Red Lipstick (foto: Google Images)
U VAZDUHU · kolumna

Ove godine, u decembru, u potpunosti neočekivano, nije mi pisao Deda Mraz, i koliko sam razumeo, neće mi ni pisati. Pismo sam dobio, ali ne od njega. Napisala mi ga je jedna devojka koja kaže da je u kontaktu s njim i da ju je ovlastio da mi u njegovo, i u svoje ime, napiše pismo, što je ona i uradila.

Pismo je napisano hemijskom olovkom, plavim mastilom, na papiru A4 formata, s kvadratićima. Na kraju pisma, potpis je otisak njenih usana, obojenih crvenim karminom. Pismo nije namirisano.

Ne razumem zašto mi nije Deda Mraz pisao lično, ali ni ne čudim se mnogo, ljudi smo, ovakvi i onakvi, pa ima i on prava na svoje hirove. Dugačko je to pismo, dva lista, četiri stranice, ispunjene slovima srednje veličine. Na prvi pogled reklo bi se da je opširno, i na drugi, ali već kod trećeg čitanja me je uvuklo u sebe, pa sam malo poživeo u njemu.

Kao i kod svakog teksta, jedno je šta je neko pisao, a drugo je šta će neko pročitati, jedno je šta je neko rekao, a deseto je šta će neko čuti. Tako je s rečima, krvnički su podložne tumačenju, osim ako nisu složene toliko precizno da znače mnogo više nego što govore. To može da se desi i slučajno, to slaganje, ali razumevanje nikad nije slučajno.

Kod pisama napisanih rukom, na hartiji, ritam i značenje teksta žive i u rukopisu, u oblicima slova, u korišćenju zadatog prostora. Pažljivom gledaocu reči neće promaći strah, posvećenost, hrabrost, odlasci u nepoznato, trenuci opuštenosti, nijedan detalj taj posvećenik neće propustiti. Rekonstruisani pokreti ruke koja je ostavljala tragove slova na papiru govoriće u najmanju ruku koliko i samo značenje reči i rečenica u koje su ta slova ugrađena.

Ovo pismo je jedno od onih koja više govore svojim izgledom nego rečima od kojih se sastoje. Koverta, način na koji je savijen papir, izbor same hartije, mnogo zagrada na početku i malo u nastavku, i svi ostali detalji, pričaju glavnu priču. Smisao rečenica u pismu ima važnu, ali epizodnu ulogu. Ipak, iz rečenica saznao sam da je Deda Mraz ljut na mene ali da će se možda verovatno najverovatnije sigurno odljutiti, živeo sam u viski bombonama, bio sam gospođa od osamdeset godina, devojka od dvadeset pet, bio sam pijanac na šanku, pijanac ispod šanka, pero i probušeni novčić.

Od izgleda pisma i samog njegovog postojanja saznao sam da je sve u redu.


Jabuke (foto izvor sajt: theayurveda.com) Draga Nadice: Slučaj bivši Musolini (foto izvor: italijanska Wikipedia) Pouke iz prošlosti: Kakav je mozak diktatora? Vampirski zubi (foto izvor: paint.net forum) Žena na ivici nervnog sloma: Zubi bgd Prozor u dvorište: Beograd je sve(s)t · ·