu statuetu našao se samo direktor fotografije Rodrigo Prijeto, dok je film u svim drugim kategorijama zaobiđen. Glavni glumac, Endru Gafild, jeste ove godine bio među nominovanim za najbolju mušku ulogu, ali ne za Tišinu, već za anti-ratni epik Greben spasa ponovo aktuelnog Mela Gibsona.

Skorseze se očigledno mnogo ne sekira zbog ovog, kada se sve sabere, dostojanstvenog promašaja, već za sledeću godinu uveliko priprema svoj naredni film, biografsku kriminalističku dramu Irac u kome će, planirano je, okupiti all star glumačku postavu koju sačinjavaju njegovi provereni saradnici Robert de Niro, Al Paćino, Džo Peši i Harvi Kajtel.

LJUBAV I MODA pic01_cover Filmski Beograd Marina02 Dokumentarac o Marini Abramović premijerno na 64. Martovskom festivalu Najbolji filmski dijalozi svih vremena Najbolji filmski dijalozi svih vremena Nove serije ("The Good Fight") Još nekoliko novih serija ·