polje
U VAZDUHU · kolumna

Devetsto devedeset šest, devetsto devedeset sedam, devetsto devedeset osam, devetsto devedeset devet. Četiri kratke suknje, osam nogu, četrdeset prstiju, trideset crvenih noktića, deset plavih. Dva para farmerki i četiri skočna zgloba.

Jedne naočare, svetlo smeđa kosa vezana u rep, metalna proteza preko gornjih zuba i tri prstena na desnoj šaci. Dva točka u pokretu, okreću se u smeru suprotnom od smera kretanja vozila. Vrisak s drugog sprata, kroz prozor, između dve krošnje, pravo u moje desno rame.

Bela haljina, crna koža, kad sam bila mala imala sam jedan strip i to je bio fanzin sa različitim strip crtačima, šarene patike, stopala nepoznatog oblika, dred, kreste, prsten u kosi, kaleidoskop u zaključanoj vitrini. Ja sam s planine, s visine. Jesi, vidi se.

Džimi Hendriks mi kaže baš ga briga ako se ispostavi da je šest devet, sastavni delovi reči su složeni u tastaturu, odabrani, i poređani po papiru koji ne postoji. U kesi, preko osušenih ljutih crvenih paprika iz Indije, plavi plastični štapić od lizalice. Otvorena flaša crvenog vina, sprej sa zlatnim šljokicama i mirisom Skandinavije, asepsol, presečen limun, tri zvučnika i pola crvene ljute paprike.

Leto na izmaku, zima kuca na vrata, na četvrtom spratu, u spavaćoj sobi, kroz krošnju lipe, kroz prozor, preko naslona za glavu, desnog ramena, glas starijeg muškarca mi se sliva u uvo. Nisi doručkovao, ne doručkujem više, to ti ne valja, znam ali nasmejan sam, jesi i nema više priče o tome. I onda standardno, njena dva smeđa oka, nagli pokret trupom unapred, pa onda lagano vraćanje u početni položaj naslonjenosti i ledene lepote. Lepo je, napreduje se, evidentna je bliskost. Ne, ne, hvala tebi.

Ožiljci, nokti, boja pod kožom, ljuti džem od pomorandže, šoljica za espreso, Nemanja, asepsol, antibakterijske maramice. Crveni upaljač, plamen, žar, dim, leva šaka, džep, desna šaka, usne, kašalj. Sirotinja, beda, hod po crvenim đonovima. Sramota. Lepota. Plava sočiva preko smeđih očiju, poluotvorena usta, žuta kosa, bela koža, led s mirisom, prazna flaša, reči. Jakna ti je kod mene, i usb, dođi da uzmeš, evo. Uh.

Hiljadu.


Knjige Gistro priče: Knjiga Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanovića Prozor u dvorište: Život je tužna misao koja se pleše Decu ne donose rode Gistro priče: Decu ne donose rode Prozor u dvorište, foto:  Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Vreme koje se topi ·