cover
KULTURA · fotografija

Da, na deci ostaje svet i deca su ta koja menjaju budućnost. Ali nije uvek očigledno i jasno, kao u slučaju Mocarta, da će neko dete jednoga dana postati poznati umetnik, pasionirani borac za ljudska prava, seks simbol, čuvena pevačica ili znameniti pisac. Mnogi koji su promenili svet u kome živimo, kao mali su bili zapravo povučeni, siromašni, loši đaci, ili su imali teško detinjstvo. Podsetimo se na neke od njih, posmatarajući stare fotografije.

Albert Ajnštajn

Albert je rođen u nemačkom gradu Ulm, 14. marta 1879. godine, od majke Pauline i oca Hermana. Mesec dana nakon njegovog rođenja porodica se seli u Minhen, gde je mali Ajnštajn pohađao osnovnu školu. U ranim godinama nisu se primećivali posebni znaci genijalnosti, koji će ga jednog dana svakako dovesti do Nobelove nagrade. Iako je bio zainteresovan za nauku i matematiku, smatrao se za jednog sasvim prosečnog đaka. Bilo kako bilo, danas ga poznajemo kao oca savremene fizike, i čoveka koji je zauvek redefinisao naš pogled na svet.

Ernest Hemingvej

Ko bi rekao da će ovo slatko detence izrasti u mačo pisca. Možda je jedan detalj iz njegovog detinjstva upravo razlog što je Ernest toliko potencirao svoju muževnost. Naime, njegova majka ga je oblačila u devojčicu sve dok nije napunio pet godina. Ernest Miler Hemingvej rođen je 21. jula 1898. godine u gradiću Ouk Par, ali je većinu detinjstva proveo u Čikagu, sa svojim roditeljima, majkom Grejs i ocem Klarensom. Karijeru je započeo je kao novinar, a završio kao jedan od najznačajnijih pisaca dvadesetog veka.

Bili Holidej

Eleonora Fagan, poznatija kao Bili Holidej, rođena je 7. aprila 1915. godine u Filadelfiji. Njen otac Klarens napustio je nju i njenu majku Saru, kako bi se posvetio muzičkoj karijeri. Sa dvanaest godina seli se sa majkom u Harlem, gde po klubovima nastupa kao plesačica i povremeno peva. Tridesetih godina bavi se isključivo pevanjem, i menja svoje ime u Bili. Zahvaljujući producentu Džonu Hamondu, iz propalih barova vinula se do statusa jedne od najvažnijih džez pevačica svih vremena.

Merilin Monro

Norma Džin Mortenson, iliti Merilin Monro, rođena je 1. juna 1926. godine u Los Anđelesu. Imala je vrlo traumatično detinjstvo – oca nikada nije upoznala, majka joj je imala paranoidnu šizofreniju zbog koje je završla u instituciji za mentalno obolele, a Norma je živela po sirotištima i hraniteljskim porodicama. U više navrata bila je i seksualno zlostavljana, što je najverovatnije dovelo do njene prve udaje, kada je imala samo šesnaest godina. Karijera joj počinje onog trenutka kada ju je tokom Drugog svetskog rata jedan fotograf primetio dok je radila u fabrici, i predložio da počne da se bavi modelingom. Usamljena i nesnađena Norma Džin postaje Merilin Monro – ultimativni seks simbol i najvoljenija glumica dvadesetog veka.

Pablo Pikaso

Kršten kao (udahnite duboko!) – Pablo Diego José Francisco de Paula Juan Nepomuceno María de los Remedios Cipriano de la Santísima Trinidad Martyr Patricio Clito Ruiz y Picasso – ili kraće rečeno Pablo Pikaso, jedan je od najinovativnijih slikara dvadesetog veka. Rođen je u Španiji 25. oktobra 1881. godine, a njegov otac, koji je inače bio profesor likovnog, učio ga je crtanju. Međutim, nadareni Pablo već ga je sa trinaest godina prevazišao, a njegov talenat odveo ga je do titule osnivača kubističkog pravca, i najuticajnije ličnosti za simbolizam i surealizam u slikarstvu.

Frida Kalo

Magdalena Karmen Frida Kalo, rođena je 6. jula 1907. godine u Meksiko Sitiju. Njen otac Viljem bavio se fotografijom, a svoju suprugu, Fridinu majku Matildu upoznao je u Meskiku kada je izbegao iz Nemačke. Detinjstvo je bio težak period za Fridu, jer je bolovola od dečje paralize, i bila često sama i izolovana. Kada je 1922. krenula da pohađa prestižnu školu, bila je jedna od 35 žena, na ukupno 2.000 studenata. Tri godine kasnije, nakon skoro fatalnih povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći, Fridin život se menja iz korena. Posvećuje se slikarstvu, razvija svoj prepoznatljiv i neponovljiv stil, i bez obzira na mnoge probleme koji su je celog života konstantno pratili, postaje najveća meksička umetnica ikada.

Mahatma Gandi

Rođen 2. oktobra 1869. godine u Indiji, Gandi je odrastao u bogatoj i dobrostojećoj porodici. U detinjstvu nije pokazivao znake lidera; naprotiv, bio je izuzetno stidljiv. Prava je studirao u Engleskoj, na Londonskom koledžu, a tokom vremena provedenog u Južnoj Africi susreo se sa nepravdom i diskriminacijom, zbog čega nastaje njegova filozofija nenasilnog protestovanja. Nakon više od dvadeset godina provedenih u Africi, Gandi se vraća u Indiju gde se izborio za njenu nezavisnost. I dan danas Gandi ostaje najveća inspiracija svima onima koji se na miran način bore za građanska prava i slobodu.

Vinston Čerčil

Vinston Leonard Spenser Čerčil, rođen je 30. novembra 1874. godine. Rano detinjstvo proveo je u Dablinu, a tokom studija bio je poznat kao pravi buntovnik. Započeo je vojnu karijeru, ali se ona ubrzo pretvorila u političku karijeru, kada je 1900. godine postao član parlamenta. Tokom narednih četrdeset godina bio je na raznim položajima, od kojih su najvažniji: premijer Velike Britanije i ministar odbrane tokom Drugog svetskog rata. Otpor da se preda nacističkoj Nemačkoj, upečatljivi govori, i harizmatična ličnost napravili su od Čerčila nezaboravnog političara i taktičara, čiji je neobičan karakter uočljiv i na ovoj fotografiji iz detinjstva.

play-5_cover Fascinantne fotografije japanskih dečjih igrališta Photos-From-Modern-Hippie-Rainbow-Gatherings-Around-The-Word_cover Kako danas izgleda kada se okupe hipici pagecover234 Zvezde serije „Game Of Thrones“ u malo drugačijem izdanju Wim-van-den-Heever_cover Najbolje fotografije živog sveta · · · · · · · ·