Traka u kosi - Skoča
U VAZDUHU · kolumna

Imam problem sa nekašnjenjem.

Uvek dolazim pre zakazanog vremena. Kada bi se sabrali svi minuti koje sam proveo došavši ranije, mislim da bi se sakupilo nekoliko dana. Taj problem posebno ume da bude nezgodan zimi kada je minus deset i isprazni mi se mp3 plejer. Ali u proleće nekad može da prija. Kao što je bio slučaj jednog toplog aprilskog popodneva.

Čekao sam Kosančićevom vencu da drugar izađe sa posla koji se nalazio u blizini. I naravno došao sam celih 20 minuta ranije. Seo sam na stepenik jedne stare kuće. Uzeo sam plejer i isključio Wilco. Ne zato što mi se ne sviđaju daleko bilo, nego čisto iz estetskih razloga. Sunce je zalazilo iza stare kuće u kojoj je živela Olja Ivanjicki, crna mačka se provlačila ispod one metalne ograde koja “čuva” ruševine nekadašnje Narodne biblioteke, zelene krošnje najlepšeg drvoreda u centru grada su se sporo pomerale na vetru, a ulicom čija kaldrma postoji duže od Politikinog zabavnika, gotovo niko nije prolazio. Uz takav ambijent mi nije išao Wilco. Preleteo sam preko albuma iz plejera i konačno došao do onog koji je savršeno odgovarao slici ispred mojih očiju. U pitanju je bila kompilacija Serža Gejnzbura koju sam napravio dve noći ranije.

Cupkao sam nogom u ritmu pesme Le poinçonneur des Lilas, gledao u mačku koja se izležavala na krovu nekog pokvarenog automobila, pitajući se zašto je ovako malo ljudi na ovako lepom mestu. A onda je počela La Javanaiese, a sa njom i magija. Scena iz filma. I to nekog Godarovog, Trifoovog ili Antonionijevog. Iz pravca francuske ambasade, po sred kaldrmisane ulice ka meni je išla devojka na motoru. Nisam siguran koje marke je bio motor, ali znam da je bio mali. Ličio je na vespu iako nije bio vespa. A devojka? Ona je izgledala kao da je tog trenutka izašla iz nekog starog francuskog filma. Ili iz mojih slušalica. Imala je ravnu plavu kosu, preko koje je stavila traku. Belu na crne tufne. U istom tonu su joj bile i haljina. Bela, na crne tufne. Na glavi su joj bile naočare za sunce. Crne i velike. Kao one što je nosila Žilijet Greko na jednoj slici. Nije imala kacigu. Nije joj bila potrebna. Takve devojke nikada ne padaju sa motora.

Fasciniralo me je koliko se savršeno uklapala u tu čarobnu La Javanaiese. Oni ženski glasovi koji su pratili Serža, kao da su bili njeni. Pojavila se samo par sekundi nakon što je pesma počela i vozila je vrlo sporo. Na onoj kaldrmi valjda i ne možeš mnogo brže. Parkirala je motor samo desetak metara od mene. Baš ispred kuće Olje Ivanjicki. Tada sam joj video sandale. Imale su manju platformu od plute, i par nekakvih traka. Naravno, crno belih. Sišla je sa motora. Iz one pregrade iza sediša uzela je malu žensku tašnu. Ogledala se na retrovizoru. Namestila je pramen kose i napućila usne na kratko. Delovalo je zadovoljno. Zadigla je nogu i nešto uradila sa trakom od cipele. I ušla je u zgradu. Bukvalno u istom trenu kada se završila La Javanaiese. Nije se desilo ništa i desilo se sve.

I sada, par nedelja nakon tog događaja, kada god pustim ovu Seržovu pesmu u glavi imam kristalno jasno sliku te večeri na Kosančićevom vencu. Iako sam je čuo milion puta pre, La Javanaiese je konačno dobila spot u mojoj glavi. Tačno se sećam na koju stranu je padala senka kuće na čijim stepenicama sam sedeo, nijansu sive one mačke što je dremala na autu, mesta na kojima je kaldrma bila oštećena, kao i raspored tufni na njenoj haljini. I sve je savršeno sinhronizovano sa muzikom. Tačno u dogovoreno vreme se pojavio drug. Rekao mi je: “ti si sigurno došao pola sata ranije?”, na šta sam mu samo klimnuo glavom.

“Ti baš imaš problem sa tim” , rekao mi je glasom punim razumevanja.
Samo sam raširio ruke uz osmeh. Ništa mu nisam rekao. A u sebi sam znao da moje nekašnjenje više nije nikakav problem. Pa makar napolju bilo i minus deset. To samo znači da će ona umesto tufnaste trake imati šubaru kao Džuli Kristi iz filma Doktor Živago, a da će se sa mojih slušalica čuti Famous Blue Raincoat Leonarda Koena. Na primer.

Stvarno nemam problem sa nekašnjenjem.

Prozor u dvorište Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Slične razlike Tišina me je zamalo ubila Siroti Mali Ratovi: Tišina me je ubila, zamalo Biblioteka Ljiljan Žena na ivici nervnog sloma: Biblioteka Ljiljan Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Život bez ponedeljka · · ·