ZAA1
U VAZDUHU · intervju

Kruševački bend ZAA nastao je 2008. godine kao posebna atrakcija domaće scene – rege bend s dobrim ženskim vokalom. Potvrda je stigla već sledeće godine s trećim mestom na banjalučkom Demofestu, a zatim s finalistima prestižnog festivala Rototom u borbi za titulu najboljeg evropskog rege benda. Ipak, u međuvremenu se dosta toga promenilo – od pevačice pa do muzike, toliko da članovi, kako kažu, sad čak pokušavaju da se „otmu etiketiranju takozvanog rege benda‟

Tekst: Ana Kalaba

- Na početku karijere se jesmo doticali, može se reći, opštih tema koje propagiraju ljubav, mir… Danas i dalje koristimo kovanice poput „Jah‟ ili „Babylon‟, vrlo retko doduše, ali i tada zaista samo u metaforičkom smislu. Naša poruka je isuviše jasna: „Don’t you dare to ask me about the hope, you know the hope is my only dope‟ – kaže Marko Milojević, menadžer benda.

S njim i sa Zlatkom Petkovićem, bubnjarom, razgovarali smo povodom aktuelnog albuma What about, s kojeg su se izdvojili singlovi Irie & Kool i Slide Baby.

OK, niste više rege. Kako danas opisujete svoj zvuk?

Marko: Crossover. To je kad trčite kros, pa optrčite još jedan krug, a nikako da stignete. Ni mi ne razumemo baš najbolje, ali to je deo našeg identiteta. U konstantnoj smo potrazi. Teško je odsvirati toliko toga, a ne biti kakofoničan ili naporan slušaocima. Mi smo imali temelje ska i rege ritma u muziciranju, pa su se tu nadovezivali soul i džez elementi, nastavili smo sve do panka i post roka i ne znamo šta ćemo dalje… Članovi benda su vrlo različiti, pa tako i različitu muziku slušaju, što je moglo da dovede samo do dobrog mešanja različitih stilova.

Kako uopšte svirati rege u Srbiji danas? Postoje li neki kompromisi koji moraju da se naprave?

Marko: Mi uopšte ne sviramo rege. Bavimo se diverzitetom zvuka. Kompromise pravimo samo oko nalaženja za probe, prelaska granica, pregovora s organizatorima i promoterima, ali u muzici ne pravimo kompromise. Muzika nije kompromis. Puštamo je da raste, divlje. Tako volimo.

Naslov aktuelnog albuma je What about… Na šta se odnosi?

Zlatko: Zvuči kao da je pitanje, a u stvari je odgovor. Zašto da ne bez znaka pitanja. Odnosi se i na samo ime benda. To je ta neka naša pozitivna kampanja, primetićete, svi pričaju šta neće. Mi jasno i glasno kažemo DA, hoćemo. Šta hoćemo? Sve lepo i konstruktivno u hodu kroz haos i utisak da je uvek pametnije reći „da‟.

Čini se da s ovim izdanjem idete na čvršći zvuk… Odakle to?

Zlatko: Ne obavezno. Erektivno i eksplozivno, svakako da, ali nije bilo ništa planirano. Ako definišemo pojam čvrsto kroz muzičke stilove, onda moram da se osvrnem na situaciju u kojoj je svet danas. Ta situacija je hard core i heavy, pa otuda možda to davanje gasa u tempu i drive-u.

Šta kažete na povlačenje paralele s bendom Eyesburn?

Marko: Ne znam šta bismo mogli da kažemo osim „hvala”, valjda. Ne znam odakle to, ali eto, vrlo je simpatično. Nosimo istu poruku i ideju, iako su oni dosta lirički angažovaniji bend. Sviramo skroz različitu muziku, tako da nema baš mnogo sličnosti između nas.

Kod vas je zanimljivo i što je ženski vokal, relativno neuobičajen za tu vrstu muzike… Na koji način to doprinosi vašim pesmama?

Marko: Mi nismo uobičajen bend, a s obzirom na to da Sanja peva bolje od većine pevačica, to je nekako bio logičan sled događaja. O muškim vokalima nikad nismo ni razmišljali. Doprinosi senzualnosti pre svega, boljem doživljaju publike o onome o čemu pevamo, a i na kraju tehnički Sanja je neprikosnovena i nekonvencionalna vokalistkinja, pa može da pokrije i unapredi sve ono što zamislimo.

O čemu pevate? Šta vas inspiriše u poslednje vreme?

Marko: O svima nama. O vama. O njima. Emocionalnim brodolomima, praznim stomacima i lošim kreditima. Mislim da bih morao da se odlučim za Dnevnik. Vrlo je inspirativan.

Pesme su na engleskom… Zašto?

Marko: Zašto ne? To je svetski jezik, čuli smo da ga dosta koriste, a mi hoćemo da nas svi razumeju. To je dobro za nas, Engleze i ove koji znaju engleski.

Imali ste zapažene nastupe i u inostranstvu, postoje li ambicije za proboj na svetsku scenu?

Marko: Zato i pevamo na engleskom. Bili smo nešto malo, ali ćemo se vratiti. Nadamo se da nas nisu zaboravili, u suprotnom ćemo morati da ih podsetimo, ali to nam ne pada teško. Skoro pa nemoguća misija je otići odavde i svirati muziku koju su „oni‟ izmislili, ali se nadam da ćemo svirati dovoljno dobro. U planu je evropska turneja, a onda ćemo da obiđemo i ostatak sveta. Onda nastavljamo na druge planete, bliže i dalje galaksije.

Kanui Kanuom kroz Evropu Boris Liješević Boris Liješević: “Peti park” je priča o odbrani građanskog dostojanstva Jovana Đurić Jovana Đurić: Nakit sa karakterom Pavle Vučković Pavle Vučković: Svaka promena je uvek dobra. I tačka. · ·