Kolaž Ivan Tokin - Hiper
U VAZDUHU · kolumna

Bilo je hladno. Taj čovek koga sam slušao govorio je sporo, jasno je izgovarao svaku reč od kojih su se stvarale precizne rečenice. Ovako je govorio – Čim smo ušli u hipermarket skinuli smo jakne. Pobacali smo ih u najveća kolica koja sam našao ispred. Dok sam ih birao, rekla mi je da će se ona, ako uzmem ta kolica, sigurno u njima voziti. Rekao sam joj da ću ih onda sigurno uzeti.

A baš jutros pored desnog zadnjeg točka vidim lepu crnu bubu. Zgazio sam neposredno pored nje. Osetila me je, istraživala je situaciju crnim antenama, gledao sam. Bio sam tu, pažljiv, čekao sam da vidim kuda će. Pitao sam je šta će sad, da mogu da se pomerim. Rekla mi je da ona radi ono što joj se radi i da je upravo prezauzeta tim poslom. Nismo se nikad pomerili odande, i tamo živimo, u pozicijama koje nam garantuju bezbednost.

Odmah smo ugledali lopte, uzeo sam košarkašku i pokazao joj kako se pravilno dodaje. Dodavali smo se. Dopalo joj se. Tada je počelo. Nosila je u rukama dva papira na kojima su bili odštampani planovi ishrane za nedelju dana. Međutim, rekla je da će najbolje biti da kupi sve ono što joj se sviđa.

Našla je šljokice i kreme sa šljokicama. Ljubičastu je uzela zato što je ljubičasta, roze zato što je roze, jednu onako i još jednu jer joj se sviđa. Uzeti znači bacati tubice u kolica preko ramena ili bilo kako i ponekad promašiti i gurati se sa mnom ko će da ih pokupi. To guranje je samo sebi svrha pa nema pobednika.

Povrće i voće je sama merila, što nije po pravilima na tom mestu, ali je ona trenutak pre merenja ceo svet stavila pod svoje pa su važila neka druga pravila. Lepila je nalepnice po kokosu i ananasu, ja sam ih skidao i lepio na kese i pakovao, pa me je grdila jer ne voli kese. Ne bih voleo da sam kesa.

Onda je ugledala puter od indijskog oraha. To stvarno nema nikakvog smisla da opisujem a da ne umrem na kraju, ili prvo da umrem pa onda, nisam pametan. Ptice su letele između gondola i iznad njih, vrapci, prvo sam njih ugedao. Dva vrapca su se jurila, pozvao sam je da ih vidi ali je videla samo jednog, od drugog je mislia da je reflektor na bilbordu, jer je sleteo i stvarno je malo ličio na reflektor, iz njenog ugla. Posle je prvi put u životu videla reflektor kako leti pa je malo skakala u mestu od radosti. Kad je ona radosna, moj svemir se pretvori u zrak sreće koji sam ja. S obzirom na svoju moguću talasno-čestičnu prirodu, u takvim trenucima računam da sam u hipersvemiru.

Sećam je se telom, mada sam je retko dodirivao, samo kad je to bilo neophodno zbog šljokica, ptica i nekoliko puta da bih je iznenada gurnuo, ovlaš, ali u pravom ternutku, u raskoraku, laku, dok lebdi pod neonskim svetlom, nasmejanu, s trista miliona zuba. Nije se vozila u kolicima. Da jeste, verovatno ne bismo preživeli. Što se mene tiče, slobodno je mogla da se vozi.  U hipersvemiru nije hladno.

Kontrasti (foto: Skoča) Gistro priče: Kontrasti Okreni nulu (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Okreni nulu da te bolje čujem Draga Nadice - seksualne nedoumice Draga Nadice: Dvostruka seksualna nedoumica Knjiga (pexels photo) Gistro priče: Čist seks · ·