Roditelji i tinejdžeri
U VAZDUHU · urban flash

Roditelji koji imaju decu u pubertetu često mogu da primete da ih njihovi buntovni adolescenti uopšte ne slušaju. Neuronauka je potvrdila da se adolescenti samo isključe kada majke počnu da ih kritikuju ili da se žale na njihovo ponašanje.

Grupa naučnika sa tri različita univerziteta, University of Pittsburgh, University of California, Berkkley i University of Harvard, koju je predvodio Kyung Hwa Lee, sprovela je istraživanje na tridesetak adolescenata prosečne starosti od 14 godina kojima su magnetnom rezonancom snimali mozak nakon puštanja snimljenih sadržaja od tridesetak sekundi u kojima ih majke kritikuju ili im zameraju određeno ponašanje, kao i snimak od tridesetak sekundi neutralnog sadržaja, sa nekim nebitnim i dosadnim izlaganjem, kao što je kupovina namirnica.

Neuronaučnici su posmatrali magnetnom rezonancom tri zone u mozgu nakon puštanja majčine kritike i uporedili sa snimkom istih zona u mozgu nakon puštanja neutralnog i nebitnog sadržaja koji izgovara majka određenog adolescenta. Pratili su zonu zaduženu za obradu negativnih emocija, zonu u prefortalnom korteksu zaduženu za regulisanje emocija i zonu zaduženu za razumevanje drugih ljudi. Magnetna rezonanca pokazuje da se povećava aktivnost mozga u području obrade negativnih emocija, ali i da se smanjuje aktivnost u zoni kontrole emocija i u zoni odgovornoj za razumevanje drugih ljudi, kada ispitanik sluša snimljen govor majke koja ga kritikuje zbog nečega. Pojednostavljeno rečeno – mozak adolescenta se automatski isključuje nakon negativnih emocija koje im izaziva majčina kritika.

Iako istraživanje ima i nekih manjkavosti, kao i nedovoljno jasno tumačenje dobijenih rezultata, jer naučnici samo pretpostavljaju da su u pitanju mehanizmi odbrane koji izazivaju moždanu inhibiciju kako bi se izbegli konflikti s roditeljima, ipak ostaje nedvosmislen zaključak da kritika loše utiče na kognitivnu obradu informacija. Postavlja se pitanje kakao „hakovati“ mozak adolescenta koji automatski prestaje da sluša kada roditelji krenu s kritikama i žaljenjem na neko njihovo ponašanje. Savet je sasvim jednostavan – umesto kritike, koja automatski izaziva negativnu emociju, a negativna emocija isključivanje, uvek je bolje istu stvar saopštiti u nekoj lepšoj formi, reći detetu šta bismo voleli da ono uradi. Ne treba ga kritikovati, daleko je bolje ponuditi mu neko rešenje. Umesto da se kaže: „Ostavio si nesređenu garderobu u dnevnoj sobi“ uvek je bolje reći: „Volela bih kada bi pokupio svoje stvari iz dnevne sobe, odneo ih u svoju sobu i lepo sredio“ i na taj način sigurno roditelji dobijaju mogućnost da uopšte budu saslušane njihove želje i opravdani zahtevi.

shutterstock_448469179i-1000x500 Najseksipilnija ženska zanimanja prema mišljenju muškaraca joshua-munoz-113671-1000x500 Karakteristike idealnog muškarca 01-What-Your-Fights-Reveal-About-Your-Relationship-1024x683 Šta česte svađe govore o vašem odnosu 19627110-DU08nyO-1518036864-650-6198994e0b-1518438122 Policijske skice lica koje izgledaju kao karikature · · · ·