Kulturni centri
KULTURA

Pored beogradske savremene scene, koja uvek iznenadi zanimljivim umetnicima i izložbama, ostali gradovi Srbije pomalo ostaju u senci. Problem slabe decentralizacije za posledicu ima nedovoljnu finansijsku i institucionalnu pomoć manjim gradovima.

U takvoj situaciji lična angažovanost i samoorganizacija postaju neka vrsta alternative, a ponekad i svojevrstan izazov da se uprkos nedostatku institucionale podrške jedan umetnički projekat izvede. Nezavisna inicijativa kao što je Elektrika iz Pančeva su već dobro poznate krugu alternativne kulture, dok je Kominart iz Šapca relativno novo ime na savremenoj umetničkoj sceni.

Kombinart iz Šapca kao neformalna grupa mladih šabačkih umetnika (Dragana Đurđević, Nemanja Manjenčić, Milena Obradović, Marko Gavrilović) nastala je krajem 2012. godine. Njihov prvi projekat Otvorena galerija bio je deo većeg projekta Centrifuga iz 2013. godine. Prilikom realizacije svojih aktivističkih projekata sarađivali su sa Bibliotekom šabačkom i još nekim lokalnim asocijacijama, kao i sa Ministarstvom prostora iz Beograda.

Elektrika iz Pančeva nastala je spontano kao nastavak razvoja inernacionalnog strip festivala GRRR! 2007. godine. Uredništvo i organizacija povereni su Aleksandru Zografu i Vladimiru Palibrku, uz učešće mnogih pančevačkih umetnika kao saradnika na projektima. Pored festivala stripa, Elektrika se bavila predstavljanjem alternativne kulture kroz razne izložbe, performanse, koncerte. Trenutno im je oduzeto pravo da koriste prostor galerije Kulturnog centra u Pančevu, pošto je u procesu restitucije.

Šta znači voditi nezavisnu kulturnu inicijativu i koje su sve prepreke, ali i dobre strane ovih projekata, pitali smo organizacije iz Šapca i Pančeva.

Koje su prednosti, a koje mane samoorganizacije danas u Srbiji?

Kombinart: Prednosti samoorganizovanja su svakako to što imate mogućnost da nešto uradite, a da pritom ne zavisite od institucija koje ne funkcionišu, od države koja je u procesu dobrovoljnog samogašenja, od raznih lezilebovića i kukača. Postoji veliki prostor za sve željne da nešto preduzmu kako bi unapredili svakodnevicu u Srbiji. Mane su to što osim lične satisfakcije i druženja sa fantastičnim ljudima koji se okupljaju oko ovakvih inicijativa, nekada nećete dobiti ništa, što je opet sasvim dovoljno.

Aleksandar Zograf (Elektrika): Prednosti su u tome što je samoorganizovanje način da se prevaziđe krutost institucija, koje razume se uglavnom svoju pažnju usmeravaju ka glavnotokovskoj produkciji.  To je način da se podrže stvaraoci koji kreiraju nešto novo i sveže, dakle da se kreira scena, umesto da se samo prate dešavanja na trenutnoj mapi savremene umetnosti. Tokom godina kada je postojala u svom originalnom prostoru, Elektrika je bila inicijativa zahvaljujući kojoj su se brojni zanimljivi autori iz zemlje i sveta predstavili u jednom malom gradu, kao što je Pančevo. Osim toga, zahvaljujući saradnji sa Kulturnim centrom i razumevanju grada Pančeva, ispostavilo se da je moguće da dođe do prilično efikasnog sadejstva inicijative grupe kreativaca i lokalne sredine, uprkos tome što su stalno izbijali nesporazumi različite vrste, i što sve to nije uvek išlo baš glatko. Nakon proleća 2015. godine, od starih aktivnosti praktično je preostao jedino Grrr!Program, preoblikovan u  strip radionicu. Međutim, Elektrika nastavlja i da objavljuje izdanja nezavisnog stripa i da organizuje druge aktivnosti, koje nisu neophodno povezane sa prostorom, poput različitih delatnosti putem interneta. Loša strana samoorganizovanja je što su resursi još uvek ograničeni, tako da je potrebno biti spreman da sa malo novca (ili nimalo) bude ostvaren rezultat, dakle potrebno je boriti se.

Koliko su mladi ljudi u vašem okruženju spremni da se pridruže nekom ili vašem kulturnom samoorganizovanom udruženju i učestvuju u njihovom radu? Koja su vaša dosadašnja iskustva?

