amitz.jpg
U VAZDUHU

Kao Milan Kamponeski, on je glavni i odgovorni urednik portala nadlanu.com. Njegov alterego, Amitz E. Dulniker, počeo je na fejsbuku s „Besmislenim dnevnikom i ostalim potrepštinama jednog H8-era”, a nastavio sa, danas najposećenijim srpskim blogom, amitzdulniker.com. On komentariše, analizira podsmeva se, preispituje, brutalan je, sveže iskren, do suza duhovit i težak kao zemlja kad tuguje. On ima armiju poštovalaca i skoro isto toliko vernih hejtera. I mi mnogo volimo kad on zatalasa.  

Intervju  Milan Kamponeski poznatiji kao Amitz E. Dulniker

RADI ONO U ČEMU SI NAJBOLJI, TAKO DA OD TOGA SVI IMAJU KORISTI

“Imam 37 i po godina, Škorpija sam, a u podznaku Lav. Mesojed sam. Jel’ to dovoljno?” – kaže o sebi onaj o kome bi knjiga mogla da se piše

Intervju: Amitz E. Dulnikerimg-amitz.jpg

Kao Milan Kamponeski, on je glavni i odgovorni urednik portala nadlanu.com. Njegov alterego, Amitz E. Dulniker, počeo je na fejsbuku s „Besmislenim dnevnikom i ostalim potrepštinama jednog H8-era”, a nastavio sa, danas najposećenijim srpskim blogom, amitzdulniker.com. On komentariše, analizira podsmeva se, preispituje, brutalan je, sveže iskren, do suza duhovit i težak kao zemlja kad tuguje. On ima armiju poštovalaca i skoro isto toliko vernih hejtera. I mi mnogo volimo kad on zatalasa.  

Tvoj Amitz Dulniker često je novinar – razotkrivač, onaj što prvi vikne da je car go i viče to, prateći ga reflektorom dok se ovaj ne posrami, obuče i ode da se sakrije negde. Jel’ to tako?

Ja se nadam da to jeste tako, mada moram priznati da u celoj priči ne postoji namera, to je više instinkt, kao kad vidiš nekog sitnog lopova u autobusu da džepari, pa kreneš prema njemu i vikneš: „Šta to radiš, bitango?!” Hoću reći, ja nisam razotkrivač, ja radim ono što bi svako normalan trebalo da radi, naročito ako je novinar, kolumnista, urednik, bloger, pisac.

Mi znamo da je Amitz – Milan, ali najčešće su najpopularniji upravo oni koji javno misle pod pseudonimima. Zašto smo najpametniji pod maskama?

Moram priznati da nisam razmišljao o tome na taj način, ali sad kad tako postaviš stvari jedino što mi pada na pamet jeste da je ovaj narod prestao da veruje u heroje i da su im sada potrebni superheroji, oni pod maskama, odnosno pseudonimima. To naravno govori i o kolektivnoj zrelosti ovog društva.

Koliki pritisak nosi titula „najposećeniji blog” i kako to objašnjavaš?

Pre godinu i po dana jedan tekst na blogu za jedan dan pročitalo je više od 50.000 ljudi. Onda sam počeo da razmišljam o tome koliko bi mi vremena trebalo da samo izbrojim do te cifre, a kamoli da recimo pročitam svima imena. Tako sam shvatio da to što pišem ide daleko. Pritisak  je preveliki, ljudi koji su poznati na internetu, ili uopšte poznati a aktivni na internetu, trpe veliki pritisak jer 24 sata dnevno imaju povratnu reakciju zbog onog što rade. Nekad je to pohvala, ali neretko su u pitanju uvrede, pretnje, pametovanja. Kao da neko sprečava te ljude da sami napišu šta misle, nego pokušavaju mene da „opamete”. Pritisak čini da ponekad, kad bih napisao nešto što mi prvo padne na pamet, razne sarkastične gluposti i slično, pomislim na reakcije ljudi koji ne razumeju to, pa odustanem. Tako sam često u ratu sam sa sobom, reći nešto ili prvo izmeriti reči. Ne umem da objasnim tu popularnost, mislim da je tu glavnu ulogu igrao splet okolnosti, medijski mrak u kojem su ljudi tražili malo istine i sunca. Pisao sam ono što sam znao, na način koji može svako da pročita i razume, a ako i ne razume, onda bar da se nasmeje. Tako je svako našao nešto za sebe u tim tekstovima. A igra ulogu i to što valjda slovi u toj internet javnosti da kad čitaš Amitza Dulnikera, onda si pametan, buntovan, drugačiji, pa to postane moda.

Bio si u politici, bio si u marketingu, bio si i jesi u medijima – sagledao si spining iz svih uglova, štaviše, savršeno znaš kako se šta dešava. Da li je pisanje bloga jedini način da takav čovek ostane svoj? Da li je u drugim opcijama angažovanja kompromis bio neprihvatljiv?

