Romantična ljubav
U VAZDUHU · urban flash

Nerealni kriterijumi su najzaslužniji za neuspeh u ljubavnim vezama. Imaju ih oba pola, ali žene ubedljivo prednjače sa svojim čuvenim spiskovima poželjnih osobina partnera. Nekada su to nerazumno visoki kriterijumi, ne tako savršene osobe žele savršenstvo kod drugog, često su nespojive osobine – nije moguće da ih jedna osoba ima, a najčešće nisu toliko ni bitne za zajednički život. Ovde je bitno naglasii na se spisak želja često veoma razlikuje od stvarnih potreba određene osobe.

Lori Gotlib, autorka knjige Udaj se za… Njega, koju je kod nas izdao Psihopolis, požalila se tokom večere svom tadašnjem uredniku na sastanak koji je imala prethodne večeri sa četrdesetpetogodišnjim advokatom koji je žvakao otvorenim ustima i puna tri sata pričao o bivšoj ženi. Lori je tada imala 39 godina, bila je uspešna novinarka i samohrana majka malog deteta. Iako lepa, atraktivna, obrazovana i uspešna žena, nikako nije uspevala da pronađe adekvatnog partnera i ostane u dužoj vezi. Urednik joj je tada predložio da za časopis Atlantik napiše tekst o ovoj temi. Tekst je objavljen na Dan zaljubljenih, imao je izuzetnu čitanost, a redakciji i autorki su se mejlovima javljali nepoznati muškarci i žene od 18 do 70 godina, različitog bračnog statusa, sa svojim ličnim ispovestima, pitanjima, nedoumicama.

Lori je odlučila da napiše knjigu nakon ovako velikog interesovanja koje je izazvao ovaj tekst. Najpre polazi od vlastitog dotadašnjeg iskustva i iskustva svojih prijatelja i poznanika, zatim pronalazi nepoznate ljude voljne da pričaju o svom iskustvu, ali i različite stručnjake, psihologe, sociologe, advokate, vlasnike sajtova i agencija za upoznavanje, duhovnike, profesionalne provodadžije, čak je angažovala i ličnog trenera za ljubavne odnose, kako bi što bolje istražila temu i istovremeno pronašla gospodina Pravog. Knjiga nije o tome kako je ženama najbitnije u životu da se udaju i kako bi to moralo da im bude najveće postignuće, već o greškama koje su najčešće i koje onemogućavaju ljude da pronađu adekvatnog partnera i da imaju stabilnu vezu ili brak ukoliko to zbilja iskreno žele.

Duhovita, zanimljiva i harizmatična devojka, koja obožava ples i muziku, želi kreativnog i duhovitog partnera, ali svi njeni bivši, koji su imale te željene osobine, bili su izuzetno nepouzdani. U momentu kada shvata koje su njene istinske potrebe, promeniće se i imaginarni spisak željenih osobina partnera. Lori kaže da pametne žene iz glupih razloga odbacuju dobre partnere. Nekada raskidaju prerano, nekada ne žele da izađu ni na drugi sastanak, neretko se i razvode zbog nerealnih očekivanja. Savet strčnjaka za partnerske odnose je da treba da se usredsrede na bitne osobine, a ne na neke manje važne.

Komični su primeri iz knjige kada se nekome ne pruži šansa da se bolje upozna samo zato što se nije lepo obukao, zato što nosi leptir-mašnu sa rozim tufnicama ili što u restoranu nije naručio flaširanu vodu. Postoji poduži spisak pogrešnih razloga za prerano otpisivanje nekoga kome nije pružena šansa da ga bolje upoznamo – ima glup hobi, zanimaju ga sportski automobili, nije gledao Kazablanku, brada mu deluje neuredno, nije dovoljno ambiciozan jer radi kao vaspitač u vrtiću, previše je nizak ili je već sed i ćelav, iako su oboje u srednjim godinama kada je sasvim prirodno i očekivano da muškarac postane sed i proćelav. Postoje subjektivni i objektivni kriterijumi poželjnih osobina. Dugoročni sklad zavisi od uzajamnog poštovanja i zajedničkih vrednosti, a ne od osuđivanja nesavršenstva. Dobar primer u vezi s ovim različitim kriterijumima bi bio muškarac koji je lep, zgodan, uspešan, duhovit, harizmatičan, ali je i preljubnik, ili narcisoidni manipulator ili egocentrik. On ima sve osobine iz čuvenog spiska želja s početka priče, ali te želje nisu partnerkine stvarne potrebe. Uz njegovu savršenost idu i neke osobine koje bi je ugrožavale. Kada se vrednosti razlikuju, iako su interesovanja ista, veza je neminovno osuđena na propast.

