cat-233367_960_720_cover
U VAZDUHU · kolumna

Mačka je ležala na trotoaru, a žena je stajala iznad nje. Mačka je imala belu dlaku s nekoliko nepravilnih crnih tačaka različite veličine, bila je mokra i blatnjava. Žena je bila u kućnoj haljini, gumenim čizmama i držala se rukama za glavu. Mačka čije telo leži na betonu zvala se Tufnica a žena koja stoji iznad tela zove se Maja. Trenutak u kojem ih ugledamo je onaj u kome Maja ispusti krik, jer ona u tom trenutku ugleda Tufnicino beživotno telo.

Kriknula je još dva puta, snažno, slobodno, kao da nikoga osim nje nema na svetu, jer u tom trenutku nije ni bilo nikog živog osim nje u celom univerzumu. Mokar beton, mokro telo mačke i ona. Onda je još nekoliko puta kroz plač i jauke izgovarala reči po čijem značenju je bilo jasno da pokušava da zaustavi svet, pustila je tugu na slobodu i zamalo da uspe, lepo se videlo, Maja se pretvorila u tugu lično i malo je falilo da sve stane već jednom, ali nije, kao što nikad ne stane, a stvarno je malo nedostajalo, kao što uvek stvarno malo nedostaje.

Prišao joj je jedan čovek, pa drugi, pa treći. Stajali su oko Tufnicinog tela dok je Maja ponavljala kako je bila dobra ali je volela da skita. Onda se sagla i podigla rukama telo. To je bio trenutak glavnog udarca. Prvi put je dodirnula poznato telo bez života. Odmah je podigla glavu prema nebu i taj krik je bio bez zvuka. Reklo bi se da se nekom obraćala, mada su na nebu bili samo oblaci. Krenula je ka svom ulazu, njih trojica su je pridržavali kako je ko stigao, a ona je imala snage samo do sredine ulice, onda je stala i spustila telo ispred sebe. Pomislila je da ne može više da izdrži. Međutim, naravno, mogla je.

Jedan od trojice rekao joj je da će sve biti u redu i da će joj nabaviti novu mačku, koja će biti lepša. To je bila prilika da se Maja izvuče iz tuge i uđe u ljutnju na tog čoveka. Ona to nije uradila, ostala je tamo gde joj je u tom trenutku bilo mesto, u središtu svoje tuge. U zgradu su s njom ušla dvojica, u podrum jedan. Tamo je Tufnica spavala dok je bila živa pa je bilo logično da njeno telo u svojoj kući sačeka sahranu.

U podrumu je sve nastavilo da teče rutinski. Ona je ponavljala da se sve to desilo zbog skitanja, a on joj je rekao da je skitanje sloboda. Ponovio joj je to, istim rečima. Drugi put ga je čula i na trenutak skitala s Tufnicom, slobodna. Odmah zatim mu je rekla da će svi misliti da je luda. Onda ga je prvi put pogledala, videla suze koje mu se slivaju niz obraze, pa nije bilo potrebno da joj odgovara. To je trenutak kad je ceo taj posao s Tufnicom i Majom na ovoj planeti bio obavljen. Umesto Tufnice, Maji je ostala tuga, kao što je to uobičajeno, i kao što već valjda svako zna da će uvek biti.

Ikarbus IK-112N GSP Gistro priče: Plavuša iz dvadesetšestice Atelje 212 (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Borka Gistro priče Gistro priče: Najlepša devojka u Marinkovoj bari Stari Beograd (foto izvor: Pinterest) Žena na ivici nervnog sloma: Da li postoje stvari koje (više) ne postoje? · · ·