Gladan čovek (foto: Pixabay)
PULS GRADA · zdravlje

Osobe koje imaju problem sa viškom kilograma su se verovatno više puta u životu uverile da kratkoročne i nezdrave dijete ne doprinose dugoročnom rešenju problema i da nastavljaju da se vrte u začaranom krugu povratka na staru kilažu ili, još gore, dobijaju novi višak kilograma. Vrlo čest uzrok gojaznosti predstavlja neki psihološki problem. Ljudi ne jedu samo kada su gladni i onoliko koliko im je potrebno da bi organizam dobro funkcionisao, već jedu i kada su tužni, besni, depresivni, usamljeni ili emotivno prazni.

Vrlo često ostale probleme u životu zatrpavaju viškom hrane. Često su u programe mršavljenja uključeni psiholozi i psihoterapeuti koji treba da percipiraju faktore koji sabotiraju mršavljenje i zbog kojih izostaje dolazak do željene kilaže. Problemi su individualni i različiti uzroci mogu da dovedu do viška kilograma, ali postoje i neke zajedničke i najčešće loše navike na koje nailaze psiholozi i psihoterapeuti u individualnom ili grupnom radu s osobama koje žele da se oslobode viška kilograma.

American Psychological Association (APA) je objavila tekst Getting your weight under control u kome su opisani neki koraci i smernice koji mogu da dovedu do promena navika u ishrani i koji mogu da pomognu u procesu gubitka kilograma. Uglavnom su to saveti koje koriste psiholozi i terapeuti u radu s osobama koje žele da oslabe, ali mogu da pomognu osobama da samostalno pokušaju da reše problem viška kilograma.

Istraživanja su pokazala da ljudi koji dnevno beleže svoje obroke i koji imaju tačan uvid u to šta su sve u toku dana pojeli i popili imaju daleko veći uspeh u gubitku kilograma. Međutim, APA savetuje da se ne beleže samo količine unetih namirnica, već da treba zabeležiti i misli, osećanja i ambijent u toku konzumiranja hrane. Na ovaj način ljudi zabeleže svoje nutritivne navike koje mogu da pokažu neke eventualne greške i nedovoljnu informisanost, ali ako se unetoj hrani dodaju i okolnosti pod kojima je konzumirana, dobija se kompletna slika problema i emotivna podloga koja uzrokuje pretererano i nekontrolisano konzumiranje hrane.

Drugi korak bi trebalo da bude beleženje fizičke aktivnosti u toku dana da bi se dobila slika koliko je osoba aktivna. Ovde mogu da pomognu brojne aplikacije na mobilnim telefonima koje imaju pedometre ili mogu da se kupe posebni uređaji koji precizno mere našu fizičku aktivnost, a istovremeno daju i vrednosti potrošenih kalorija tokom pešačenja ili neke druge aktivnosti. Isto tako mogu da pomognu i steperi i trake za trčanje u teretani, jer i oni imaju programe koji pokazuju ukupnu aktivnost i potrošnju kalorija. Ovo bi trebalo da bude neki orijentacioni okvir za određivanje dnevnog unosa kalorija.

Sledeći korak je većini osoba poznat savet, ali tokom godina prestajemo da ga se pridržavamo. To je već poznato pravilo da obroke nikako ne treba preskakati i dok smo mali poštujemo to pravilo, a onda tokom godina i zbog nametnutih obaveza počinjemo da preskačemo obroke. Preskakanje obroka dovodi do usporavanja metabolizma i posebno je opasno kada se ima u vidu da se metabolizam prirodno usporava i tokom procesa starenja.

Sledeći korak je način kako postići da svesno jedemo, zapravo kako osvestiti stvarnu fiziološku glad, koliko hrane količinski uneti i kako uživati tokom jela. Ovaj korak je u vezi sa sledećim koji kaže da treba identifikovati emocije koje mogu da dovedu do psihološke gladi. Treba napraviti razliku kada jedemo zato što nam je dosadno ili zato što osećamo bes ili tugu, a kada je hrana stvarna energetska potreba organizma. Ako se zabeleži količina, način, vreme i okolnosti pod kojima je uzeta prekomerna količina visokokalorijske hrane i emocije koje su prethodile tome, onda se može dobiti jasnija slika uzroka gojaznosti.

Poslednji korak bi bio identifikacija i razumevanje okolnosti koje asociraju na hranu. Mogu da budu neke prijatne omiljene aktivnost, koje se po principu pozitivnih asocijacija direktno povezuju s hranom, a mogu da budu neke nesvesne aktivnosti kao što je gledanje televizije i uzimanje hrane u isto vreme. Ovo je tipičan primer loše navike jer stvara potrebu posezanja za hranom uvek kada se sedne ispred televizora. Mozak automatski povezuje ove dve aktivnosti i svako novo gledanje televizije stvara nerealnu glad. Zbog toga je savet da se loše partnerstvo između ove dve aktivnosti na vreme prekine.

landscape-1461164567-landscape-1461157125-lonely Usamljenost će vam bukvalno slomiti srce 14487460-24594410--0-1495698857-1496149199-3712-1-1496149199-650-04f9ebaa03-1496151446_cover 6 svakodnevnih navika koje su loše po naše zdravlje hepaton-2-poboljsava-funkciju-jetre_cover Mala ruska apoteka: HEPATON 2 Adonisov sindrom (foto: Pixabay) Adonisov sindrom: Kad vežbanje postane opsesija · ·