Pogrešno je i uverenje da dve osobe u vezi moraju da dele ista interesovanja. Isto tako osobine koje su poželjne za momka ne moraju da budu dobre i za muža. Ako sa nekom osobom tokom zabavljanja nikada ne bismo ostali bez teme za razgovor, to ne znači da u braku, kada je bitnije vaspitanje dece i rešavanje svakodnevnih životnih problema, sa tom istom osobom nikada ne bismo ostali bez teme za raspravu i svađu. Ukoliko ne dele iste vrednosti, spisak poželjnih osobina, posebno ako su one manje bitne, ne pomaže. U tom slučaju žena će pogrešno izabrati narcisoidnog i harizmatičnog zavodnika i radoholičara, a zapravo je želela privrženog i brižnog oca porodice.

Drugi problem u izboru partnera su veliki prebirači, koji najčešće prolaze kao u onoj poznatoj izreci izbirač naiđe na otirač. Lorini stručnjaci za partnerske veze ovakve osobe nazivaju ljutim maksimizatorima i njih ima i među ženama i među muškarcima, a posebno dvoje probirljivih ne čine dobar par. Manje zahtevni ljudi su fleksibilniji i spremniji za kompromise, život sa njima je mnogo prijatniji i uglavnom su bolji partneri i roditelji. Lori daje u knjizi dobru analogiju sa kupovinom džempera. Hladno nam je, potreban nam je novi džemper, možemo da ga kupimo i pronalazimo dobar koji nam lepo stoji i odgovara nam, ali mislimo da ćemo u nekoj drugoj prodavnici naći bolji i jeftiniji. Izgubimo dragoceno vreme, a na kraju onaj prvi džemper bude prodat. Lori kaže da ćemo nastaviti da se smrzavamo tražeći savršen džemper.

Osim preranog otpisivanja nekog partnera, česti su i slučajevi da osoba ostavi postojećeg iako imaju lep odnos i kvalitetnu vezu, jer je ubeđena da može da pronađe nešto bolje. Jedna čitateljka joj je poslala mejl nakon teksta u Atlantiku u kome kaže da nikada nije želela muškarca koji je čista desetka, bila bi sasvim zadovoljna i osmicom, ona je zapravo i bila u vezi s osmicom, ali ju je i dalje mučila misao da li bi joj bilo bolje s nekom drugom osmicom.

Preveliki značaj se pridaje trenutnoj privlačnosti i previše se očekuje od „hemije“. Lisa Klempit, profesionalna provodadžika iz Njujorka, inače socijalna radnica po zanimanju, kaže u knjizi da ono što nama deluje kao „hemija“ može da bude emocionalni zaostatak iz detinjstva i ukoliko njene klijentkinje često izaberu muškarce s kojima se ne uklapaju, Lisa traži psihološke korene takvog privlačenja. Lori savetuje da žene treba da se otarase spiska nerealnih i nerazumnih očekivanja. Uspešna veza se ne zasniva na fantaziji o savršenstvu, već na shvatanju da se ljubav stvara, a ne dobija na tanjiru.

3cover Kako da psujemo znakovnim jezikom Ti ludi umetnici Umetničke transformacije idealne za KST maskenbal productivity-1995786_960_720cover 5 zdravih navika produktivnih ljudi love-560783_960_720 Jasni znaci koji govore da je luda za vama · · · · ·