Gbrijela Peskuči cover
KULTURA · film/TV

Tokom duge i zavidne karijere, kostimografkinja Gabrijela Peskuči je sarađivala sa brojnim poznatim rediteljima i osmislila kostime za filmove „Grad žena“, „Ime ruže“, „Avanture barona Minhauzena“, „Bilo jednom u Americi“, „Čarli i fabrika čokolade“ i mnoge druge. Oprobala se u gotovo svim žanrovima i 1994. godine dobila Oskara za film „Doba nevinosti“, koji je režirao Martin Skorseze.

Ljudi koji oblače filmske junake zavise od surove sreće. Obično osede za radnim stolom, samo da bi na premijeri filma videli kako njihov rad u zapećak guraju montaža, kompjuterski efekti ili nešto treće. Gabrijela Peskuči uporno prkosi tome. Provela je, na primer, bezbroj sati nad papirom i šivaćom mašinom da bi svako dugme našlo svoje mesto na kostimima junaka filma Van Helsing. A kada je ova horor avantura konačno prikazana na velikom platnu i pobrala samo loše kritike, nijedna od njih nije se odnosila na rad italijanske kostimografkinje.

Pre nego što je uopšte dobila priliku da obuče čuvenog lovca na vampire, sa iglom i koncem u ruci Gabrijela je probila led u svetu kinematografije davne 1963. godine. Vremenom, uspela je da osmisli jedinstveni, hvaljeni i lako prepoznatljivi stil, koji je krčio put kroz sve vrline i mane filmova na kojima je radila. Danas, u osmoj deceniji života, još uvek na sjajan način primenjuje sve što je naučila na studijama Akademije lepih umetnosti, koje je pohađala u Firenci.

ISTRAJNOST I SNAGA

Tokom duge i zavidne karijere, Gabrijela je sarađivala sa brojnim poznatim rediteljima i osmislila kostime za filmove Grad žena, Ime ruže, Avanture barona Minhauzena, Bilo jednom u Americi, Čarli i fabrika čokolade i mnoge druge. Oprobala se u gotovo svim žanrovima i 1994. godine dobila Oskara za film Doba nevinosti, koji je režirao Martin Skorseze.

Na pitanje šta je potrebno da bi se uspelo u njenom poslu odgovorila je: „Istrajnost i snaga. Kostimografija je zamoran posao. Bilo bi, takođe, korisno da posedujete neke od veština iz psihoanalize. Da biste dobili ono što želite, morate u to da ubedite najtvrdoglaviju glumicu. Mi se često prepiremo i moj instinkt bi me naveo da bacim cipelu na njih, ali rano sam naučila koliko je važno da budem mirna i diplomatična. Bolje je biti njihov saučesnik nego njihov neprijatelj.“

GLUMCI NA MUKAMA

Sa Gabrijelom kao šeficom, glumcima i glumicama, istina, nije lako. Pre nekoliko godina, kada je radila na seriji Bordžije, suočila je devojke koje nikada nisu nosile previše komplikovane kostime sa gomilom odeće. Obukla ih je u korset, podsuknju, još jednu podsuknju, donji veš i druge odevne detalje. Muškarci nisu prošli mnogo bolje. Tokom snimanja scene krunisanja, koja se mogla videti u jednoj od epizoda serije, Džeremi Ajrons je nosio kapu koja je bila teška skoro pet kilograma.

Serija Bordžije predstavljala je prvi izlet čuvene kostimografkinje u svet TV produkcije, pri čemu je osmislila skoro 3.000 kostima i obukla svako lice koje se pojavilo pred kamerama. Za obavljeni posao dvaput je nagrađena Emijem, pa je i na vrućini izmučeni Džeremi Ajrons imao samo reči hvale: „Njeni kostimi su raskošni, veoma raskošni. Ako zamrznete kadar imaćete jedno slikarsko delo za drugim.“

SLIKARSTVO I VINTAGE KAO INSPIRACIJA

Poređenje Gabrijelinih radova sa slikarstvom ima smisla, jer se upravo na njega i oslanja dok traži inspiraciju. Brojne slike i portreti iz XV i XVI veka poslužili su joj kao uzor za kostime iz serije Bordžije, a kada je ove godine privela kraju trogodišnji rad na horor seriji Peni Dredful, okončala je i besomučnu potragu za crtežima iz viktorijanskog doba i impresionističkim slikarskim delima.

Uprkos tome, serija Peni Dreadful predstavljala je veliko olakšanje. Lukave Bordžije zahtevale su od kostimografkinje da pronađe onih nekoliko kompanija u svetu koje još uvek prave tkanine na srednjovekovni način, dok su brojni sporedni likovi iz Peni obučeni u gotova odela. Mnoge detalje, poput dugmadi i čipke, Gabrijela je pronašla na londonskoj pijaci vintage garderobe i uspela da kreira kostime za kojim žudi svaka ljubiteljka mračnog, gothic stila. Otkrila je da je crna boja bila uobičajena u devetnaestom veku, da nije upotrebljavana samo u periodima žalosti, kao i da odlično pristaje svetlom tenu glavne glumice Eve Grin.

TAJNA JE U DETALJIMA

Pošto je to druga serija na kojoj je radila, iako je pored Oskara nagrađena i sa dve BAFTA nagrade, pomalo je začuđujuć Gabrijelin nonšalantan prelazak na jeftinije uslove koji vladaju u televizijskoj produkciji. Prokomentarisala je to na sledeći način: „Za mene tu nema razlike. Nikada nisam razmišljala da je reč o TV-u. Takođe, zbog visoke rezolucije, postoji mogućnost da se vide svi detalji mog rada.“

Pri snimanju serija režiseri su smireniji i obično su miljama udaljeni od bombastičnog holivudskog stila, tako da se zaista možemo lakše diviti njenoj besprekornoj posvećenosti. Kostime koje je, na primer, uradila za Bordžije, namerno je habala da ne bi izgledali kao novi, dok bi se pri istraživanju iznenadila kada naiđe na dugme ili rukav koje inače ne bi očekivala u toj epohi. Ili, na nešto drugo: „Čak su i muške gaće iz tog perioda veoma male. Zaista izgledaju kao normalne gaće iz današnjeg vremena.“

Ako je tačno da se đavo krije u detaljima, Gabrijela Peskuči bi, očigledno, uskoro mogla da ga istera odatle. Toliko je zanima svaki komadić kostima da nije nikakvo čudo što pored nje čak i loši filmovi, poput Van Helsinga i Braće Grim, izgledaju opako dobro. Iako još uvek nije odabrala novi projekat, pitanje je vremena kada će ponovo osmisliti fantastične odevne predmete, poželeti cipelom da gađa neku od slavnih glumica i za to osvojiti dvadeset šestu nagradu u karijeri.

film Najbolje scene dočeka u filmovima saga3 cover Premijera domaće komedije „Saga o tri nevina muškarca“ Automatski nacrt Trejler za film „The Lost City of Z „ will Serija „Will & Grace“ se vraća na TV ekrane! ·