Stiven Sigal
U VAZDUHU · city klackalica

Onaj old skool hit nas je davnih dana još podučio i podsetio da su neke devojke veće od drugih; srodno tome, i neke sedmice su izdašnije, berićetnije, više nadahnjujuće… od drugih. Ove dve sedmice za nama, srećom, dale su taman dovoljno povoda i za pokude i za pohvale. Evo pregleda „slavodobitnika” u ovoj, petoj Klackalici.

Pokude:

Stiven Sigal je pohodio Srbe, Srbiju prozvao (još jednom) svojom drugom domovinom, đuskao je i uz Vidovdan, fotkao sa svima koji su to poželeli, uveličao krsnu slavu Karića, obećao specijalnu obuku našim organima javnog reda i mira….a na sve to Jugoslovenska kinoteka, tako laka na uručivanju onih svojih svečarskih Zlatnih pečata ama baš svakom filmadžiji koji ovim ili onim povodom svrati u ovaj naš (garavi) sokak tihuje. Za Sigala ništa. A barem u njegovom minulom opusu ima dovoljno toga kinotečki zamiljivog.

Radio S je nakon par meseci silnog talambasanja i najava pokrenuo najveći „regionalni radijski projekat“ koji se tiče obrada poznatih hitova, u smislu poznati obrađuju poznate. Ničim izavan Van Gogh obradio je nezaobilaznog Joksimovića, bilo je tu još par pokušaja ali je poenta ovog zahvata radija, uz koji „život dobro zvuči“ stigla uz pomoć Nataše Bekvalac. Njoj je dopalo da obradi Sobu 23 Denis & Denis, a krajnji ishod se u dve reči da opisati kao agonalna blasfemija:

Sva je prilika da će uskoro biti smenjen ministar koji je ostavku mogao da zaradi i po sijaset daleko ozbiljnijih povoda nego što je to beslovesni seksistički verbalni delikt, da se tako izrazimo. Javili su se branitelji i obožavaci lika i dela tog premijerovog palog anđela, a ogromna većina ovdašnjih medija se nakon par dana javnog zgražavanja vratila staroj dobroj mizoginiji u poviše pojavnih oblika. Navika jeste čudo.

Već u jednom od prethodnih im naleta nadahnuća (pesmi i spotu i sveopštoj galami oko tog hita Moja zemlja) zreli muškarci (a ne momci) iz Amadeus Banda očitali su pomalo nenadanu fascinaciju svetonazorom i vizuelnim izrazom Laibacha. Simpatija je dobila i novu potvrdu (spot za pesmu Izdajice, spot urađen na dalekoistočne teme, dakle, u neku ruku u skladu sa nedavnom avanturom laibachovaca u Severnoj Koreji). Dokaza ljubavi sve više, a Laibach starešine na sve to pre koji dan obznaniše da bi od ovdašnjih najviše voleli duet sa – Cecom Ražnatović:

Spektra, ta još jedna u nizu pogibeljnih misija Džejmsa Bonda, privukla je podosta ljudi u bioskope, a na repertoaru se brzo ukazala i Smrdljiva bajka, novi film Miroslava Momčilovića. Smrdljiva bajka će neke (barem one koji obožavanjuju psovke i seksualne, po mogućstvu, rimovane pošalice) i nasmejati, ali, kanda, većinu će zbuniti autorskom nonšalancijom kojom se pristupilo prikazu i analizu ozbiljnog problema kao što je beskućništvo. Kome je do poruka u filmskom mediju, ovde bi moglo da stoji ‘samo opušteno!’, pa i tokom života u šahtu.

Pohvale:

Stigla je i zvanična najava srpske varijante igre Monopol. Vele i da je to tek četvrta po redu varijacija te vrste na čitavom svetu. Stoga, hajde da zažmurimo pred onim što Monopol prilično otvoreno predstavlja, te da pohvalimo zaslužne za aproprijaciju pa bilo to i uz ponešto vidljivo autofolklorizma. Dakle, čestitke za Monopol i kad stupa kroz šljivike i livade!

Verovatno ćete uskoro iz pera onih tome daleko vičnijih i za to daleko verziranijih i ovde biti izvešteni koji su dometi nove postavke Šilerove  Marije Stjuart u prestoničkom Narodnom pozorištu. Nije na toj staroj i povremeno uglednoj kući da skuplja i kraducka hajpove, ali svakako nema spora da je reditelju Milošu Loliću, imajući u vidu sva njegova postignuća i njihove odjeke u poslednjih nekoliko leta, i ranije bilo mesto u Narodnom pozorištu, pa još na tako zahtevnom i ambicioznom zadatku.

Naravno, tu je i preporuka za čitanje. Ovaj put neka izdvojen bude vrlo dobar i istinski uzbudljiv i vešto napisan roman Kokoškina lutka (prevela Vesna Vidaković, objavila Geopoetika). Autora ovog romana, Afonsa Kruza, mnogi, kanda, znaju po izvrsnom romanu za decu naslovljenom Knjige koje su progutale moga oca, a u Kokoškinoj lutki, očigledno namenjenoj nešto starijoj i zrelijoj publici, Kruz pruža iznimno literarno uspelu igrariju koja će mnogima zaličiti na dosta toga, ali u kojoj autor uspeva i da zabavi, i da poduči, i da iznađe dovoljno autentičan izraz.

Ovih dana počašćeni smo i spotom sa pesmu Sestra, majka i ja grupe Crvi. Crvi u ovoj svojoj epizodi pokazuju diskretnu crtu kojom se naslanjaju na dobrano zabašureno nasleđe kvalitetnog srpskog roka alternativnije fele iz za to najpodatnijh dana devedesetih godina prošlog veka, a krajnje povoljnom utisku svakako doprinosi i efektan i promišljen spot, za koji je zaslužna Mina Đukić, rediteljka prošlogodišnjih Neposlušnih.

Dok ste još u prilici, pohodite i izložbu u čat pedest godina od smrti velikog Korbizjea u prilično agilnom beogradskom Muzeju primenjenih umetnosti. Njemu se pripisuje opaska da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu na svetu, kao i očaranost srpskim krčazima, a ova izložba, otvorena do 6. januara a sastavljena od 50 fotografija njegovih arhitektonskih radova i 30 reprodukcija slikarskih dela, krajnje sugestivno podseća na dane veće smislenosti, i u arhitekturi i u vizuelnom i intelektualnom poimanju sveta.

Maja Gojković Klackalica 04: O zvaničnoj poseti Iranu i stvarima koje ćemo pamtiti City Klackalica Klackalica 03: Novo sledovanje čvrga i aplauza City klackalica 02 City Klackalica #02 – ko je gore, a ko dole City Klackalica City Klackalica #01 – ko je gore, a ko dole · ·