Ivan Tokin
U VAZDUHU · kolumna

Sedela je na klupi na livadi. Sedela je na klupi na livadi pored šume. Sedela je na klupi na livadi pored šume dok joj je pauk hodao po prstima desne šake. Na prstima desne šake ona ima prstenje.

Pauk se kretao brzo, svoje malo telo je svojim malim nogama nosio po njenim dugačkim belim prstima, peo se preko prstenja, klizio po njenim noktima i toliko nije hteo ode sa njene šake da ga ona nije ni terala, gledala ga je i kad je krenuo da pređe na dlan, oduvala ga je u travu, malog pauka s novim iskustvom u njegovom malom telu i srcu, s iskustvom hodanja po njenim prstima. Taj pauk zna zašto se rodio.

Jednom, možda baš tad, ustali su od stola. Ona je zakačila posudu sa šećerom koja je pala na beton i razbila se. Staklo se razletelo na sve strane a šećer je ostao na mestu na kojem je pao, u obliku sunca. On je pomislio – Slatka je.

A jednog drugog puta, možda baš sledeće godine, prijatelj je nešto objasnio prijatelju. Ovako mu je rekao ­- Umrla je sa dvaes sedam kila. Poslednji put vodili smo ljubav dan pre njene smrti. Stajala mi je bosa na butinama, kao i uvek. Brate skoro da nije ostavila otisak stopala na meni, i poslednjih meseci, na tim butinama sam gledao kako nestaje. Lebdela je i onda je odletela, laka.

Drugi put, dok su sedeli na zidiću u kraju, jedna devojka objasnila je svom prijatelju, ovako – Hodati bezbrižno, nenašminkana, ulaziti u tržni centar. Kukovima se najaviti foto ćeliji kliznih vrata i levom nogom zakoračiti u mnogo kvadrata sa centralnom klimatizacijom. Okrenuti se i odmah izaći, hodati brzo, preko betona, po travi, preći ulicu, izuti se, trčati po travi, preći još jednu ulicu, sleteti niz stepenice, skinuti odeću sa sebe, u letu, i skočiti u mutnu reku. Zaroniti. Preživeti.

Jesen je godišnje doba koje prethodi zimi.

Malopre, juče ili prekjuče, upao mi je u džep žuti list breze. Unutrašnji džep jakne, leteo je, mahao je krilima, upravljao je drškom, vrteo se oko uzdužne ose, izgledalo je kao da će sigurno završiti na kamenim pločama dvorišta u kome sam stajao i iznad kog je on leteo. U poslednjem trenutku, veštim manevrom promenio je putanju i zavukao mi se duboko u džep. Zamalo da stigne jesen.


Gistro priče Gistro priče: Čega se plašim? Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Miris mog kraja Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ništa ne razumem Devojka sa Autokomande Gistro priče: Devojka sa Autokomande · · ·