Hladna kao led
KULTURA · strip

Sa nestrpljenjem očekujući izlazak najnovijeg stripa Nine Bunjevac „Fatherland‟, koji bi trebalo da bude objavljen na leto ove godine, publika u Beogradu ima, zaista, privilegiju da se najpre upozna sa vrhunskim radom ove autorke preko zbirke strip priča „Hladna kao led‟, jednim od najznačajnijih strip izdanja u poslednjih nekoliko godina.

Zbirku čine četiri strip celine, odnosno četiri stripa koja demonstriraju poštovanje i razumevanje medija, ali i šire, savremene vizuelne umetničke prakse, minuciozne tehničke obrade, koja zahteva radnu disciplinu, i uprkos nazivu, veliku toplinu za punokrvne karaktere koje je Nina izgradila sa toliko saosećanja i poznavanja života.

Reč je o ženskim karakterima, sa čijim pričama i sudbinama nas Nina neposredno suočava, tako da čitalac nema mogućnosti da se sakrije pred intenzitetom emocije prikazanog, izuzev povremene neophodne doze humora i ironije. Posebno je to vidljivo u prvoj priči „Pruža se prilika‟, o iskustvima emigrantkinje u Americi, čije su table komponovane od celovitih strip kadrova. Tu neprobojnu konstrukcijsku snagu njenih tabli, građenih kao od cigala čine monumentalne figure, koje su pažljivo i strpljivo tehnički izvođene, mukotrpnom tehnikom rastera sa crticama i tačkicama, kreirajući statuarne likove furiozne snage. Vremenu i praksi površnih i instant rešenja, Nina suprotstavlja dugotrajni proces građenja tabli, ukazujući na zaboravljene vrednosti umetničke koncentracije i radne etike.

PRIČA O ZORKI PETROVIĆ

Međutim, četiri dela gorke strip priče o Zorki Petrović predstavljaju posebnu vrednost zbirke. Kao i u drugim stripovima, Nina koristi naraciju u prvom licu, a u ovom slučaju, narativna struktura je zasnovana na Zorkinoj potrazi za Čipom, sa kojim je provela jednu noć i čije dete nosi. Zorka Petrović je žena-mačka, i prema autorkinom svedočenju predstavlja poseban komentar klasičnom „noir‟ filmu Ljudi mačke, koji je 1942. režirao Jacques Tourneur.

Autorka pokazuje visoku kulturu u stvaranju monohromne vrsnoće, koja pojačava tešku i gustu emotivnu intonaciju svakog stripa. Dramaturgija prizora koju odlikuje napetost i hiperrealistična stamenost ogoljene nelagodnosti, ritmično je nadzirana i korišćenjem humora, koji nam je neophodan u oporoj atmosferi teskobe i u realnom životu.

AVGUST 1976.

Iako je nezahvalno istaći koje bi najznačajnije ostvarenje bilo u ovoj zbirci, ipak, priča sasvim intimnog karaktera „Avgust, 1976‟, u kojoj se Nina kroz prizmu porodične istorije obračunava sa nasleđem nacionalizma i klerikalno fašističkog bezumlja koje se proteže do današnjih dana, predstavlja izrazito vredno delo. Otvoreno, hrabro i beskompromisno, Nina se obračunava i sa ličnim demonima, citirajući delove originalnog majčinog pisma koje upućuje ocu, koji je pripadao desničarskoj emigraciji u Kanadi iz sredine 70-ih godina prošlog veka. Njene reči – „Ova krv je krv nevinih, tata… Oni viču „ubij Cigane‟ i „smrt pederima‟, sve u ime gospoda i pravoslavne crkve… Da li je ovo budućnost za koju si se borio i poginuo?“ – prate impresivni prikaz lika koji Charlotta Rampling igra u „Noćnom portiru‟, ovog puta sa pravoslavnim obeležjima. Samo takva hrabrost joj omogućava da strip zaključi rečima – „Tvoje bitke nisu moje bitke, lanac se ovde prekida.‟ Ovo je, možda, najznačajnije strip ostvarenje u jednom širokom vremenskom periodu, koje prevazilazi i važnost geografskih granica i lokalnih problema.

Kulturnoj sceni potrebni su ovakvi umetnički radovi, vizuelno impresivni i emocionalno zahtevni stripovi Nine Bunjevac koji poštuju kako umetničku praksu, tako i publiku.

Noje Dve grafičke novele zasnovane na mitu o Nojevoj barci Dylan Dog 2014 Dylan Dog 2014: Volume I Iz pakla „Iz pakla“: Ubistva u četvrtoj dimenziji Zagor Top 5: Najbolje Zagorove avanture ·