Tokin Minus jedan
U VAZDUHU · kolumna

Dvoje u kolima i jedna žena u crnim čarapama. Njih dvoje su u kolima, voze se odlično, ona sedi pored puta, mirno, u tim svojim čarapama, i oko nje je gomila đubreta. Njih dvoje u kolima zajedno imaju godina koliko ona ima sama. Ona je sama. Automobil je star, ta žena je stara, automobil daje sve od sebe, kao i ona, najverovatnije. Njih dvoje su svesni svega, u svakom trenutku, žive svaki sekund svojih života, onako kako im život nalaže, kao i ona, najverovatnije. Ona sedi, oni se voze. Ona je možda nesrećna, oni su možda srećni, ja sam možda sveznajući narator.

Ovi u kolima razgovaraju. On je pita da li ima neko iz svemira da dođe da mu kaže koji je car zbog toga kakvu ženu ima, jer to dvoje u kolima su muž i žena. Ona kaže da nema niko da dođe nego da ima samo to da je on voli koliko god je sposoban. On kaže da je za to najsposobniji i još joj kaže da svako ko je proveo na bilo koji način s njom bar petnaest sekundi, makar da se vozio s njom u autobusu, treba da se lupa nogama u dupe i da se raduje što je uspeo u životu.

Žena pored puta ćuti, misli samo da joj se mnogo piški, mada je već malopre piškila, ali ona ima velikih problema s bešikom, ali i sa ishranom, jer najčešće nema šta da jede. Mršava je, skoro kao da je i nema, i te crne čarape, u stvari nijedne čarape nemaju dovoljno lastiša u sebi da stegnu njene mršave noge, naročito listove, naročito nema ničega što nju može da stisne dovoljno da se oseća bezbedno, osim smrti, koju ona mirno čeka, pomalo tužna, mada u principu ravnodušna, i možda i vesela, nije ni ona sigurna, a nisam ni ja, kao sveznajući narator, jer u to čovek ne može da bude siguran, da li je neko veseo ili tužan ili ravnodušan, ma kako to izgledalo.

Ovo dvoje u kolima su već daleko, smeju se, ona puši, on vozi brzo, ona voli da se vozi brzo, to im je još jedno od zajedničkih interesovanja. Žena pored puta, u crnim čarapama, je zaspala, ili umrla, među onim kesama, a desno stopalo joj je u jednoj crvenoj kesi, stopalo bez malog prsta koji joj je odgrizao pacov kad je bila mala.

Ono dvoje više nisu u kolima, na moru su, on je u kupaćim gaćama s kojih nije skinuo etiketu, seo je da doručkuje, pa je ugledao more i zaleteo se preko ulice, pa po pesku, usput je skinuo majicu, i trči, etiketa s kupaćih gaća se tetura za njim, po vazduhu, iznad peska, na suncu. Njegova žena spava, probudiće se za nekoliko trenutaka, srećna. Ona Ciganka je tamo gde je i bila, probudiće se, možda, mada deluje da im se brojno stanje smanjilo za jedan.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Iznad zemlje Levo-desno Prozor u dvorište: Levo-desno Kalifornija Gistro priče: Kalifornija Alpi Žena na ivici nervnog sloma: Sezona intenzivnih doživljaja ·