Januarska književna preporuka
KULTURA · knjige

Januar je savršen mesec da svoje slobodno vreme iskoristite tako što ćete se uvući pod topli pokrivač ili zagnjuriti u penušavu kupku – u oba slučaja, naravno, sa knjigom u rukama. I to ne bilo kakvom knjigom! Slede četiri predloga za čitanje. Siguran sam da ćete u raznovrsnom nizu koji sledi pronaći nešto po svom ukusu…

Da krenemo od jedine dame u ovom književnom kvartetu… Novi roman Simonide Milojković, Žena (Laguna, 2016), prijatno me je iznenadio. Stil Milojkovićeve se, naime, prilično popravio u odnosu na Grabljivicu i Ljubav u doba kokaina. I dalje je pred nama senzacionalistički obojeno štivo, literarni ekvivalent „brzoj hrani“, ali ovoga puta sastojci su umešnije izbalansirani. Posebnu pohvalu zaslužuje odabir teme: život trans* žene u Srbiji. Saharinskih delova i opštih mesta ima, mada, gledano u celini, to i ne smeta previše. Knjiga je kratka, brzo se čita (dovoljno je da za nju odvojite par sati, ne više od toga), a na momente je prilično vrcava i duhovita (obratite pažnju na lik Rajne). Vremenski, knjiga obrađuje perod od početka 1980-ih (kada je rođen Josip, buduća Goca – glavna junakinja romana) do početka 2000-ih. Gocina priča se, istina, kreće u okvirima očekivanog (nerazumevanje porodice, vršnjačko nasilje, odlazak u veliki grad i prostituisanje, ljubavnik-pijavica), mada sadrži i nekoliko iznenađenja (lik Josipovog/Gocinog dede, na primer, kao i događaji u završnici). U likovima Meri i Liki, veselo-tužnog transvestitskog dua koji ordinira u blizini beogradske železničke stanice, lako je prepoznati Merlinku i Likanu, heroine Žilnikovog filma Dupe od mramora. S tim u vezi, Žena može da posluži kao zagrevanje za čitanje odlične autobiografije Terzin sin (Red box, 2013) Vjerana Miladinovića Merlinke.

Iskusni Vasa Pavković je u svojoj najnovijoj knjizi, zbirci pripovedaka Deset zamki (Vukotić media, 2016), čitaocima predstavio deset slučajeva iz duge karijere svog junaka – policajca i, kasnije, advokata Todića. U središtu svake priče se nalazi po jedna misterija koju Todić treba da reši, jedna zamka koju mora da izbegne – bilo da se radi o ubistvu, prevari ili nekoj drugoj zagonetki koja, u krajnoj liniji, ne mora da bude iz sudske prakse. Bez obzira na raznovrsnost motiva i povremena odstupanja, Deset zamki je u svojoj srži zbirka kriminalističkih priča. Pavković je već dugo podržavao srpske žanrovske pisce, posebno one koji se bave misterijama i trilerima, pa ne čudi što je svojim novim delom odlučio da im se pridruži i pokaže kako se snalazi u okvirima žanra, doduše uz svoj specifičan i prepoznatljiv pogled na svet i književnost.

Ton u pričama varira – ima tu nekoliko veoma tragičnih zapleta i raspleta, ali neretko i komičnih tonova. Svaki put kada započnemo novu priču, ne znamo šta da očekujemo, kako će se situacija razvijati. Vremenski, radnja Deset zamki obuhvata period od oko pola veka, od 1960-ih, pa sve do 2000-ih, tako da, ujedno, donosi i svojevrsan presek srpskog društva u tom periodu. Pavković je kao materijal za većinu priča koristio autentične sudske zapise, ali ih je prilagodio krovnom konceptu i umetnički preoblikovao. Treba napomenuti da je u planu i nastavak – još jedna knjiga sa Todićem kao glavnim junakom. Pozdravljam tu ideju, pošto je zbirka Deset zamki, očigledno, zahvatila tek deo slučajeva iz karijere jednog upornog i inteligentnog policajca/advokata.

