Ivan Tokin
U VAZDUHU · kolumna

Ove godine nisam čekao pismo od Deda Mraza. Znam kad stižu njegova pisma, pa sam mu pisao bar dve nedelje ranije. Stiglo mu je na vreme. Na vreme da mi odgovori. Ja sam mu napisao ovo:

Dragi Deda Mraze, dao si mi dovoljno. Srećan sam. Srećan sam kao sreća sama po sebi. Srećan sam kao kad si mi poklonio bicikl. Srećan sam kao kad mi nisi poklonio ništa.

Srećan sam kao devojčica u suknjici dok preskače lastiš, kao budala kad dobije šamar, kao mis sveta, kao dupe na noši, kao kad ti se mnogo kaki pa misliš da je gotovo i da ide sve u gaće i pantalone i da će da se sliva niz nogavice a ono se ne slije nego stigneš do šolje posle poslednjeg trenutka ali ipak sve bude više nego u redu.

Srećan sam kao dobitnik nečega, srećan sam kao da nisam ništa zaslužio, kao da sam korisnik nepravde, kao Zlatan Ibrahimović kad ga da makazicama sa jedno pedeset metara po dijagonali, kao kad neko izvuče živu glavu, kao kad neka postane majka, kao neki kad postane sin, kao neko ko ide u rat, ponosan, kao neko ko pobegne od rata, kao ratatatatata, kao leš u herbarijumu, kao orhideja na pravom mestu, kao dobre batine, kao trudnoća, kao bosa lepotica koja te voli više od života, kao laktom u čelo, kao nokaut, kao parking mesto u nevreme, snažne noge, kiša u novembru, prvi sneg na salašu, plodna njiva, kum u kafani, kafana u centru sela, dres kluba za koji navijaš, kao subota, kao nedelja, kao bilo koji dan, kao četiri godišnja doba, paradajz koji miriše na paradajz, ulje na platnu, ulje na vodi, kao kad nema padeža, kao dovoljno slano, kao gibanica, kao smrt dečko, kao smrt, kao život, kao nestajanje i nastajanje, kao kad se neko rodi, prvi put pogodi stativu, prvi put dobije batine, kao jutro, ponoć, kao kad nema sati, kao šlag od masti od mangulice, prvi poljubac na kuhinjskom pultu, crne hulahopke, crveni noktići na stopalima, punđa, kao ona u tvojim prugastim gaćama, bokser u nesvesti, kum u nevesti, lepota besvesti. Vidiš lepi moj da sam srećan, vidiš, vidiš li, vidiš li ? Je l vidiš?

Malopre mi je odgovorio. Ovo:

Vidim dečko od pre trista godina. Vidim oduvek. Je l ti vidiš? Je l vidiš magarče? Poklonio sam ti sreću, jer si od nje odustao. Znaš i sam, nisi mali, morao si da odustaneš od sreće da bi je dobio. Uživaj i pazi da te ne ubije, ili pazi da te ubije, jer to ti je skoro isto. To ti je u stvari isto, znaš i sam. Nisi više mali. Znaš ono tvoje? – Nismo deca. E pa to.


Trafika1 Gistro priče: Čika Rade Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Puter na glavi Prozor u dvorište Prozor u dvorište: O međedima i ljudima Jutro Skoča Gistro priče: Pokvareni autobus ·