Naslovna fotografija - (izvor media.glamour.com)
U VAZDUHU · retrovizor

Poznati bloger Istok Pavlović propada kroz ambis brzopleto donesenih zaključaka o nauci i ženama poput Alise na putu ka Zemlji čuda. Pucaću mu u haljinu koju koristi kao padobran, da na njenim skutima u ovu našu provaliju ne bi sletela i armija mizoginih junoša.

Posle gledanja norveškog dokumentarca, koji se sasvim prikladno zove „Ispiranje mozga“ (Hjernevask), Pavlović je napustio ideje feminizma i rodnih studija. Veruje da se razlog što imamo tako malo žena na poslovima koje češće obavljaju muškarci krije u prirodnoj predodređenosti.

Testosteron, sudeći po filmu, pravi razliku u interesovanjima polova od najranijih dana deteta. Muškarci, koji su pod većim dejstvom testosterona, više vole stereotipno muške poslove, kao što je rad sa mašinama, dok devojčice vole ženske poslove – rad sa ljudima, na primer. Kulturne i društvene uslovljenosti prema toj ideji nemaju veze s tim koju će profesiju žene izabrati. „Ovo nije nikakva ‘zatucana seksistička teorija’, već rezultat najsavremenijeg merenja i posmatranja od prvog dana života bebe, bez ikakvog upliva ‘nametnutih društvenih normi’ i ‘uvaljivanje lutki devojčicama na silu“, napisao je Pavlović na Fejsbuk profilu.

U tom slučaju, mora biti da se neko debelo poigrao sa nivoom testosterona u Iranu. Devojčice se u ovoj zemlji verovatno bahato razmeću maljavim hormonom. Tipično muške studije inženjerstva tamo je okupiralo oko 70 odsto žena, a dame se odlično drže i na polju preduzetništva. Da li im je to urođeno ili stečeno? Da l’ su rođene s tim ili je to Maybelline?

Dokumentarni serijal koji je Pavlović gledao ne može da objasni iranski fenomen jer je bezobrazno neobjektivan. Naučnici koji su u njemu intervjuisani 2010. godine deo su validne struje koja naša interesovanja predstavlja kao urođena, ali prećutkuje da je to pitanje u nauci još uvek otvoreno i kontroverzno. Previše je studija koje pokazuju da stvari nisu ni tako jednostavne, ni tako isključive.

Kada je reč o morfologiji mozga može se reći da je mozak muškaraca neznatno veće zapremine od mozga žena. Ali glavati ljudi, nažalost, nisu nužno i pametniji. Veći mozak ne podrazumeva veći koeficijent inteligencije. Da je tako, slonovi bi danas raspravljali na ovu temu, a ne mi. Doktor Danijel Amen je, na primer, proučavao 45.000 ljudi i nije pronašao razlike u intelektualnim sposobnostima kod muškaraca i žena, dok je slično potvrdila i studija sprovedena na Univerzitetu u Edinburgu.

Druge morfološke razlike među polovima takođe postoje, ali su rezultati istraživanja psihologa Stjuarta Ričija, i istraživanja sa Univerziteta u Tel Avivu, pokazali da one nisu velike kao što se verovalo. Štaviše, toliko su preklapajuće da je bez predznanja teško utvrditi kom polu zabeležena struktura mozga pripada. Toliko o hardveru. Hajmo sad na softver.

Sajmon Baron-Koen sa Triniti koledža u filmu govori da je pred bebe stare jedan dan postavljao mehanički objekat i lice. Posmatranjem je zaključio da više beba muškog pola duže gleda u mehaničke naprave. Njegovo istraživanje poslužilo je kao jedan od dokaza da su sklonosti ka pojedinim stvarima uslovljene još u prenatalnom periodu. Nisam psiholog, ali voleo bih da mi neko objasni koliko se Baron-Koenov eksperiment može smatrati dobrim, ako znamo da bebe stare jedan dan ne vide dalje od tridesetak centimetara. Tek na kraju prvog meseca one su sposobne da se dobro fokusiraju na objekte. Dotle, ne mogu čak lepo da usklade ni jedno oko s drugim, zbog čega se plašim da ću u ovoj priči i ja postati zrikav, od muke.

U nesrećno montiranom dokumentarcu stvari nisu najsrećnije postavljene ni u suprotnom taboru. Prikazane apologete rodnih studija ubeđene su da priroda ne igra ama baš nikakvu ulogu. Opšte mišljenje nauke nije takvo. Doktori su svesni da ponašanje i reakcije ljudi mogu biti uslovljeni genima i dejstvom hormona, ali dejstvo gena i hormona obično se ne može izuzeti od uticaja sredine. Specifična učestala sinaptička aktivnost u mozgu dovodi do jačanja veza između sinapsi. Mozak se adaptira i jedan od dobrih primera ovoga jeste to što se slepim osobama posle gubitka vida poboljšava čulo sluha.

„Individue oba pola mogu imati velike varijacije u svojim sposobnostima“, kaže Ragini Verma, profesorica na Univerzitetu u Pensilvaniji, čije je istraživanje pokušalo da objasni da li su muškarci bolji u određenim mentalnim zadacima, a žene u drugim. Bez obzira na početak života, dečaci i devojčice mogu postati drugačiji u zavisnosti od mnogo faktora. „Na primer, ja imam tri diplome iz matematike, ali nemam puno osećaja za pravac“, rekla je. Pojedinci koji su pristrasni, zanemaruju, dakle, važan podatak: za razliku od seksualnosti, nema puno toga u našim ludim glavama za šta imamo potvrdu da je predodređeno i nepromenljivo. „Uticaj kulture nije jednak nuli. Uticaj biologije nije jednak nuli“, rekla je Dajen Halper, bivša predsednica Američkog udruženja psihologa, i to je još uvek na snazi. Ljudi su više od robova testosterona i pokusnih miševa, koji mučeni skapaše u laboratorijama zbog naših ciljeva.

Zamislite sada da je neko Mariji Kiri rekao:„možda ne bi trebalo da se baviš fizikom i hemijom jer su muškarci prirodno predodređeni da budu bolji u tim oblastima“– i shvatićete svu opasnost Pavlovićevih ubeđenja na ovu temu. Iako on nije napisao da bi trebalo da dajemo takve savete, pristrasni dokumentarac koji je preporučio implicira da su rodne studije potpuno neutemeljene i da nema smisla boriti se protiv nečega što je urođeno.

Neka današnja Marija Kiri mogla bi da poveruje u to i promeni profesiju. Mogla bi potpuno racionalno da zaključi da je bolje da se pozabavi nekim „ženskim“ poslom, u kom bi bila bolja i imala prirodne šanse za uspeh. Nadam se da je sada jasno koliko bi čovečanstvo tada bilo na gubitku i koliko je medijska zloupotreba nauke opasna. Ako nije, nema veze. Biće neki dokumentarac o tome, sigurno. Odoh sada muški da nasečem drva, da se ne feminiziram previše pred tastaturom.

Naslovna fotografija - Leo Varadkar, premijer Irske (foto izvor extra.ie) Nismo ni prvi, ni jedini: Gej premijeri u stranim zemljama Umetnik Mauro Gatti pretvorio je dve najčešće psovke u umetnička dela (izvor boredpanda.com) Zašto psujem, a nisam Vedrana Rudan Evolucija (foto izvor: suwalls.com) Peticija protiv evolucije: Ko je bre nastao od majmuna? Tarantino (foto izvor: cultture.com) Kad god se naši političari pozabave kulturom jedan Tarantino umre · · · ·