A sada… Vreme je za stravu i užas. Nakon brojnih koketiranja sa hororom u svojim prethodnim romanima, vredni Aleksandar Tešić je odlučio da se ovoga puta u potpunosti prepusti ovom popularnom žanru. Kletva kainova (Strahor, 2016) dosta se razlikuje u odnosu na ostale knjige ovog plodnog autora, pre svega na one po kojima je najprepoznatljiviji – romane iz dugovečnog i čitanog serijala epske fantastike Kosingas. Kosovski mitos više nije deo priče, već je radnja premeštena u XVII vek i zahvata desetak godina (1724-1732). Glavni likovi u romanu su Miloš i Vukman, prijatelji i lovci na vampire. Folklorna retro strava je glavno pogonsko gorivo Kletve Kainove – u jednom segmentu se Tešić bavi i čuvenim slučajevima povampirenja Aranuta Pavla i Petra Blagojevića, a motiv vampirizma (magia posthuma) obrađen je u skladu sa autentičnim spisima austro-ugarskih podanika iz tog perioda (naravno, uz dodatak piščeve mašte). Važan deo priče su i intrige na bečkom dvoru u koji su uključene mnoge istorijske ličnosti, uključujući i „vampirsku princezu“ Eleonoru fon Švancerberg o čijoj se sudbini u poslednje vreme dosta polemisalo. Po mom sudu, ovo je do sada najzanimljiviji i najzreliji Tešićev roman. Imajući u vidu otvoren kraj, ne bi me me nimalo iznenadilo da Kletva kainova bude upotpunjena sa još nekoliko nastavaka. Materijala ima bar za trilogiju, mada se roman može čitati i kao samostalno delo.

Priča u vezi sa romanom Dragi u visokom dvorcu (Everest media, 2016) je veoma zanimljiva. Ovaj kriminalističko-humoristički roman je, po navodima priređivača novog izdanja, prvi put štampan 1985. godine, ali je čitav tiraž, zbog političke nepodobnosti, uništen pre nego što je stigao do čitaoca. Grupa mladih beogradskih umetnika, koja se već godinama okuplja u zgradi BIGZ-a, pronašla je, tri decenije kasnije, verovano jedini sačuvani primerak. Tekst romana je prekucan i predstavljen u nastavcima na sajtu Before/After, gde ga još uvek možete pronaći i pročitati, a nedavno je objavljen i kao posebna knjiga. Glavni junak romana je Dragi Jeremić, nekada perspektivni jugoslovenski/srpski reditelj koji je u potrazi za američkim snom sa porodicom otišao u SAD, samo da bi shvatio da je za uspeh u Holivudu potrebno mnogo više od puke želje i talenta. Sticajem bizarnog spleta okolnosti, Dragi početkom 1980-ih dobija priliku da ekranizuje roman Filipa K. Dika Čovek u visokom dvorcu – što će ga vratiti u domovinu i uvući u opasnu igru u koji su uključeni krupni igrači iz redova DB-a. Piscu Iliji Kurjaku ovo je jedino delo, a podaci iz njegove biografije su ostali nepoznati. Postoje pretpostavke da je „Ilija Kurjak“ zapravo pseudonim, što čitavu priču oko ovog romana čini još intrigantnijom. Bilo kako bilo, u pitanju je poletno i čitko štivo u kome su vešto sjedinjeni elementi trilera i crnog humora, sve to začinjeno obiljem filmskih i književnih referenci. Potražite svoj primerak u kultnoj beogradskoj knjižari Beopolis (odnedavno ponovo stacioniranoj u holu Doma omladine) ili ga naručite preko Interneta dok je ovo raritetno re/izdanje još uvek u slobodnoj prodaji…

Italo Kalvino Animirana priča Itala Kalvina mitja_tuskej_knjiga (002) Drugo izdanje knjige “Bez frendova nema brendova” Orhan Pamuk Orhan Pamuk sutra stiže u Beograd knjige Prelepa islandska tradicija poklanjanja knjiga na Badnje veče · · ·