O tome bih mogao da napišem enciklopediju, naravno, kad bih bio u stanju da se fokusiram na jednu stvar u životu, a nisam. Spin se već neko vreme bazira na „kakofoniji” raznih informacija, poluinformacija, afera, trivijalnosti, teorija zavere i sličnog. Ljudi su toliko sluđeni količinom informacija da kapiram da jedino za šta znaju da sigurno postoji jeste glavobolja. To je trenutno nemoguće zaustaviti, ali će se polako stvoriti mesta kojima će ljudi stvarno verovati, mesta gde će se „odvajati kosti od mesa”, to je šansa za blogove i blogere. Naći meru, stil i način da ozbiljne stvari predstavite jednostavno, sažeto, ali suštinski tačno. Što se kompromisa tiče, to pravi svaki čovek od trenutka kad otvori oči ujutro dok ih ne sklopi uveče. Od predsednika Amerike do beskućnika koji spava ispod Brankovog mosta. Mediji i blogeri će imati sve manje prostora da prave kompromis s bilo kim i čim, osim s istinom i kvalitetom tema. Uskoro ćemo svi, silom napretka, biti na svetskom tržištu i tu kompromisa sa sitnim interesima raznih lokalnih moćnika, bilo da su u politici, kriminalu ili estradi, više neće biti.

Da li je mač sa dve oštrice kad kao Milan Kamponeski, glavni i odgovorni urednik portala nadlanu.com zadaš novinaru da prati Farmu i Karleušine fotke s tvitera, a onda kao Amitz Dulniker sve to uveče kod kuće natenane, studiozno i argumentovano „popljuješ“?

Moj princip u svemu što radim je jednostavan – radi ono u čemu si najbolji na način na koji svi od toga imamo koristi. Ako ja u svojoj redakciji imam Milana Nikolića, koji je najbolji novinar koji se bavi estradom u Srbiji, bilo bi protivno mom principu da ga sputavam u njegovom izboru tema, načinu na koji piše i slično. Pozvao sam ga u redakciju da uređuje te teme na portalu i dao mu punu slobodu. Jedino što tražim od svojih novinara i kolumnista jeste da mogu da pročitam tekst od početka do kraja i da mi taj tekst ne vređa inteligenciju. Nisam pristalica ideje da ignorišemo Cecu i Karleušu jer je to kao da ignorišeš elementarnu nepogodu, i one time što ih ignorišeš neće nestati. Tako da, što se mene tiče, Milan se bavi meteorologijom, specijalnost su mu prirodne katastrofe i elementarne nepogode, ali ono što je najvažnije jeste da on to radi najbolje u Srbiji. Dakle, ja laički popljujem nepogodu, a Milan ih obrađuje sa stručne strane.

Politički analitičari priklonjeni ovoj ili onoj strani neretko su oni koji nam  pojašnjavaju šta nam se to u stvari dešava, pa mi tek onda „progledamo“ i formiramo stav. Jesu li blogeri, tviteraši i grafički dizajneri danas oni društveni analitičari čiji su stavovi ljudima važni?

Onako, najiskrenije, kod nas su politički analitičari toliko providno „kupljeni” ili „suženi” da se ponekad pitam kako ih nije sramota da pričaju to što pričaju. Što se tiče amatera u tom analitičkom poslu, poput tviteraša i sličnih, to je ono „kako mali Perica zamišlja politiku”. Trenutno, naše celo društvo tumara u „stavu”, uključujući i mene. Stvari se u svetu menjaju iz dana u dan, i jedino što bi bilo rešenje jeste osposobiti ljude u Srbiji da brzo razmišljaju i da se još brže prilagođavaju različitim situacijama. Za to nam je potrebno više pametnih, otvorenih ljudi, na bitnim društvenim pozicijama.

O ljudskim pravima

Među profesionalnim borcima za prava ugroženih grupa suviše je ljudi preuskih vidika, koji se ne bore za jednaka nego za veća prava nego što imaju drugi. Ako ti tražiš jednakost tako što potenciraš to da si različit i da je važno da kao takav istakneš vidljivost svoje različitosti, onda je to u sukobu samo sa sobom. Na primer, ako govorimo o porodičnom nasilju, o nasilju nad ženama se govori vrlo agresivno, ali šta je s nemoćnima, bolesnima, starima, decom, koji mogu biti žrtve majki, ćerki, sestara. Nasilje je nasilje. I na ovo će se naći neko ko će reći „da, ali nasilje nad ženama je najprisutnije”, umesto da se vrati korak nazad i shvati da većina nasilja ostaje neprijavljena.

info: Pseudonim Amitz Dulniker preuzet je od glavnog junaka romana „Lisac u kokošinjcu” Efraima Kišona. Amitz na hebrejskom znači neustrašivi.

samo_bog_prasta7.jpg Intervju: Rajan Gosling tempo_logo.jpg Najveći popust u Tempu ikada! girls-drinking-coffee3.jpg Lara Marinković: Banana i ribe press_photo_138x210_c.jpg Naše preporuke za ovogodišnji Mikser