City Klackalica
U VAZDUHU · city klackalica

I ovoga puta, gle čuda a i srećom, bilo je kandidata i za pohvale i za pokude. Da onda krenemo?

DOLE

Istina je, svašta smo prihvatali kao film a da tu filma zapravo slabo da i bilo je, ali je upravo Igra u tami Juga Radivojevića otišla i ponajdalje u tom pravcu. Nekim čudom od Filmskog centra Srbije potpomognuta, Igra u tami zapravo je parafilm, tek prilično dosledno usnimljena pozorišna predstava u izvornim kulisama, a da stvar bude poraznije, reč je o prostačkom remiksu Andrićeve Aske, sa sve salvama psovki koji podilaze pretpostavljeno niskim pobudama gledateljstva, neozbiljnim tretmanom teme trgovine ljudima i optšom antifilmičnošću. Sve u svemu, ovo je turetovski raspojasan izgovor za film baziran na nedotupavnoj devojci koja navodno sjajno pleše i braći koja u jednakoj meri forsiraju pragmatično shvaćenu mizoginiju i čuvene majice-siledžijke.

Ovde pročitajte recenziju koju je napisao naš saradnik Đorđe Bajić.

Vaskolkika tuga koja iz potaje prati ama baš sva pevačka TV nadmetanja kulminirala je u zbilja potresnoj pojavi nekada nadaleko poznate Betty Đorđević (Počnimo ljubav iz početka) u Ja mogu sve, novoj talent-mučionici, sada u ponudi RTS-a. Članovi žirija su se silno izvinjavali „kandidatkinji“, koja je delovala istinski ganuta, a gledaoci, još uvek bez pretplatničke globe, mogu nanovo da oštre transfer blama i vlastito trpilo.

Nešto slično priredio nam je neizbežni Bulevar, samodovoljna TV nesuvislost što se krije pod krinkom krajnje pogrešno shvaćene popularne kulture, koji je u danima trijumfa zbog barem privremene pobede u UNESCO boju našao za shodno da se na kosovske teme podsmehne Ivani Žigon, jednoj od dve zaista lustrirane osobe u Srbiji, osobi koja je svih ovih godina (ako ništa drugo) pokazala zavidnu količinu doslednosti, ali i autentičnosti

Pogledajte šta je Ivana Žigon izjavila za Bulevar.

Užas, to dobro znamo, pokatkad stiže i sa papira; tako je u dodatku ovoih dana silno patničkog Kurira stigao izveštaj o indiskrecijama Alekse Jelića na aplikaciji/mreži Grindr. Uz printskrinove tako smo ispratili pregovarčki proces u kojem je, kako oni glasoviti izvori poznati redakciji, učestvovao baš sin Jelić. Na stranu sva priča o golemoj tugi koja naprosto buja iz te priče, na stranu i pravo na prijatnost, ova epizoda nanovo je podsetila na neuništvu bedu većeg dela ovdašnjeg glavnotokovskog „novinarstva“.

Nije naš, ali kao da ovdašnje mustre prati. Shia LaBeouf, sve skoloniji sve bizarnijim istupima u javnosti, ponudio je uslugu live-stream-a koji će iz nekog razloga radoznalima pružiti mogućnost da prate ovog holivudskog stara dok gleda….vlastite filmove. Sve i da zažmurimo na narcističko ludilo koje stoji u korenu ove priče, LaBeouf je možda i neplanirano podsetio na svoj ne baš reprezentaivni glumački opus, u kom slabo šta da vredi i, nazovimo je tako, regularne reprize.

GORE

Na planu aplauza, krenimo tako od izvanredne izložbe uporno kontroverznog i već decenijama traženog Gotfrida Helvajna u Salonu Muzeja savremene umetnosti i Legatu Čolaković. Sve do 18. januara 2016. godine tamo se mogu pogledati 33 probrana rasnog provokatora, koji je dobrim delom svoje karijere ostavio dubok trag u popularnoj i rok kulturi.

Za svaku pohvalu je novi spot za simpatičnu družbu WENT. Ovom prilikom nadahnute i očito verzirane dame prikazuju dovoljno zanimljiv doživljaj amerikane na ovdašanji način i uz izvestan a promišljen otklon, a sve to uz oku ugodno  spotovsko pakovanje što zaziva sećanje na ambicozniji pristup video-proizvodnji kod nas.

Pristigla nam je i nova YouTube atrakcija; pod konspirativnim imenom Zvoganj YT nepregled očigledno mlađi umetnik obogaćuje klipovima koji  počivaju na privlačnom i prilično efektnom spoju rudimentarne animacije, apsurdističkog humora i vere u moć svakodnevnog, a blago bizarnog. Javili su se i nezadovoljnici i nečim uvređeni, pa je autor (ishitreno i izlišno) krenuo da se izvinjava i pojašnjava.

Sa Sajmom knjiga pristigla je i najnovija najezda raspisanih dama, a koje mahom uporno kompromituju poziciju žena u lepoj književnosti. Ima i izuzetaka, ovog puta izdvajamo Tri Marije, kraći roman čuvebe brazilske književnice Rakel De Keiroz. Tri Marije (preveo Mladen Ćirić, objavila kuća Štrik) pokazuje kako se kroz priču o odrastanju tri imenjakinje i prijateljice još od nežnih dana skladno daju sjediniti jednostavnost izraza, elegantan stil, zaumnost i ipak neuništivi ženski princip.

Sleduje i pohvala za nekada grešne a sada sazrele; naime, tokom prethodne poseti Srbijev superstar ruske umetničke književnosti, Zahar Prilepin iskusio u medijskom smislu onu dobro znanu kombinaciju toplog zeca i sanitarnog koridora, a sada (promenom izdavača, umesto kuće Draslar Partner sada je tu ipak probitačniji i neretko verolomni Samizdat B92), Prilepin je rado viđen gost u svim mejnstrim medijima. Navodna ultradesničarska uverenja naprasno više niko ne pominje. Fin je to napredak, i naknadna pamet je ipak nekakva pamet, a kako vele u Mačvi, bez talasa nema ni surfa.

City klackalica 02 City Klackalica #02 – ko je gore, a ko dole City Klackalica City Klackalica #01 – ko je gore, a ko dole