Kino Šiška (foto: Aleš Rosa)
U VAZDUHU · intervju

Čuveni slovenački arhitekta Božidar Gvardjančić početkom šezdesetih godina 20. veka napravio je modernu zgradu u prigradskom području Ljubljane verovatno ni ne sluteći da će baš ona danas, 2017. godine, predstavljati jedan od najznačajnijih i najuspešnijih Centara za urbanu kulturu na Balkanu. Kino Šiška se od nastanka pa do danas u nekoliko navrata menjala, ali je uvek bila zaštitni znak kulturne scene Ljubljane. Tokom godina Kino Šiška je postala možda i najozbiljniji kulturni centar u regionu, koji uspešno funkcioniše uz pomoć grada Ljubljane i nevladinog sektora.

U susret Kontakt konferenciji koja će biti održana u Beogradu i na kojoj će publika biti u prilici da uživo čuje priču o projektu Kino Šiška i festivalu MENT Ljubljana, City Magazine je razgovarao sa Simonom Kardumom, direktorom Kino Šiška.

Kakve se sve vrste programa održavaju u Kino Šiška, i koji od njih su najposećeniji?

Glavni deo programa našeg centra urbane kulture u vezi je sa muzikom međunarodnih i domaćih izvođača (imamo oko 100 koncerata godišnje). Osim toga, u Kino Šiška podržavamo i druge kulturne programe, vizualnu umetnost, pozorište, ples, intermedije i film. Iako je muzički program najposećeniji primećujemo i porast trenda poseta ostalih programa. Prošle godine smo producirali više od 300 događaja sa više od 100.000 posetilaca.

Ko čini najveći deo vaše publike?

Analitika kaže da je najveći deo posetilaca između 25 i 40 godina, najveći broj naravno predstavlja domaća publika, a na koncertima su i mnogobrojni fanovi iz Hrvatske, Italije i Austrije.

Od nastanka do danas bilo je dosta turbulencija u vašem poslovanju, ali ste ih sve uspešno prebrodili i danas ste samoodrživi uz određenu pomoć grada i nevladinog sektora. Na koji način ste to postigli?

Teško bih to opisao kao turbulencije. Svaki veliki projekat ne samo lokalnog, nego i nacionalnog i regionalnog značaja zahteva podršku različitih aktera u sferi politike, privatnog biznisa, a naravno i grada, države. Bez podrške grada Ljubljane Kino Šiška ne bi mogao postati uspešna priča i imati toliki uspeh zbog kojeg možemo raditi na tako snažnom programu. Ljubljana je naš osnivač od početka. Nakon što je deset godina bio zatvoren objekat, grad je uložio velika sredstva u njegovu revitalizaciju. Kino Šika je ponovo otvoren 2009. godine, investicija je bila 7 miliona evra, a sufinansijeri su bili i Norway Grants i EU. Grad je i danas jedan od glavnih finansijera, godišnje to znaći 900.000 evra ili oko 50 odsto našeg budžeta. Ali, ono što je bilo za Šišku najbitnije jeste konstantna i transparentna komunikacija – sa gradom, sa finansijerima, sa NGO sektorom, medijima, scenom, publikom i ostalima.

Možete li nam reći koji su bili najveći problemi sa kojim ste se suočavali tokom finansijski nestabilnog perioda i kako ste to rešavali?

Pa zapravo bih teško mogao navesti bilo kakav veliki problem. Možda se najveći krije u nama. A to je da smo moja uža i šira ekipa saradnika i ja strašno ambiciozni – i na evropskoj sceni.

Na koji način funkcioniše udruživanje javnih ustanova u vaše programe i organizaciju događaja?

Bitna je saradnja i povezivanje umetničke vizije ustanova, ali i nevladinog sektora. Otvorenost za nove ideje i nove pristupe najbitniji su elementi za udruživanje u nove programe i organizaciju događaja. Skoro polovina našeg programa i nastaje u koprodukciji. Naš poseban fokus je namenjen mladim generacijama.

Da li mislite da bi se regionalnim udruživanjem mesta slična vašem mogla efikasnije promovisati, a sa njima i celokupna regionalna kulturna scena?

Svako udruživanje aktera sa zajedničkim ciljem promovisanja kulture je dobro za grad u kojem postoji to kulturno mesto/organizacija. Pitanje je da li gradovi imaju plan i viziju o benefitu tog udruživanja. Same kulturne organizacije su već pre nekoliko godina shvatile zašto su ta udruživanja nužna i ovaj proces nije nešto novo. Ljubljana u tom smislu veoma dobro zna šta radi. Ono što je potrebno celom regionu jeste ambicioznija državna i evropska kulturna politika koja razume i finansijski benefit te kohabitacije (kulturni turizam, potencijal kreativnih industrija…). To je jedan od glavnih razloga za međunarodno umrežavanje (formalno i neformalno) i produciranje evropskih projekata. Takav je recimo aktualni projekt, koji radimo u partnerstvu sa beograđanima, Quantum Music.

Sa kojim biste se sličnim ustanovama u regionu uporedili i ima li ih?

Kompleksan program Kino Šiške u jednoj zgradi (i ne samo u njoj) je teško uporediv sa ustanovama u regionu ako gledamo Šišku kao javnu ustanovu. Svakako možemo pronaći profilisane regionalne institucije sa sličnim kapacitetima posetilaca (kulturni centri), ali takvu viziju muzičkog i ostalog programa možemo naći uglavnom u privatnom i NGO sektoru. U nekom smislu je Kino Šiška jedinstven primer u Evropi. Neke vrste alter-šminka, kao što kažu cinici, i sklonište hipstera.

Kako vam deluje trenutna situacija u kulturi u regionu?

Zavisi. Ako govorimo o podršci kulturi trebalo bi da budemo zabrinuti. Osim prodora neoliberalnog i u isto vreme konzervativnog diskursa u kulturi i umetnosti, kultura gubi svoje značenje i legitimitet u društvu. Svaka zemlja u regionu može, na primer, pratiti (neki bi rekli i planirano) uništavanje kulturnih redakcija sa kompetentnim novinarama i kritičarima u ime profita. To je jedna interpretacija. Druga interpretacija vašeg pitanja je situacija stanja u kulturi u regionu. Svakako se i u Sloveniji može videti novi talas ambicioznih i vrhunskih umetnika na svim poljima stvaralaštva, kojima je potrebna javna i finansijska podrška, a što je još bitnije – da budu deo kreiranja nacionalnih i međunarodnih strategija razvoja kulture. Kulturna politika (pa i politika uopšte) potrebno je da se kreira u bazi i s obzirom na bazu, a ne da se birokrati i političari zaključavaju u svoje neprikosnovene tvrđave. Mi radimo kontra takvom suženom umu i u tome u svom mikrokosmosu, verovali ili ne, uživamo.

Šta vam se najviše dopada u Beogradu?
Kontakt(i).

15844849_10154225607001659_7156497887270186542_o_cover Jelena Mijić – Jela: Mali prostori slobode Bojan Vuletic_cover Bojan Vuletić: Ozbiljno uvek bolje ide sa smešnim BLTS - naslovna fotka Better Lost Than Stupid: Elektro scena je sve inovativnija Neda Knezevic_cover1 Neda Knežević: Evolucija jugoslovenske ideje · · ·