Nemanja Sekulić
fotografija

Koliko puta ste pogledali neku fotografiju i pomislili: ma da li je to moguće? Ili ste automatski počeli da smišljate nastavak priče koja je počela u toj snimljenoj sceni? Vrlo je moguće da se radi o fotografijama Nemanje Sekullića, koji se već godinama bavi jednom zanimljivom oblasti u sferi digitalne umetnosti – foto-montažom.

Nemanja je umetnik, koji ne prestaje da istražuje u sferi nesvesnog. Kada gledamo njegove fotografije shvatamo koliko je potrebno hrabrosti da se uđe u zemlju Nedođiju i da je to baš mesto gde si svoj na svome. Da, ovo je priča o našem Petru Panu u svetu digitalne umetnosti i kako je ona nastala.

Da li postoje uzori za tvoj rad?

U principu nema ih puno. Zapravo, vreme kada sam ja počinjao, pre oko sedamnaest godina,  nije bilo vreme interneta, tako da sam učio o samoj fotografiji iz knjiga, uglavnom naših autora, a sve ostalo sam sam eksperimentisao. Može se reći da je moje eksperimentisanje činilo sedamdeset posto mog rada, a ostalo je išlo putem knjiga. A Photoshop sam učio apsolutno sam, pošto tada nije bilo knjiga ili nekih drugih vrsta objašnjenja. Išao sam peške: alatku po alatku istraživao, pa je to mnogo duže trajalo, nego kad imaš neku smernicu ili tutorijal. Međutim, najbolje naučiš kada sam istražuješ. Jeste da ti dosta vremena oduzme, ali ti najviše ostane u sećanju.

Tek kasnije, negde između 2008/9, kada sam se već izverzirao u svom radu, krenuo je razvoj interneta i umetnici su imali svoje sajtove, postojao je Youtube. Onda sam u neku ruku imao svoje uzore, tj. divio sam se umetnicima koji su radili stvari u fotografiji koje se meni sviđaju, pošto naravno nije poenta u kopiranju. Tako mi se na primer dopadao stil Joel Grimesa, koji je radio jednostavne foto montaže, tako što je ubacivao portrete ljudi u određenu pozadinu i postizao jak kontrast i dinamiku, što ne možeš uraditi u realnim situacijama. Tu su na primer: Adrian Sommeling ili Chase Jarvis, koji se bavi klasičnom fotografijom i još dosta sličnih. To su umetnici koji su mi tada bili zanimljivi i radili su neke slične stvari i oni su me podstakli da budem bolji. Oni su u tom trenutku bili na mnogo višem nivou nego ja i onda me je to samo teralo da više radim i dostignem taj profesionalni nivo.

Kako se zove oblast fotografije kojom se ti baviš?

To je konceptualna foto manipulacija. Fotografija ima određen koncept, a foto manipulacija se uvodi, pošto situacije nisu realne, već se stvara neka nova realnost. Ona pripada sferi digitalne umetnosti, pošto se u rad uvode gomila 3D elemenata i softverskih alata. Nije klasična fotografija, već baš digitalna umenost.

Koliko je vremena potrebno za jedan tvoj rad? Umetnost zahteva vreme pretpostavljam?

Proces obično počinje tako što prvo fotografišem pozadinu. Znači to može biti neka priroda, zgrada, enterijer, koje su osnova za dalju priču. To je osnova da bi se odredila perspektiva, svetlost, kao i pod kojim uglovima slikaš sve ostale elemente. Sada sve zavisi, nekad pozadinu uslikam za jedan dan, nekad moram da otputujem negde, a nekad moram da sačekam i povoljan atmosferski trenutak za slikanje pogodne scene. Recimo traženje pozadine može biti od dana do par dana, zatim jedan dan obično traje studijsko fotografisanje i ako ide neki 3D element na to sve to može da potraje još pet, šest, deset ili petnaest dana. Tako da recimo to može biti sve ukupno od dva, tri dana do dve do tri nedelje po fotografiji od zavisnosti od same kompleksnosti.

Završio si grafički dizajn i nastavio si da se baviš fotografijom. Uglavnom si sam razvijao svoj brend i polako se afirmisao. Kada i kako je došlo do profesionalnog uspeha?

Početak ozbiljnije priče krenuo je kada sam počeo da prodajem svoje fotografije preko Istock sajta sve do momenta dok me nisu pokrali. Eto, i to se desilo, otkupili su ceo portfolio lažnom kreditnom karticom i onda sam ja u nekom trenutku odlučio da dignem ruke od svega toga i da krenem da radim direktno za klijente. Znači da nemam posrednika u obliku nekog sajta, gde ja prodajem svoje fotke, a oni uzimaju većinski deo kolača, a ja dobijam ostatak. Ovako lepo ja radim direktno za klijenta i mnogo je lakše. Mnogo je kreativnije, imaš veću slobodu i nema te treće osobe koja će još dodatno da ti zagorčava neke stvari. Na svu sreću klijenti su uglavnom nalazili mene, a ja ih zapravo nikad nisam ni tražio. Imam svoj sajt i naravno svoje radove sam okačio na određene umetničke sajtove, koje klijenti redovno obilaze u potražnji za inspiracijom ili novim ljudima za posao. Pošto je malo ljudi i u svetu koji se bave ovakvom vrstom umetnosti, mnogo je lakše isplivati i biti zapažen.

Koliko imaš slobode u radu za klijente? Kako se nosiš sa okvirima koji su ti postavljeni za neki rad?

Ranije mi je to smetalo, pošto sam hteo da radim nešto iza čega ću ponosno stajati. Ali onda shvatiš da je to samo biznis i reklama, i da taj svet malo drugačije funkcioniše i zato ti moraš da slušaš klijenta. Nekad uradiš neki kič i ne kažeš da si to radio tj. zamolim klijenta da ne budem potpisan. Svakako većinski stoji moje ime i dogovaramo se. Sada kako sam malo afirmisaniji umetnik, ljudi me angažuju baš zbog mog stila i onda u tom okviru imamo neka pomeranja u klijentovu ili moju stranu. Većinski oni imaju ideju, a ja dajem predloge za izvođenje i zatim se nivelišemo u toku samog procesa. Uglavom sarađujem sa stranim klijentima i imam sjajne utiske, dok su saradnje sa našim kompanijama ređe.

Kakvi su ti naredni planovi?

Želim da radim kao edukator i držim međunarodne radionice na temu stvaranja fotografija. Već sam držao nekoliko radionica kod nas i sada radim na tome da to proširim, a već uveliko radim tutorijale na Youtube-u. Naravno, želim i dalje da se usavršavam u svom radu, ali ovo je nešto što me još zanima.

Više Nemanjinih fotografija možete pogledati u našoj galeriji:

Rose GardenOtvori galeriju
half-half-travel-9_cover Fotografije pričaju o jednoj vezi na daljinu pariz Šta dobijete kad spojite Pariz i Njujork? deca Klinci koji su oduševili fotografijama na National Geographic takmičenju za decu Fotografski trikovi koji svakodnevne sitnice pretvaraju u skupu foto opremu Fotografski trikovi koji svakodnevne sitnice pretvaraju u skupu foto opremu · · ·