Dusty_cover
U VAZDUHU · kolumna

Nedelja uveče. Proleće. Volim tad da šetam svojim krajem. Ljudi su u to doba mahom u svojim domovima. Psihički se spremaju za početak još jedne nedelje u kojoj će raditi kao stoka, a biće plaćeni nešto više od nje. Dok hodam žutim trotoarima, posmatram plave prozore. Piplmetri su usijani. „Najkreativniji“ među nama, vlasnici TV stanica, tada posebno trljaju šake. Televizija je izmišljena zbog nedelje uveče.

Sa nečijeg prozora isparava čaj, sa nečijeg kafa. Neko pije pivo. Neko ne pije ništa. Neko puši cigaretu na terasi. Neko džoint. Neko spava. Neko je načeo nedeljnu porciju hrane koju su mu spakovali roditelji. Neko nema roditelje. Neko nema džoint.

Ima jedan album čija atmosfera potpuno odgovara ovom tihom momentu. Ploča se zove Dusty in Memphis, snimljena je pre tačno 49 godina. Na njoj se nalazi pesma Son of a Preacher Man čiju melodiju znaju i svaka prolećna gugutka. Pored tog hita, tu je još 10 čarobnih pesama. A sve zajedno čine savršenu celinu koja diše kao jedno biće.

Posbno odlepljujem na pesmu Breakfast in Bed. Kao što ga ona sakrije u svoju posteljinu, kao što ga poljubi jednom ili tri puta, tako i ova pesma mene sakrije od svih govana koja se povremeno izliju iz kanalizacije u mom kraju. Kao i ceo album, i atmosfera ove pesme zrači toplinom dnevne sobe i osobe kojoj je savršeno jasno šta te muči i koje mesto tačno boli.

Čovek zadužen za atmosferu ove ploče je stari drugar Reja Čarlsa, Boba Dilana, Vilsona Piketa, Arete Frenklin i grupe Led Zeppelin, a zove se Džeri Veksler. Ime žene koja peva svih 11 pesama je Meri Izabel Ketrin Bernadet O’Brajen, a mnogo je poznatija kao Dasti Springfild.

Tako je lako otputovati sa njom u Memfis. Ili u njen rodni London. Ili u bilo koje drugo mesto. Slušajući ovu ploču, imate osećaj da je tako lako uskočiti u vremeplov i otići u vreme kada su veliki orkestri bili sastavni deo popularne muzike i kada se nije toliko škrtarilo na uštrb kvaliteta.

Paradoksalno, ali dok slušate Dusty in Memphis zaboravite na gomilu onih nesrećnika koji preko jeftine matrice pevaju najveći hit sa ove ploče, i to ispred tročlanog žirija kog po pravilu čine još veći nesrećnici. A sve to u režiji onih kreativnih goniča robova što nedeljom uveče trljaju šake. Zaboravite one ljude koji su besmisleniji od svih saopštenja Partizana i Zvezde zajedno. Zaboravite probleme koji vas vuku za rukav čak i kada niste u redu u pošti. Uz ovaj album je tako lako zaboraviti sve ružne stvari. Lako je zaboraviti čak i na kaljugu u kojoj si rođen. Bar na pola sata.

Godinama je tako. Kako dođe mart, kako nedeljno veče pronađe šupljine na mojim prozorskim oknima i uvuče mi se u stan, bez obzira na to da li je toplo ili hladno, stavljam slušalice na uši i krećem u poločasovnu šetnju sa Dasti. Neko ima džoging, neko džoint, neko jogu, neko knjigu, neko TV – ja imam Dasti.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Trka za ceo život Milano Nikad domaćica: Volela bih jednom da se udam Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Pobeda straha Perač prozora (foto: Pixabay) Siroti Mali Ratovi: Mesta na kojima (ne)rado čitam · ·