Trafika Skoča
U VAZDUHU · kolumna

Dogovorili su se u 7 kod Vuka. Leto se završilo i bilo je prohladno, ali je znala koliko on voli da je vidi u toj haljini. Ionako će uskočiti u njegov beli tristać čim se za koji tren spusti Bulevarom, a hladnoća će ostati tu pored trafike. Jedva je čekala da ga zagrli i da mu ispriča šta se sve nije dešavalo dok je bio na putu.
On će joj sigurno predložiti da opet idu kod Pelivana na kolače, ali ovoga puta se ona pita. Pa već dugo nije šesnaestogodišnjakinja, majku mu staru. Eventualno dolazi u obzir crno vino u Bristolu, ali svakako posle toga želi da odu kod njega. Nisu se videli 18 dana i 19 i po sati. Vreme je da onu plavu posteljinu, koju je nasledio od baba Milke, izgužvaju do neprepoznatljivosti.

I taman kada je htela da iz tašne ponovo izvadi ogledalo i proveri frizuru, začula je sirenu auta. Nije bila svesna koliko joj je osmeh u tom trenutku bio širok – da nema uši osmehivala bi se oko glave. Kada je ušla u tristać nije ga ispuštala bar četvrt sata. Da su se kojim slučajem našli na Terazijama, nisam siguran koliko bi Jovan Bulj sa blagonaklonošću gledao auto parkiran na kolovozu tako dugo. Kada su se napokon malo doveli u red, pipnuo je kažiprstom njen mali nos, ona mu je stavila glavu na rame i beli tristać je nestao u pravcu Bristola.

Nakon sporog ispijanja crnog vina u Bristolu, prepričavanja šta im se sve nije ispodešavalo dok su bili razdvojeni, pogledima kojima su jednom drugom radili nevaljalije stvari od nekih dodira i poljubaca koji su svakim trenom pretili da izađu iz granica pristojnosti, uzeo ju je za ruku i odveo.

Kada su došli kod njega, na gramofon je stavio ploču Vokalnog kvarteta Predraga Ivanovića. Počela je Pod sjajem zvezda dok su njih dvoje nestajali iz te sobe, iz tog grada, sa te planete. U Dalasu su se čuli pucnji, u Bajkonouru vršile pripreme, u Kejp Kanaveralu su bili testovi, na Dedinju su marširali gardisti, u Južnoj Americi su besnele revolucije, a njih za sve to nije bilo briga.

Onaj kvartet je pevao melodiju koja je podsećala na neko mirno more na Mediteranu. I to je sve što je bilo mirno. Soba se okretala, prevrtala, kapi se slivale, zidovi savijali i isrpavljali, roletne same dizale i spuštale, luster je đuskao u ritmu samu njemu znanom i sve je bilo baš onako kako je trebalo biti. Veče je počelo kod Vuka, a završilo se na Mesecu…i to pre nego što su Nil i Baz napravili ijedan korak. Na njihovom mesecu. A imajući u vidu sve one hangare emocija koje su njihove glave skladištile, jasno je da se nijedan drugi mesec ne računa.
Dok je pušio cigaru naslonjen na njene grudi, vraćao je iglu ploče na početak pesme. Delom zato što je i sam to želeo, delom zato što mu je ona sve vreme šaputala: „Hoću opet…opet…i opet“

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Slobodna vožnja siti 3-cover1 Žena na ivici nervnog sloma: Kampanjac Foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Šta ti radiš? pexels-photo-246367-cover Siroti Mali Ratovi: Urođeno nam je da pravimo gluposti pred osobama koje nam se sviđaju i to je okej · · ·