Bioskopi u aprilu
KULTURA · film/TV

Nije sporno da Diznijeva igrana prerada „Lepotice i zveri“ u svetu i kod nas privlači najviše gledalaca u mrak bioskopskih sala, ali ne treba zaboraviti ni ostale naslove u ponudi. Tim pre što su se naši distributeri pobrinuli da nam obezbede zaista dobre filmove. Za danas sam vam pripremio osvrt na moja trenutna četiri favorita: tri strana (dva američka i jedan ruski) i jedan domaći.

Kakva divota! Dva odlična naučno-fantastična filma na repertoaru, i to u roku od dve nedelje – ne sećam se kad nam je poslednji put zapala ovakva poslastica. Prvi, SF horor Trag života (Life), režirao je Danijel Espinoza, Šveđanin sa holivudskom karijerom koji je do sada režirao filmove kao što su Laka lova, Sigurna kuća i Dete 44. Njegov novi film je pravo uživanje. Ne tvrdim da Trag života pomera granice žanra, to bi bilo neodgovorno i netačno, ali odgovorno tvrdim da je u pitanju uzbudljiv i kvalitetan film u kome će uživati svi oni koji su voleli i vole Skotovog Osmog putnika, Kosmatosovog Levijatana i Bojlovo Sunce.

Jeste u pitanju film rađen na osnovu poznatog šablona (paralele sa Karpenterovom Tamnom zvezdom su veoma zanimljive i na njih treba obratiti pažnju), ali žanr uglavnom i jeste „ples na poznatu muziku“, tako da mi određeni stepen repetitivnosti ne smeta kada se film uradi sa poletom i srcem. A to ovde svakako jeste slučaj. Espinoza se nameće kao jedan od najvitalnijih reditelja mlađe generacije, sa velikom pažnjom pratim njegovu filmografiju, a Trag života je dokaz da vera u njega nije bila neosnovana. U maju nas očekuje premijera SF horora Osmi putnik: Kovenant, a Espinozin film predstavlja savršenu uvertiru u ovaj dugoočekivani spektakl.

Duh u oklopu (Ghost in the Shell) je zasnovan na čuvenoj istoimenoj mangi koja, baš kao i anima iz 1995. godine u režiji Mamorua Ošija, u Srbiji ima kultni status. Bio sam veoma skeptičan kada je u pitanju bila ova holivudska adaptacija, plašio sam se da će Amerikanci oskrnaviti japanski original, ali to se srećom nije dogodilo. Igrana verzija Duha se razlikuje od animirane, to da, ali su te modifikacije lepo uklopljene u izvorni kiberpank svet i ne remete uživanje. Bar meni nisu. Film potpisuje Rupert Sanders (Snežana i lovac) koji, evidentno, nema sposobnosti jednog Ridlija Skota ili Pola Verhovena, ali, svejedno, ume da isporuči. Skarlet Johanson kao majorica Mira je savršena, bez obzira što je belkinja, a film poseduje dobar deo slojevitosti koja krasi i prethodne verzije. Uživao sam u bioskopu baš kako treba, porinuo u jedan izmaštani svet fantazije koji ima ukorenjenje u našoj stvarnosti.

Duh u oklopu, baš kao i Trag života, vredi pogledati na velikom platnu – u oba slučaja i te kako ima šta da se vidi. U konkretnom slučaju Sandersonovog filma, oči će vam biti pune prizora prekrasne mračne fantazije i beline Skarletinih/Mirinih robotskih oblina. A tu je i zla korporacija Hanka koja, čini se, nema nikakve veze sa bosanskom pevačicom… I to nije sve! Beogradski Darkwood je najavio skori izlazak luksuznog srpskog izdanja mange Duh u oklopu, u kome će se naći prvih 11 poglavlja objavljenih početkom devedesetih godina i koja čine celovitu, zaokruženu priču.

Što se ruskog Vikinga tiče, ovaj srednjovekovni spektakl je režirao Andrej Kravčuk, čovek koji je pre desetak godina stekao veliku popularnosti filmom Admiral. Pozdravljam trend uvoza ruskih filmova u srpske bioskope, očigledno je da je u toj zemlji kinematografija zdrava i razvijena, te može da iznedri spektakle poput ovog o kome je danas reč. Viking zaista i jeste veoma intrigantno bioskopsko iskustvo, dokaz da se skupa istorijska oživljavanja sa puno akcije mogu snimati i van Holivuda, mada bih slagao kada bih napisao da me je film u potpunosti zadovoljio.

Iako igra na realizam i srednjovekovnu prljavštinu, Viking istovremeno želi da sedi na dve stolice. To se naročito ogleda u liku koji tumači Danila Kozlovski i koji je prilično šizofren: on je varavarin, koljač, a istovremeno i moralan čovek. Teško je prikazati uverljivo junaka koji je tako postavljen. Njegovo iskreno otkrivanje hrišćanstva u poslednjem činu mi je delovalo usiljeno i nakalemljeno. Opet, akcija valja, a i Danila je za svaku pohvalu. Pored njega, ističu se dve ruske lepotice: plavokosa Aleksandra Botrič i (u ovom filmu) tamnokosa Svetlana Hodčenkova. A to su, verujte, sasvim dovoljne preporuke za bioskopsko gledanje.

Za kraj: domaće snage. Novi film mladog srpskog reditelja Luke Bursaća koji je premijerno prikazan i nagrađen na FEST-u, Afterparti, donosi zavodljivu i energičnu smešu urbanog i dekadentnog, pokazujući lice i naličje novobeogradskih blokova, nekada simbola napretka i prosperiteta, a danas stecišta još jedne, ko zna koje u nizu, izgubljene generacije. Marko-Mare (glumi ga Rade Ćosić) je junak našeg doba, momak lišen moralnog kompasa, neusredsređen, naoko spreman na sve kako bi ostvario svoj san i postao slavni glumac. Reditelj/scenarista Luka Bursać nije moralizator, on se pre svega fokusira na to da svoju priču o današnjoj Srbiji, zemlji izmučenoj tranzicionom bedom i novomilenijumskim beznađem, predstavi što realnije. Zato Afterparti ne donosi samo tranzicioni mrak: dinamičan je to film, poletan i mladalački, ima njemu dosta seksa, humora i popkulturnih referenci. Ne pamtim kada sam poslednji put pogledao domaći film koji je toliko precizno i sa toliko valera zabeležio trenutak u kome živimo. Pored Ćosića, u filmu glumi plejada mladih glumaca i glumica, ali i njihove starije kolege – pre svih Lidija Vukićević, čuvena Viki iz Boljeg života, koja se Afterpatijem vratila filmu posle dvodecenijske pauze.

DTC_J40-256 Omar Si u novoj porodičnoj komediji Chris Hemsworth se vraća kao Thor u epskom trejleru Chris Hemsworth se vraća kao Tor u epskom trejleru AMC-205 Televizijska mreža AMC otvorila svoje prvo predstavništvo u Beogradu speed_cover Najbolji filmovi koji kopiraju „Umri muški“ formulu · · · ·