Kišni dan
U VAZDUHU · kolumna

Četvorica, preko 60, sede za stolom u kafani, pa jedan ode, motorizovan je, tako su mu rekli, jer sa pijace vuče kolica na točkovima. Dvojica su s pijace, ovaj drugi nema točkove na cegeru, on nije motorizovan. Nedostaje im jedan, po prezimenu Crnogorac, po nadimku Beograđanin. On je na svadbi u Novom Sadu. Pričaju kako je bilo nekad, ne žale, samo konstatuju, jedan konstatuje da je dugo mislio da može da radi šta god hoće i da će tako moći koliko god hoće. Sad je shvatio da ne može koliko god hoće.

Dvoje izlaze iz kafane, verovatno brat i sestra. Mama malo kasni, oni je čekaju ispred, pa zajedno odlaze. Dokle god ih vidim, ne razgovaraju međusobno.

Dvoje ulaze, momak i devojka, on ima levu šaku u zavoju, konobar odmah dolazi, oni imaju spremnu porudžbinu. Konobar donosi ćufte i pire krompir, ćevapčiće, kiseo kupus i hleb, za manje od deset minuta. Ona ga pomazi desnom šakom po levom obrazu. Jedu. Ne razgovaraju.

Za dva stola još po četvorica od po preko 60. Razgovaraju ali ih ne čujem. Za oba stola po jedan je glavni.

Jedan čovek ulazi, teško hoda, star je ali dovoljno mlad da se dovuče do stola, sedne i poruči rakiju i zapali cigaretu.

WC je prazan, dvojica za jednim stolom se očigledno vole, jednom ispada svež kupus iz usta, drugi ga hvata prstima leve ruke i stavlja u svoja usta. To se desilo munjevitom brzinom, trebalo je da niko ne vidi, ali ja sam video i hvatač je video da sam video, pa smo se nasmejali jedan drugom.

Tri teleće čorbe za majku sa dva sina.

Mnogi ulaze, uglavnom imaju kape na glavama i kišobrane u rukama. Pada kiša i hladno je. U kafani je toplo i vazduh je ustajao. U kafani je bezbedno.

Jedan sedi sam za stolom neposredno pored ulaza, na stolu su mu rakija, kafa i cigarete. Na stolici je žuta kesa, u kesi je pile, tri glavice belog i četiri crnog luka, dve zelene salate i jedna jabuka. On neprekidno puši, izgleda kao da nekoga čeka, izgleda kao da čeka nekoga ko neće doći, ali pile je tu, u kesi, ručak za danas je obezbeđen, i on je bezbedan, u skloništu.

A posle, kad izađe? Posle je posle, a sad je sad, za posle ćemo da vidimo, posle je ručak, pile, posle možda ima kapu na glavi i kišobran u ruci, možda će svakog časa da uđe, a možda čeka napolju na nekom pešačkom prelazu, mirno i dostojanstveno, da se nasmeje svim planovima. Neka čeka, neka uđe, neka popije nešto, ako posle postoji. Sada je bezbedno, sigurno je, tu je i u njemu se odlično živi. Živeli!

Trafika Skoča Gistro priče: Kod Vuka, šezdeset i neke Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Slobodna vožnja siti 3-cover1 Žena na ivici nervnog sloma: Kampanjac Foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Šta ti radiš? · ·