love_
U VAZDUHU · flešbek

Filozofi nisu prepoznatljivi po tome što su bili uspešni u ljubavi i dok su neki ostali do samog kraja nepopravljivi romantici, drugi su bili večiti mizantropi. Bez obzira na to da li ih je ljubav inspirisala ili ne, većina njih su se bavili ovom neiscrpnom i teško objašnjivom temom.

Neke čuvene misli filozofa koje su davno nastale su skoro uvek aktuelne, a pogotovo se mogu primeniti u današnjem svetu. One nam daju odgovore na mnoge naše nedoumice, ali, iznad svega, navode nas da postupamo ispravno. Kada je u pitanju ljubav, filozofi su se takođe potrudili da zabeleže svoje misli o jednom tako bitnom fenomenu ljudskog života.

Pročitajte u nastavku teksta šta su veliki filozofi imali da kažu o ljubavi.

Bertrand Rasel

Bertrand je bio analitički filozof čiji stavovi o ljubavi su često šokirali njegove savremenike. U svojoj knjizi Brak i moral (1929), zalagao se za veće prava homoseksualaca, što je tada bilo poprilično skandalozno, a takav stav ga je doveo do gubitka posla. Ženio se četiri puta, a imao je i brojne afere. Smatrao je da je brak odlična institucija, ali koja bi trebalo da bude oslobođena viktorijanskih normi. Nastavio je da se zalaže za prava homoseksualaca, slobodnu ljubav i nove načine razmišljanja sve do svoje smrti. Možda citat iz njegove knjige Brak i moral najbolje opisuje njegovo viđenje ljubavi: „Strah od ljubavi je strah od života, a oni koji se plaše života su već na pola mrtvi.“

Žan Pol Sartr

Sartr je bio francuski egzistencijalist i životni partner Simon de Bovoar. U skladu sa svojim savremenim životima i feminizmom drugog talasa, oni su imali otvorenu vezu koja je trajala više od 50 godina. Sartr je imao brojne afere sa znatno mlađim ženama. Uprkos tome, iako se nikada nisu venčali, njegova ljubav prema Simoni je bila očigledna, a na kraju svog života rekao je kako je bilo prelepo što ju je poznavao toliko dugo. Njihov odnos je opisao sledećom citatom: „Naša ljubav je jaka, nju ništa ne može da ugrozi. Ipak, ne smemo da dozvolimo da nas ta ljubav spreči da napredujemo i kao individue, da svako od nas ima svoj svet, svoju kuću, svoj život i gradi odnose sa drugim ljudima. Mi ćemo uvek da imamo jedno drugo, ali ne smemo da se zatvorimo u ljušturu.“

Artur Šopenhauer

Iako je hvalio asketski način života, Šopenhauer se trudio da ima pristojan društveni i ljubavni život. U odnosima sa ženama, na samom početku je imao uspeha, ali kako se veza razvijala, one su ga napuštale. Pozitivno je gledao na ljubav, smatrajući je jednom od ključnih čovekovih motivacija. Uprkos svom stavu prema ljubavi, on je i dalje pronalazio način da bude pesimista u vezi sa tim. Tvrdio je da će većina ljudi odabrati užasne supružnike, imati previše dece i da će na kraju biti nesrećni. „Konačni cilj svih ljubavnih intriga, bilo da se one završe srećno ili tragično, zaista je važniji od svih drugih ciljeva ljudskog života“, govorio je Šopenhauer.

Fridrih Niče

Niče je u ljubavi bio potpuni nesrećan. Tri puta je prosio istu ženu, Lu Salome. Njena odbijanja su ga u potpunosti slomila, a osim povremenog izražavanja naklonosti prema Vagnerovoj supruzi, prestao je da veruje u ljubav nakon što ga je Lu Salome konačno odbila. Živeo je sam većinu svog života. Smatrao je da je brak dobra ideja za većinu ljudi, ali se pitao kuda to vodi. U svojim delima je navodio kako bi brak trebalo da bude koristan za muškararca, što bi se danas smatralo izuzetno seksističkom izjavom. „Nije nedostatak ljubavi taj koji čini brak nesrećnim, već nedostatak prijateljstva“, rekao je Niče.

Dalaj Lama

Dajal Lama je monah i vrhovni poglavar tibetanskog budizma. Zakleo se da će živeti u celibatu, ali opet ima dosta da kaže kada je u pitanju ljubav. Za njega najveća ljubav je da volite svet i sve oko sebe, bez obzira na to koliko je imate poteškoća. On smatra da ma koliko da vam teško bilo u životu, trebalo bi da se trudite da u svakom trenutku širite ljubav, a to će vam pomoći da proširite krug ljudi koje volite, a samim tim ćete se osećati znatno bolje. „Ljubav i saosećanje su najvažnije ljudske potrebe“, izjavio je Dalaj Lama.

Pored filozofa, i književnici su imali šta da kažu o ljubavi. Jedan od njih, irski pisac Oskar Vajld, je zbog ljubavi i načina života nastradao, a o njoj je rekao sledeće: „Kada jednoj ljubavi dođe kraj, slabići kukaju, energični smesta pronađu novu ljubav, a pametni su je već odavno imali u rezervi.“

9-2 Jedini pravi džin Naslovna fotografija Laza protiv Zmaja: Najveći skandal srpske književnosti pagecovertattoo Tetovaže iz viktorijanskog doba assclyde_cover Istorija Evrope od 400. godine pre nove ere do danas · · · ·