Testenina sa morskim plodovima
U VAZDUHU · kolumna

Svašta sam spremao u životu, ali nikad ništa sa svežim tartufima. Ove godine se sve namestilo, kupio sam crne tartufe, tri komada, u Istri, prošlog vikenda, i doneo ih u papirnoj kesi u Beograd. Danas smo došli kući s posla, i znali smo – napraviću taljatele s tartufima.

Sveže domaće taljatele, najbolji beogradski puter, istarsko maslinovo ulje iz podruma vredne domaćice Franke, parmezan od trista miliona evra, biber iz daleke afričke zemlje, so iz Pirana, jaje od kokoške koja se nikad nije nasekirala, beli luk gajen u najsrpskijem od svih srpskih krajeva, ubavi tanjiri, blistave viljuške i najlepše kašike na svetu, posebno za ovu priliku ukradene iz jednog finog beogradskog restorana.

Ona je usisala kuću i stavila veš da se pere, bosa, u crnoj kratkoj letnjoj haljini, s kosom vezanom na poseban način i novim minđušama i izgledala je, kao i uvek, kao sve što sam ikada želeo, i generalno, ta žena je sreća lično, tu nema nikakve dileme. Ja sam oprao sudove i kuhinju i onda je došao taj svečani trenutak, stavio sam vodu da se greje, u tiganju otopio puter, ubacio tri čena zgnječenog belog luka da pusti sve svoje što ima pa da ga izvadim, ohladio sve maslinovim uljem, ubacio taljatele u ključalu vodu i napokon izvadio tartufe iz papirne kese, da ih malo narendam u tiganj, a posle malo krupnije, da pobacam preko vruće testenine.

Međutim.

Nikada ranije nisam kupovao sveže tartufe i nisam znao kako se to radi. Na pijaci sam, kao pijani turista, samo pitao, platio i odneo, srećan. Tartufi su bili stari, mekani, u jednom su bila dva crva, a svi su imali neki ukus, valjda ukus vlage, kao kad biste na primer mogli da probate vlagu u nekom podrumu, eto tako nekako.

Ja umem da se naljutim za mnogo manje stvari i očekivao bih od sebe da sve pobacam ili tako nešto, da budem ljut na ceo svet, da kunem tu beskrupuloznu ženetinu koja me je vešto prevarila i bezdušno nam se umešala u svečanu večeru, dušmanski mi uskratila detinju radost rendanja svežih tartufa po odlično skuvanim taljatelama, ukrala nam mirise i ukuse kojima smo se nadali, zloupotrebila poverenje koje sam joj ukazao i uopšte, ponela se neljudski, odnosno ljudski. Znajući sebe, trebalo je da budem mnogo besan i poželim joj sve najgore, kad već više nisam tamo da joj lično prenesem utiske, i njoj i svima koje ima, po spisku.

Međutim.

Taljatele su bile odlične i bez tartufa, bosa lepotica u crnoj haljini uvijala ih je oko prstiju, hranila nas i rekla mi da sam njeno zlato. A ja, ja sam bio njeno zlato, zlatno nedodirljiv, bezbrižno nedostižan za ovaj svet i sve njegove prevare.


Foto: Boston Herald Ispovesti uživaoca pop kulture: Morphine i ja Panetone Žena na ivici nervnog sloma: Pan(e)tone Srce moje malo Prozor u dvorište: Srce moje malo Halid Bešlić Ispovesti uživaoca pop kulture: Halid Bešlić i ja · · ·