Ja sam Staša (foto: S.Vukadinović)
U VAZDUHU · kolumna

– Jelena, ja bih da ti meni nešto obećaš!

– Šta?

– Obećaj da ovde nikada nećemo dovesti momke. Ko god oni bili. Kad kažem nikad, mislim stvarno nikad. Niti jednom, nula puta.

– Znam šta znači nikad. Hm. Može. A je l ima neki BAŠ razlog ili… ?

– Pa pazi, meni je moja baka govorila: Staša, nikad muškarcu ne otkrij omiljenu kafanu. Sve, sve, sve može da upozna, ali tvoju omiljenu kafanu nikako!

– Stvarno ti je baka to govorila?? Carski!

– Ne, nije mi to govorila. Moja baka u životu nije kročila u kafanu. Zamisli to! Nikad. Niti jednom, nula puta. Tako da mi nikad kafanu nije ni pomenula. Ali da sam ja nečija baka, tako bih savetovala.

Ako čovek uopšte voli kafanu, važno je da ima svoju kafanu.

Onu u koju došeta ranom zorom, razbarušen i smućen. Onda naruči kafu, otvori novine i namrgođeno ćuti, udobno pobrkan sa ljudima koji su svratili na jutarnju tursku i/ili vinjak, a posle hitaju na pijacu da prodaju voće i sir. To čoveku treba, to je čoveku lepo. Da bude umešan u svetove koji ne mare za njegove komplikacije, targete, apstrakcije i rokove.

Onu u koju dođe da ruča nešto lagano i zdravo. Onda sedne, oseti miris ćevapa i najboljeg pekarskog krompira na svetu ikada, i kaže: Nek ide život, nisam se rodio da se od ljubavi uzdržavam! To čoveku treba, to je čoveku lepo. Da se prepusti radosti, a u ostalim restoranima i u sopstvenoj kujni brinuće već o prolećnim detoksima i drugim divotama.

Onu u koju svrne u 5 popodne, s namerom da sa starim prijateljem popije kafu ili eto možda jedno piće. Onda se jedno piće pretvori u dva, tri ili otkudznamokolko, i najposle čovek u 1 nakon ponoći peva Nisam te se nagledao nisam te se naljubio. To čoveku treba, to je čoveku lepo. Da se odmakne od onoga što svakodnevno radi, izgovara, sluša i peva.

Za ljude koje ljubimo tu mesta nema. Oni neka osvanjuju u svojim kafanama.

– Dobro. Razumem. Nećemo ih dovoditi. Ali, hm, šta ako se ipak, recimo, desi da…

– Ako se desi, a desiće se, neka to bude gospo’n koji će umeti da razume.

– Šta tačno da razume? Kafanu kao instituciju?

– Ne, bre. Da razume da ćeš ga ti, ako ikada proba da ti ovu kafanu preotme i pretvori u svoju kafanu, da razume da ćeš ga ti izazvati na dvoboj! A u dvoboju samo je jedan pobednik. A to nije on.

– Dogovoreno. Uzdravlje!

– Uzdravlje!

Vizantijska carica Zoja i likovi muževa Pouke iz prošlosti: Novi muž, novi portret Eutanazija (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: I ljude ubijaju, zar ne? Mjuzikl (foto: Singin' in the rain) Žena na ivici nervnog sloma: Kao u mjuziklu Solfeđo (foto: Old horror movies) SCHNELLFICKEHOSE: Solfeđo · · ·