Bil Skarsgard briljira kao zlocesti Penivajz
KULTURA · film/TV

Kada je neki roman toliko voljen kao „To“ Stivena Kinga, onda se njegova filmska adaptacija očekuje sa velikim nestrpljenjem – ali i zebnjom. Srećom, Endi Mušeti se pokazao dostojnim. To nije samo prvoklasan bioskopski hit (film je u Americi za prvi vikend zaradio fantastičnih 120 miliona dolara, što ga na ovom uzorku dovodi u red blokbastera poput „Čudesne žena“ ili novog „Spajedrmena“), već je i jedan sasvim pristojan film, urađen veoma brižljivo i sa dužnim poštovanjem prema književnom izvorniku.

Horor roman To objavljen je pre više od tri decenije, ali njegov značaj i uticaj ne blede. Naprotiv – jači su nego ikad. Dovoljno je za primer uzeti prvu sezonu popularne serije Čudnije stvari i videti koliko je delo Stivena Kinga i dalje voljeno i inspirativno. Imajući to u vidu, ne čudi što je visokobudžetna filmska adaptacija možda i najboljeg Kingovog romana privuka veliku pažnju. Ovaj roman je 1990. već pretočen u dvodelni TV film u režiji Tomija Lija Valasa, horor rutinera specijalizovanog za nastavke (radio je, između ostalog, Noć strave 2 i Noć veštica 3), ali ova prva adaptacija, bez obzira na nadahnutog Tima Karija u ulozi monstruoznog klovna Penivajza i druge adute, nije posedovala dovoljan budžet da bi na zadovoljavajući način dočarala Kingovu epsku borbu dobra i zla. Uz to, televizijsko poreklo projekta zahtevalo je da horor naboj bude ublažen, što je svakako doprinelo da ova verzija ne pogodi centar mete. Angažman Andreasa Endija Mušetija kao reditelja nove, 35 miliona dolara vredne ekranizacije, izazvao je dosta kontroverze. Ovaj Argentinac je, naime, do sada režirao samo jedan dugometražni film – problematični horor Mama (2013) nastao pod pokroviteljstvom Giljerma del Tora, film koji jeste imao solidan komercijalni uspeh ali koji svakako nije preporučivao Mušetija kao reditelja na koga treba računati. Srećom, Mušeti je ovoga puta bio na visini zadatka.

Poslednjih godina i decenija bombardovani smo jeftinim horor filmovima koji, iako sasvim očigledno ne pripadaju holivudskoj A produkciji, imaju opsežnu bioskopsku distribuciju – u tu skupinu, recimo, spadaju serijali Paranormalna aktivnost i Slagalica strave. Računica je jasna: skroman budžet, neambicioznost i traljava izrada sa jedne strane, i veliki zarada u bioskopima sa druge. Malo je istinski solidnih horor produkcija koje dobace do bioskopa – Prizivanje zla je jedan od primera domaćinski urađenog ostvarenja ovog žanra, a To se takođe može svrstati u tu skupinu. U Mušetijevom filmu je sve na svom mestu: od odličnog rada južnokorejskog direktora fotografije Čunga Čung-Huna – proverenog saradnika Parka Čan-vuka (Stari momak, Stoker, Sluškinja), preko brižljivo odabrane glumačke podele i odličnog rada s mladim glumcima, do muzike i specijalnih efekata koji pomažu da To isporuči potrebnu količinu šokova i jeze.

Imajući u vidu da Kingov roman ima preko 1000 strana, bilo je očigledno da se ne može pretočiti u samo jedan film. Zadržavši koncept prethodno angažovanog Karija Fukunage (prva sezona Pravog detektiva) koji je planirao da snimi filmski diptih, događaji iz romana su razvrstani po vremenu zbivanja. Kod Kinga, a i u televizijskoj adaptaciji, sadašnjost i prošlost se stalno mešaju – ista skupina junaka prati se u dva vremenska plana, kada im je bilo 11-12 godina, i 27 godina kasnije, kada su već zreli ljudi blizu četrdesete. Novo To fokusira se samo na ranije događaje, u ovoj adaptaciji smeštene u 1988. godinu (kod Kinga je to bila 1957), što omogućava da glavne narativne linije iz romana ostanu manje-više netaknute. Naravno, izmena je bilo – delovi romana koji se bave dečjom seksualnošću u filmu su samo nagovešteni, ima još promena, ali, suštinski, predložak je prilično verno pretočen u film od preko dva sata. Paradoksalno, nastojanje da bude što manje izmena u odnosu na roman pravi problem tokom prvih četrdesetak minuta filma – naših sedmoro junaka se, jedan po jedan, sreću sa naslovnim čudovištem i to posle trećeg-četvrtog susreta postaje pomalo zamorno i monotono. U romanu su ovi delovi „presecani“ i „osvežavani“ segmentima koji se događaju u sadašnjosti, što u ovaj adaptaciji nije bilo moguće. Srećom, od trenutka kada članovi Kluba gubitnika zakorače u napuštenu kuću Ulici Nebolt sa namerom da se obračunaju sa svojim košmarnim nemezisom koji svakih 27 godina izranja iz podzemne kloake i teroriše decu u gradiću Deri, film dobija na zamajcu i napetost ne popušta do poslednjeg kadra.

To je, očigledno, ponudio ono što publika želi, a neverovatni komercijalni uspeh filma će, nije isključeno, pomeriti granice filmskog horora, u smislu da ovaj žanr više neće biti studijsko siroče, već da će ubuduće u ponudi biti sve više filmova strave koji će imati pristojne budžete i koji će pretendovati na visoke pozicije u okviru godišnjih lista najgledanijih. Iz čitave priče kao najveći pobednik izlazi Andi Mušeti koji, to je sad sasvim izvesno, postaje rediteljsko od težine i značaja. To će, potvrđeno je, dobiti planirano „drugo poglavlje“, a Mušeti će se ponovo naći u rediteljskoj stolici – što znači da je već osigurao još jedan veliki hit. Što se glumaca tiče, To je izrodio (najmanje) dve zvezde. Bil Skarsgard, koji u filmu tumači krvožednog klovna Penivajza, do sada poznat kao sin Stelana Skarsgarda/brat Aleksandera Skarsgarda i epizodama u filmovima poput Atomske plavuše, imaće pune ruke posla nakon ovog uspeha, u to sam sasvim uveren. Ista stvar važi i za Sofiju Lilis koja u filmu tumači Beverli, jedinu curicu u udarnoj sedmorki. Sva deca u filmu su dobro odabrana i funkcionalna, ali je upravo crvenokosa Sofija ta koja ostavlja najsnažniji utisak. Uz to, ne treba smetnuti sa uma da će ovo biti važna stepenica u karijeri scenariste Gerija Daubermana koji je napisao dva ovogodišnja najveća horor hita, To i Anabel 2: Stvaranje zla, i koga sledeće godine očekuje premijera još jednog horora za koji je napisao scenario – Monahinje, drugog spinofa proisteklog iz serijala Prizivanje zla. Dauberman će gotovo sigurno raditi i na scenariju za film To: Drugo poglavlje čija se premijera očekuje u septembru 2019. godine.

pagecover Oskar ih je zaobišao: 5 potcenjenih glumačkih performansi 21. veka 3136755-TEST12-650-74cf639bea-1504797774cover Poznati glumci i glumice u svojim prvim ulogama i danas fifty-1505068922 Prvi trejler za film „Fifty Shades Freed“ Ljubišta Samardžić Ljubiša Samardžić: Deset uloga koje ćemo pamtiti ·