Tarantino (foto izvor: cultture.com)
U VAZDUHU · retrovizor

Pre nekoliko dana u Subotici se povela rasprava koja reflektuje situaciju u celoj državi i tiče se svih nas. Josipa Ivanković, odbornica u skupštini ovog prelepog grada, izjavila je da za: „rad u kulturi nisu potrebne posebne kvalifikacije“, što su gotovo svi vodeći mediji ignorisali.

Bio je to odgovor na negodovanje opozicije zbog toga što je za v.d. direktora art bioskopa Aleksandar Lifka imenovana Gordana Guberinić. Pošto je promenjen statut bioskopa, po kojem je direktor morao imati završene studije Filozofskog fakulteta, Guberinićeva je konkurisala za posao u kulturi sa diplomama privatnog univerziteta za biofarming i menadžment. Pre toga, radni vek je provela na mestima laboranta i glavnog tehnologa prehrane i mešaone stočne hrane.

Više od dvadeset zaposlenih u oblasti kulture grada uputilo je otvoreno pismo u znak protesta, posle čega je odbornica Ivanković potvrdila prvobitno mišljenje. Ponovila je da zaista veruje kako „ …se kulturom, umetnošću i stvaralaštvom može baviti svako“ i prisetila Čarlsa Dikensa, Džordža Bernarda Šoa i Kventina Tarantina, velikih umetnika bez formalnog obrazovanja.

U neznanju ili manipulaciji, prećutala je veliki problem. Nijedan samouki umetnik nije, u normalnim zemljama, postao direktor neke institucije bez potvrde znanja, iskustva i talenta. Pre nego što neko van struke postane uspešan, njegov rad prepoznaju, podrže i ocene profesionalci iz oblasti kojom se bavi. S druge strane, kada bi samo malo promislila, odbornica bi došla do zaključka da se uspešni samouki ljudi nalaze u svim branšama. Smem li sada po njenom receptu da zaključim da bilo ko može postati direktor bilo čega? Ili da je institucionalizovano obrazovanje u potpunosti nepotrebno?

Kventin Tarantino je, pre nego što se proslavio snimajući jeftine filmove, opsesivno gledao dela sedme umetnosti i skupljao znanje o kinematografiji. Prvi film Roberta Rodrigeza, kultnog filmadžije i Tarantinovog velikog prijatelja, koštao je 7000 dolara. Pola te sume Rodrigez je prikupio pijući lekove u eksperimentalnom medicinskom istraživanju. Džejms Kameron je bio vozač kamiona, ali je u svet filma ušao kao radnik na odeljenju za specijalne efekte. Za režiju filma Terminator izborio se tako što se odrekao plate za scenario.

Kao što vidimo, ljudi bez adekvatne škole ne zauzimaju važne pozicije u svetu kulture preko noći, ili pomoću vladajuće stranke. Čarls Dikens i Džordž Bernard Šo možda su imali više sreće – papir je jeftin dok se ne pretvori u remek-dela. Trpi sve, pa i plagirane doktorate i kupljene diplome.

Od jednog kraja Srbije do drugog, o kulturi i nauci odlučuju ljudi kojim je jedino opravdanje za to što su uzurpirali čelna mesta važnih institucija pozivanje na uspeh neškolovanih genijalaca. Suvišno je isticati da tim genijalcima nisu ni do kolena. I gotovo svi ti amateri imaju stav kakav je dvaput istakla odbornica iz Subotice. Za njih su umetnost, nauka i kultura važni onoliko koliko nekome iz vladajuće stranke omogućavaju da dođe do novca. Ljudi bez diplome tako postaju umetnici, a ljudi bez znanja upravljaju državom.

Ponekad zbog toga imam utisak da po jedan Tarantino umre kad god se naši političari pozabave kulturom. I ko zna koliko ćemo ih još sa ozbiljnim znanjem i diplomama izgubiti, jer im se, pored partijskog zapošljavanja kadrova sa mešaona stočne hrane, nikad neće pružiti prilika da pokažu koliko vrede.

Ema Votson i feminizam (foto izvor wallpapercave.com) Sme li feministkinja da pokaže grudi? Pre (levo) i posle intervencije Bendžamina Banistera (izvor medium.freecodecamp.com) Da li je bolji dizajn mogao da spase dodelu Oskara od skandala? Lepotica i zver (foto izvor: mixgrill.gr) Lepotica i zver: Bio jednom jedan feministički film Doba šarlatana (foto izvor: Sebastian Willnow, AFP, Getty Images) Doba šarlatana: Kako su sulude ideje dobile prostor u medijima? · ·