Pučina I.Tokin
U VAZDUHU · kolumna

Danas pada kiša, u zalivu, a pučina plava spava.

Kapi kiše upadale su u more, nestajale su u njemu, jedna za drugom i istovremeno. Mnogo je bilo kapljica kiše. Neko je mogao da ih izbroji, neko s brzim mozgom, neko s odličnim vidom, neko koga bi to zanimalo. Ja nisam uspeo da ih izbrojim.

Juče je padala kiša, u zalivu, a pučina plava spavala je. Kiša je padala po ulici po kojoj su se vozili, po nizbrdici niz koju su se spuštali, asfalt je bio mokar i u jednoj krivini desni prednji točak koji je odavno zaljubljen u prednji levi, zagledao se i zaboravio se, i automobil je proklizao i oni su krenuli da se vrte i klize i izgledalo je da će sigurno izleteti s puta ili da će udariti u stenu s druge strane ili da će ih neko pokupiti odozgo ili odozdo, možda baš autobus koji je nailazio. Međutim, ništa od toga se nije desilo. Oni su zajedno, bez panike, zaustavili auto, tako da mu dlaka s glave nije falila.

Galebovi su odleteli, crveni brod na pola puta do pučine skoro da je bio potpuno miran, četiri ptice sa belim repovima proletele su a dve žene za stolom razgovarale su. Razgovor je uglavnom bio jednosmeran. Jedna je pričala, jedna je slušala, ova što je pričala odlično je to radila, svako ko je slušao bio je prebačen u vreme i na mesto iz njene priče, poplava u kuhinji, pa majstor, gde curi ovde curi, e pa to ćemo lako nego gde još curi, kako to mislite, znate vi kako ja mislim, e pa izgleda da znam, jeste stvarno izgleda tako, pa onda levo i desno i gore i dole, e pa onda muž, pa opet muž, pa sve napeto, fali samo treptaj oka da sve eksplodira ali ona ume da bude mirna, ona zna da ne sme da se paniči, i onda je, bez panike, na ivici noža odigrala hrabro, i sve se smirilo, ne baš odmah, ali čim je moglo da se smiri, smirilo se.

A malopre, pre samo nekoliko sati, preko njene desne ruke tekla je krv, slivala se i za sobom ostavljala tanak trag. Neko je to tek sada primetio i šakom prešao preko traga, od koga su ostale samo ivice, više nije bilo krvi ali je bilo jasno da je nekad bila tu, da je tekla, sveža, crvena krv, po beloj koži.

A u tom trenutku, kao i u svakom drugom trenutku, njena kosa i njeni nokti, rasli su, mirno, ne obazirući se na svet oko sebe, i njena lepota nije imala veze s očima posmatrača, kao što lepota nikad nije ni imala, niti će ikada imati. A u tom trenutku, kao i u svakom drugom trenutku, pučina plava, spavala je.

Sonic Youth Ispovesti uživaoca pop kulture: Sonic Youth i ja Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ništa do daske Munje Nikad domaćica: Ludilo Burna tišina - Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Burna tišina · ·