Kalifornija
U VAZDUHU · kolumna

U Kaliforniji je sve lepše. Tamo su sve devojke plave, zgodne i sve obožavaju Džoni Mičel, Brajana Vilsona, Nila Janga i The Byrds. Tamo uvek sija sunce, nikad nema snega ni kiše. Zbog te klime lakše je podneti njihove mediokritetske tipove, koji im 14. februara nose cveće i vode ih na večeru u restorane na Malibuu. Ono što je sigurno, tamo nema onih koji propovedaju da je tog dana Sveti Trifun, a ne Dan zaljubljenih. Nema mnogo ni onih koji se ponose time gde im je deda rođen – ionako su svi došli tu da jure svoje snove. Nema onih koji se osećaju ugroženo jer se komšija sa trećeg sprata smuvao sa komšijom sa drugog. Umesto da ti lupaju šamare dok im je ruka duboko u tvom džepu, tamošnji političari te potkradaju sa osmehom.

Statistika kaže da se na kalifornijskom nebu u proseku svako veče vidi bar pet zvezda padalica. To znači da je svake noći moguće zamisliti bar pet želja. Čak i ako niste sujeverni, pet puta 365 dana je 1825 želja godišnje. Neka vam se za 12 meseci ostvare bar dve i na konju ste: ona jedna da ne zaginete u zemljotresu, a druga neka bude sasvim lična. Iako na prvi pogled izgleda kao da vam u Kaliforniji nisu potrebne želje, u realnosti nije baš tako.

Zamislite koliko je samo očajnih i neostvarenih glumaca koji svakodnevno tumaraju od jednog do drugog kraja Los Anđelesa u nadi da će pronaći agenta koji će im omogućiti ulogu od osam sekundi u nekom akcionom hitu. Mislite da Rade Šerbedžija voli da glumi ruske mafijaše, a Stefan Kapičić da bude ubijen u 12. sekundi epizode serije 24? Međutim, ako ste u najsunčajnijoj američkoj državi smoreni, nemate para i ništa vam ne ide, ima leka. Dovoljno je ponesete adekvatnu muziku, stavite slušalice, da nađete neko uzvišenje i da provedete sate gledajući u pučinu okeana. Tako ćete lakše smisliti kako da dođete do novca, kako da se pomirite sa sudbinom da je posao u knjižari na Rodeo drajvu ipak bolji nego statiranje u filmu sa Dženifer Eniston, kako da je/ga naterate da konačno obrati pažnju na vas ili nešto četvrto. Čak i ako ništa ne smislite, postoje velike šanse da tu pesmu celog života pamtite baš po pogledu kog ste imali tog popodneva.

Ovih dana slušam samo Džoni Mičel. Vrtim celu njenu diskografiju, mada ponajviše klasike iz sedamdesetih Blue, Court and Spark, Ladies of the Canyon i The Hissing of Summer Lawns. Kombinacija njenog glasa, genijalnih stihova i čarobne muzike, kao i svih životnih rebusa prema kojima su zadaci iz Veneove zbirke mačji kašalj, glavni su razlog što sada maštam da sa neke drvene verande u Lorel kanjonu gledam zalazak sunca iznad Pacifika. I dobro znam da prva tri pasusa ovog teksta verovatno nemaju mnogo veze sa realnošću. Dobro znam da su to samo sunčani snovi koji se kriju između A i B strane vinilinih ploča snimljenih sedamdesetih. Ko zna, možda bih se u Kaliforniji proveo kao svi oni nesrećni prijatelji Toma Džouda iz Plodova gneva kojima su se snovi srušili čim su prešli granicu sa Arizonom. Ali i pored toga, život ima mnogo više smisla kada misliš da postoji nešto drugo, nešto toplije, nešto lepše. Ta spoznaja ti daje snagu da podigneš roletne i onda kada ti se ne dižu. Zbog toga volim muziku isto koliko i onih nekoliko najvažnijih ljudi u svom životu. Zbog toga volim Džoni Mičel, i iako je nikada nisam upoznao, doživljavam je kao blisku osobu koja me razume. Zbog toga sam siguran da je život bez snova prazan isto koliko i Kalifornija bez Džoni Mičel.

So I bought me a ticket
I caught a plane to Spain
Went to a party down a red dirt road
There were lots of pretty people there
Reading Rolling Stone, reading Vogue
They said, „How long can you hang around?“
I said a week, maybe two
Just until my skin turns brown
Then I’m going home to California
California I’m coming home
Oh will you take me as I am
Strung out on another man
California, I’m coming home

Alpi Žena na ivici nervnog sloma: Sezona intenzivnih doživljaja Foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ima nešto u tom što me nećeš Japanski zmajevi Ivan Tokin: Astronauti Foto by Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Dva lica stvarnosti · · · · ·