CM Klackalica
U VAZDUHU · city klackalica

I u očekivanju skorog početka leta, koje će, nadajmo se, biti manje kolerično od tekućeg proleća, mi se klackamo, usredsređeni na misiju da razdvojimo žito od kukolja, da nagradimo (barem pomenom) odlikaše, a da onom konstrukutivnom kritikom da na ispravniji put vratimo one zanete, zalutale, zabludele….Potežak je ovo posao, zar ne?

Za izgrditi:

Zbilja, još davnih dana stekli su se osnovi za kao stena postojan sud da je ovdašnje novinarstvo (ono koje pripada glavnom toku) otišlo bestraga, a svaki novi dan uverava nas da tu povratka na put dobrog ukusa i zdrave pameti teško da može i biti. Tako je nedavna smrt voljeno-cenjenog Velimira Bate Živojinovića kolegijumu Večernjih novosti poslužila kao povod za prozivku na račun konkurencije koja ne želi da prizna očito. Upravo su Novosti prve izvestile o smrti Živojinovića, a niko da im čestita na tome!!! Ovo se više ne da podvesti ni pod srpsku novogotiku, a neki bi to prosto tugom nazvali.

Završnica ovogodišnje sezone šou-programa Tvoje lice zvuči poznato povod je da se tu podvuče crta i nanovo izvede očekivani ali porazni zaključak. I ove godine tu je carovala uvek zgodna transfobija. Prizori muškaraca za potrebu imitacije prerušenih u nekakve žene i obratno, ponovo su bili osnovni zamajac i povod za smeh, što je, tek transfobija u svom zauzdanom i svrsishodnom izdanju, a nakon čega u stvarnosti sve ostaje isto ili biva još gore.

Savamalski klinč je još jednom ostavio gorak ukus u ustima svima koji maštaju o nekoj novoj, i empatičnim pristupom ojačanoj levici na ovim prostorima. Slaba vajda, kad se razgrne magla krupnih reči, ishitrenih parola i zavodljivost kakve-takve pobune protiv osvedočenog ludila oko nas, ostaje samo sud da je suštinska solidarnost sa skrajnutima, marginalizovanima i oštećenima tek sanak pusti. Jer neke su pobune, da se ne lažemo, privlačnije…i fotogeničnije od drugih.

Moraćemo ponovo i o moralnoj panici… Najnoviji primer stiže nam iz uma i pera onog psihoterapeuta koji je onomad stao u grleno-srčanu odbranu prava roditelja da, kada se to pokaže nužnim i fizički kažnjavaju svoj porod. Sada se na meti našao Politikin zabavnik, koji je u skorašnjem broju u epizodi stripa Largo Vinč, doneo i kratak prizor dve lepotice u ljubavnom zanosu. Zoran Milivojević tu vidi javnu sablazan, dokaz da nam mlade naraštaje kvari ko, kad i kako stigne, naturajući im gej propagandu… I kako onda da topla roditeljska ruka ne poleti u povremenu ćušku, šamar…whatever???

Ponovni susret sa istinskim užasom na muzičkom planu darovali su nam združenim snagama Relja (ex-Elitni odredi), Coby i Cvija na primeru sada već kolosalnog hita Crni sin. Relja je ponovo (po ko zna koji put) u zatvoru, Cvija se bavi planetarnim finansijama i čita novosti na portalu The Wall Street Journal-a, Coby uludo troši zrelo doba po bircuzima…dok im zajednička fiktivna majka umire, i to uz refren koji zvuči poput, recimo, Ivane Jordan, kada joj baš, baš, baš nije dobro.

Za pohvaliti:

Na muzičkom polju imalo se ovih dana šta i pohvaliti, evo, čista, a uz to i promišljena i ambiciozno zamišljena konceptuala prisutna je u underground pesmi Ceca je kriva za sve, tom, malo je reći, efektnom združenom poduhvatu Južnog vetra i Ivana Gavrilovića. E, ovo bi trebalo da čini okosnicu narednog izdanja Oktobarskog salona.

Ovih dana kreće prvo izdanje Comedy Fest-a, sveobuhvatno zamišljenog festivala u čast filmske komedije. Ovaj festival tako obuhvata par desetina premijera, dosta repriza, nekoliko retrospektivnih celina, tri masterklasa za mlade filmadžije, pa i selekciju studentskih filmova i radova na komične teme. E, tako se, mili naši, brani ljubav a komedija je, tu ćemo se barem saglasiti, najpostojanija od svih ljubavi ovdašnjih filmofila.

Preporučujemo vašoj pažnji i drugo, dopunjeno i redigovano izdanje Volje za znanjem i Istorije seksualnosti I, velikog i do dana današnjeg uticajnog Mišela Fukoa (prevela Jelena Stakić, objavila kuća Karpos Books). U Istoriji seksualnosti I Fuko istinski vrtoglavom misaonom, idejnom i semantičkom akrobatikom nastoji da ukaže da je viševekovna seksualna represija istrajala u svojoj misiji. Insistiranjem na stalnom i što detaljnijem govoru o seksu i seksualnosti ovo polje ljudskog bivstvovanja preusmerava se u vode suštinski građanski uprizorenog, strogo kanalisanog i kontrolisanog, samim tim i neporecivo represivnog i kastrirajućeg doživljaja puti i putenosti.

Beograd je dočekao da vidi, isprati i izuči ono što izvrsna izložba Fragmenti vremena Marije Dragojlović, koja je prošlog leta bila deo svečarske postavke Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, ima da ponudi. U fascinantnom ambijentu prostora Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b, taj novi kontekst, ovoj izložbi kontemplativno-nostalgičarske provinijencije darovao je i ponešto dodatnih značenja i implikacija. Neka nipošto ne ostane samo među nama, izložba će na narečenoj adresi biti otvorena do 29. maja.

Još se vagaju utisci oko nesrećne a ipak nezaobilazne Evrovizije i srpskog učinka na njoj. Kako je koncem minule zime medijima kružila dojava da se ozbiljno razmišlja o ponudi Luku Blacku (Luki Ivanoviću u čačansko-beogradskom civilnom obliku), eto povoda da skrenemo pažnju na njegov novi a ljudski dobar singl. Pesmu Demons, koja je, kako vele, i bila u opticaju za srpskog predstavnika u onom histeričnom šarenišu u Švedskoj pre desertak dana.

Usta moja hvalite me Klackalica # 14: Usta moja hvalite me kad čaršija neće Klackalica Klackalica # 13: I falš-pobuna je pobuna… Lažni Norvežanin Klackalica 12: Sve je relativno, pa i „Lažni Norvežanin“! Palata Albanija u bojama Rumunije, foto:alo.rs Klackalica #11: Je suis… La Romanie · · ·