rat i plakat
KULTURA · art

Kao što danas projektile i vatreno oružje kojima se vode ratovi širom sveta vidimo direktno priključene uz TV kamere i sve elektronske i internet servise najvećih medijskih kuća, izložba koju je Institut za istoriju oglašavanja, u saradnji s Muzejom primenjene umetnosti realizovao u prostoru ovog muzeja, sistemski, koncepcijski čisto, pregledno i ozbiljno podseća na mehanizme oglašavanja u vreme Prvog svetskog rata, kada je u službi ratne propagande najvećeg uticaja imala štampa, odnosno plakat.

Na to precizno upućuje i izvrsno koncipirani vizuelni identitet projekta, rad Slavimira Stojanovića, uvijeni tabak plakata koji formira oblik metka. Stojanović je kreirao upečatljiv simbol, koji bi se i danas mogao primeniti na veliki broj štampanih medija ili tekstova, iza čijih okidača stoji odobrenje i odgovornost glavnih urednika.

U efektno osmišljenom katalogu izložbe Vladimir Čeh, autor izložbe iz Instituta za istoriju oglašavanja, podseća nas na razvoj plakata, najpre kao medija kojim se prenosi informacija, potom animira društvo, koje se na kraju lako kontroliše i kojim se lako manipuliše.

Izložba je izuzetno bogata. Predstavljeni materijal (svakako, reprinti), očito brižljivo istraživan i selektovan, organizovan je u tri celine: „Plakat u svetu“, „Srbija na plakatu“ i „Plakat u Srbiji”. Plakati su posmatrani i prikazani kao istorijski dokumenti, te izabrani na osnovu upotrebljenih komunikacijskih mehanizama, karaktera vizuelne prezentacije i tekstualne artikulacije poruke, širokog raspona emotivnih registara, od izazivanja osećanja krivice ili ponosa („A šta si ti radio za vreme Velikog rata?”, pitanje je koje deca upućuju ocu na jednom plakatu), stida ili prkosa, do izrugivanja ili čistog humora.

Prva celina je i najbogatija, te obrađuje teme regrutacije, protivnika, ratnih zajmova (druga najzastupljenija tema plakata po broju odštampanih primeraka), štednje, dobročinstva, simbola, ali i regularnih reklama za poznate robne marke koje su prodavale svoje proizvode i tokom rata. Segment izložbe „Srbija na plakatu” prvi put u celini predstavlja velike akcije prikupljanja priloga za pomoć „Srbiji, partneru u ratu”, koje su organizovane u Francuskoj, Engleskoj i SAD, dok su u trećem delu prikazani proglasi štampani na teritorijama nekadašnje Austrougarske i Kraljevine Srbije. Impresivni broj od preko 200 plakata na zidovima izložbenog prostora i oko 500 na monitorima, prikupljeni su zahvaljujući saradnji s mnogobrojnim institucijama u zemlji i inostranstvu.

Izložba nas podseća da je upereni prst poznatog engleskog vojskovođe lorda Kičenera, u obradi Alfreda Litija, za samo jedan dan uticao na upis više od 33.000 dobrovoljaca u vojsku. Danas, u vreme borbe za vrednosne parametre i održavanje smisla demokratskih procedura, treba razmisliti koji bi mehanizmi i načini oglašavanja bili uspešni da bi se rasuta stručna javnost i građanstvo Srbije mobilisali, te da bi se stiglo do 10.000 potpisa za Peticiju kojom bi se poništila odluka o bijenalnom održavanju Oktobarskog salona.

Uz nedostatak javne rasprave pre donošenja ovako značajnih odluka, papir ove Odluke poprima oblik metka namenjenog integritetu kulturne scene Srbije, radnika u kulturi i celokupne javnosti, koji upućuju jednako oni koji potpisuju tako donete odluke, koliko i anemična javnost.

Projekat „Rat i plakat: 1914 – 1918” realizuje se u okviru Programa obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, i to je izložba na kojoj se ima šta videti i o čemu razmisliti.

Pobuna Izložba fotografija „Pobuna“ Saše Čolića u Opservatorijumu 10 najskuplje prodatih slika u 21 veku 10 najskuplje prodatih slika u 21. veku Desni klik Izložba crteža, grafika i printova „Leva ruka – desni klik“ Ognjena Zdravkovića Istanbul i umetnost Istanbul postaje nova umetnička prestonica · ·