Japanski zmajevi
U VAZDUHU · kolumna

Na ostrvu u sredini kružnog toka na Bogosloviji, na travi, po kiši, stoje dvoje i ljube se. Njegove šake su na njenom licu a njene na njegovim mišicama. Žuta kosa joj pada na leđa, ravno isečena, na nogama su joj crvene patike, stoji na prstima. On je jak, viši od nje, stabilno stoji, deluje pouzdano dok je ljubi. Onda pretrčavaju ulicu i odlaze nizbrdo, ka Višnjici.

U taksiju, u Višnjičkoj ulici, po kiši, spustilo se nebo. Zadnji amortizeri kao da ne postoje. Svetla semafora i neonskih reklama rasipaju se kroz vodu koja teče po prozorima. Nema jasnih boja, pomešane su i nejasne, prekrasne, kao i misli onih koji se voze u taksiju, povijenih vratova, ispod neba koje im dodiruje kosu.

U kolima, kroz mrak, po obeleženim kolovozima velikog grada, po šinama, pešačkim prelazima, preko mosta, ka reci. Muzika je glasna, prozori su otvoreni, kosa leti, ponekad. Nokti su ravno isečeni i stopala su bezbedna u udobnim patikama. Oni klize po mokrim ulicama, s vodom u očima, s očima kao ogledalima i cigaretama u ustima.

Na splavu, na Dunavu, u rukavcu, iznad reke, vino i girice, pomfrit i majonez, masni prsti, komarci, lastavice i jedna patka, ribarska mreža, pepeo cigareta leti na vetru, oni jedu i piju. Poslednja riba je na tanjiru, pa u njenoj ruci, ona zamahne i baci ribu u reku.

U mutnoj reci, kroz površinu, u dubinu odlazi pržena morska riba. Dok tone, žuto kukuruzno brašno joj se spira sa tela, u mutnoj vodi moglo bi da se pomisli da spava, mada svakako ne spava. Ribe se skupljaju oko njenog beživotnog tela, ne čude se, smrt je svuda oko njih, večera je pala s neba, jedu, lepotica iz friteze nestaje u telima bratskih i sestrinskih organizama, na trenutke deluje kao da se brani, da se otima, dok se gladna usta otimaju oko njenog tela.

A onda, odjednom, sve je mirno. Nebo je na svom mestu, reka je nema, ribe su večerale, glave su na jastuku, oči su otvorene, kroz prozor se vide zvezde i avioni i neidentifikovani leteći objekti, vanzemaljci su okej, jedan se sudari sa zvezdom, odbije se od nje, zasvetli i nestane.

A negde u hladnim prostranstvima dubokog svemira, smrzava se istina koju niko ne čuje.

Foto by Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Dva lica stvarnosti Beograd Gistro priče: Da je Duško Radović živ… Bamija Marija Ratković o svemu: Potpuno neprecizan recept za bamiju Ana Vučković Srednja štikla - foto izvor: Pinterest Žena na ivici nervnog sloma: Srednja štikla ·