Majke i ćerke
PULS GRADA · deca

Jedno japansko istraživanje, objavljeno u februaru 2017, pokušalo je da utvrdi kako različiti vaspitni stilovi roditelja utiču na kasnije stavove o braku i na donošenje odluke o rađanju dece. Autori istraživanja su profesori Nishimura Kazuo (Kobe University), kao vođa projekta, i Yagi Tadashi (Doshisha University). Istraživanje je izvršeno u sklopu projekta RIETI (Fundamental Research for Sustainable Economic Growt in Japan) i na uzorku od deset hiljada ispitanika, čije odgovore su prikupili online upitnikom.

Istraživači su koristili pet različitih vaspitnih stilova roditelja, koji su zastupljeni u japanskom društvu, i povezivali rezultate ispitivanja o preovlađujućem roditeljskom vaspitnom stilu, ali i odgovore na pitanja kako ispitanici u odraslom dobu vide svoje roditelje, sa njihovom željom da stupe u brak i da zasnuju vlastitu porodicu. Vaspitni stilovi roditelja su označeni kao podsticajni, strogi, popustljivi, nezainteresovani i nasilni. Treba naglasiti da vaspitni stilovi u japanskom istraživanju donekle odgovaraju poznatim vaspitnim stilovima u literaturi, to je čuvena podela na četiri roditeljska stila vaspitavanja dece – autoritativni, autoritarni, permisivni i izbegacvajući stil, s tim što u japanskom istraživanju postoji i ovaj poslednji, koji je označen kao nasilni.

Zapravo imamo podelu na četiri poznata vaspitna stila, a poslednji uključuje nasilje i agresivnost prema deci. Podela na različite vaspitne stilove roditelja temelji se na kombinaciji prisustva ili odsustva dve dimenzije ili dva elementa roditeljstva, a to su prihvatanje i kontrola. Prihvatanje podrazumeva emocionalnu toplinu i bliskost s detetom, dok kontrola označava postavljanje jasnih granica i očekivanja od deteta u skladu s njegovim sposobnostima. Podsticajni vaspitni stil je najpoželjniji i on kombinuje emocionalnu toplinu, prihvatanje, ohrabrivanje deteta, podržavanje, razumevanje za detetove želje i potrebe, ali i jasno postavljanje pravila i granica u odnosu na nepoželjno ponašanje. Roditelj je prisutan u detetovom životu, daje mu jasnu podršku, prihvata njegove želje, potrebe i mišljenje, uvek je spreman da ga sasluša, ali ima i određena očekivanja i postavljene zadatke. Njihov cilj je da dete osamostale za život, da ono razvije socijalne veštine i dobre radne navike. Deca vaspitavana na ovakav način odrastaju u uspešne i srećne ljude, samosvesne i sigurne u sebe, nemaju strah od neuspeha, ali istovremeno su odgovorni, nezavisni i funkcionalni odrasli ljudi.

Rezultati japanskog istraživanja su pokazali da upravo deca koja su odrasla u ovakvom roditeljskom okruženju kasnije tokom života imaju veću želju za stvore novu porodicu, a svoje roditelje vide kao idealne i kao pozitivan model kome treba težiti tokom stvaranja vlastite porodice.

Preterano strogi roditelji, kao drugi vaspitni stil, postavljaju jasna pravila i rigidne granice, nemaju razumevanja za detetove potrebe i želje, ne uvažavaju njegovo mišljenje, a pored svega toga emocionalno su hladni i distancirani. Imaju visoku kontrolu nad detetovim ponašanjem, a odsustvo prihvatanja i emocionalne topline. Dete koje je odraslo u ovakvoj atmosferi postaje poslušno, ali ima manjak samopouzdanja. Ovaj vaspitni stil je poznat i kao autoritarni. Roditelji deci nameću pravila i od njih očekuju bespogovornu poslušnost, a svako neispunjenje je praćeno nekim vidom kažnjavanja. Prepoznatljive su i rečenice koje im upućuju tipa „valjda ja znam, ja sam stariji“ ili „slušaćeš i radićeš šta ti ja kažem dok živiš pod mojim krovom“.

Treći vaspiti stil je permisivni ili popustljivi. Roditelji su prisutni, brižni (često i previše), uključeni u detetov život, imaju razumevanja za njegove potrebe i uvažavaju njegovo mišljenje, pružaju emotivnu podršku, ljubav i toplinu, ali ne postavljaju nikakva pravila i nikakve granice u ponašanju. Imaju mala očekivanja, ne postavljaju zadatke i ciljeve detetu. Danas su ovakva deca prepoznatljiva kao preterano razmažena, a kao odrasli ljudi nedovoljno sposobni da se suoče sa svakodnevnim životnim problemima i izazovima. Postaju zahtevna a neposlušna deca, imaju slabu kontrolu emocija i nisku toleranciju na frustracije, ne razvijaju radne navike i imaju lošije socijalne veštine. Oni su voljeni, paženi i maženi a ispušteni. Kao odrasli ljudi postaju neuspešni i nefunkcionalni, nesposobni da podnesu svakodnevne stresne situacije. Iako dobijaju u ranom detinjstu neophodnu ljubav i toplinu, kasnije takođe mogu da razviju nisko samopouzdanje zbog vlastitog neuspeha i lošeg školskog i akademskog postignuća.

Četvrti vaspitni stil je izbegavajući. Roditelji su totalno ravnodušni i nezainteresovani za svoju decu, a deca zanemarivana. Svojoj deci ne postavljaju nikakve ciljeve, nema postavljenih granica u ponašanju, pravila ne postoje, ali isto tako nema topline i podrške, često uopšte ne razgovaraju sa svojom decom, a deca su prepuštena sebi i okolini. Odrastaju u osobe slabog postignuća, imaju lošu samokontrolu i nisko samopouzdanje.

U japanskom istraživanju peti vaspitni stil uključuje i nasilničko ponašanje roditelja, a deca su žrtve fizičkog i verbalnog zlostavljanja. Zanimljivo je da kao odrasli često biraju partnere koji imaju slične probleme kao njihovi roditelji, negativni vaspitni model postaje uzor ali i uzrok daljim problemima u životu.

cover www.pinterest.com i www.inspo.alifinds.net Jesenji modni trendovi za decu Reklamica City letnja preporuka #80: Knjigralište – za decu i roditelje maxresdefault Tata uči bebu da puzi u zabavnom videu Samsonite Kako da izaberete idealan ranac za vaše dete? · · ·