Kombinart: Postoje oni koji su spremni da se priključe, ali imamo utisak da po tom pitanju uglavnom vlada apatija. Osim kičme udruženja koju čini nas nekolicina, ostali se uključuju tek sporadično, po projektima. Mi bismo naravno voleli kada bi bilo malo više interesovanja mladih, što bi dovelo do veće živosti na lokalnoj sceni.

Aleksandar Zograf (Elektrika): Iskustva su šarolika; postoje ljudi koji su spremni da sarađuju ili da pomognu iz čistog idealizma, a s druge strane mnogo je onih koji konformistički uživaju u samodovoljnosti i ignoranciji, što priznaćete nije teško u eri kompjuterske tehnologije, koja umesto umrežavanja i prevazilaženja barijera takođe može da vam pruži i zatvaranje u lepo dizajnirano ništa, samo ako to izaberete.

Da li je ova vrsta organizacije neophodna manjim sredinama? Koji je značaj ovih organizacija po vama?

Kombinart: Iskreno, ne znamo da li je neophodna manjim sredinama. Nama je bila neophodna, iz tog razloga smo se i organizovali. Slučaj je hteo da se veći broj mladih poslednjih godina vratio u Šabac zbog nedostatka posla, i da se stvorila nekakva kritična masa. To samo po sebi ne znači da ova sredina nije mogla i bez nas. Često nam se čini da smo na smetnji, talasamo negdašnje mirno more uhlebljenih kulturnih radnika (sa strogo propisanim rasporedom od dve izložbe godišnje), a to je, moramo priznati, često baš dobar osećaj.

Vladimir Palibrk (Elektrika): Ovakva vrsta organizacije možda i nije neophodna budući da je vrlo lomljiva, ali je kultura i kulturna politika koju ona promoviše i zastupa nešto što bi moralo biti negovano i ozbiljnije podržano kroz otvorenije forme kulturnih praksi, što na žalost nije slučaj.

Koje su prepreke i izazovi sa kojima se svakodnevno srećete?

Kombinart: Prepreke su uglavnom oličene u ljudima koji se takođe bave kulturom. Trudimo se da na to ne obraćamo pažnju.

Vladimir Palibrk (Elektrika): Uglavnom su to problemi logističke prirode i to dosta umara; međutim možda je to i neki način na koji institucije pokušavaju da angažuju vaš inat kao motivacionu silu, jer vaš rad ipak na kraju ide u korist i samim institucijama, na ovoj ili onoj instanci. Mi se krećemo dosta brzo, i ponekad u toj razlici u ritmovima između nas i institucije sa kojom sarađujemo leži problem, tako da smo navikli da od njih ne očekujemo mnogo.

Kakva je reakcija sugrađana na javne nastupe i akcije koje ste do sada priređivali?

Kombinart: Reakcija publike je uvek bila pozitivna. Često se uključuju, razgovaraju sa nama, komentarišu.

Vladimir Palibrk (Elektrika): Stekli smo podršku ljudi u čiji ukus nikada nismo sumnjali i kritičku pažnju velikog broja onih čiji ukus želimo da svojim radom dovedemo u pitanje, što su svakako pozitivni ishodi.

Kakva je budućnost kulturne samoorganizacije?

Kombinart: Ono što je naša budućnost i što nas čeka u narednom periodu, to je umrežavanje sa sličnim organizacijama iz regiona i pripremanje zajedničkih akcija.

Aleksandar Zograf (Elektrika): Srbija je neistražena zemlja i ni mi sami je nismo dovoljno istražili i shvatili potencijale koji se tu kriju. Može mnogo toga da se uradi, baš zato što stupate na polje koje je gotovo prazno, neispunjeno sadržajima. Znamo puno ljudi koji nešto crtaju i vraćaju u fioke, snimaju neku muziku i pošalju prijateljima, snimaju filmove i ne znaju šta sa tim. Tu se krije velika snaga, kreativna energija, koja ako ništa bar ima perspektivu da se razvije, a za tako nešto je neophodna izvesna mera entuzijazma i samoorganizovanja.

cover2 Debata: Liderstvo u kulturi Fijuk Fijuk 2016: Sajam malih izdavača Slobodan Šnajder Slobodan Šnajder u CZKD-u: Doba ekstrema, doba prevlasti ideologija 10 Ličnosti iz 2015. 10 ljudi koji su obeležili 2015.