Knjige i filmovi
KULTURA · knjige

Sad kad ste poslagali taj naramak dovučen sa Sajma na police, vreme je da ga više ne pogledate i sačekate te priče na velikom ili malom ekranu, za šta danas još i nađemo vremena. Ali, ne! Knjige su strava. Knjige treba čitati. Pogledajte samo koliko su različita neka sjajna književna dela od odličnih, poznatih filmova koje su inspirisala. Odnosno, pročitajte.

Piše: Gavrilo Petrović

1. Prva krv (roman Dejvida Morela; istoimeni film)

U knjizi, mučeni Rambo zagine. To je to, ništa rokanje s Rujama, ništa bleja sa mudžahedinima. I dok je Rambo-nož filmska kreacija, u romanu naslovni (anti)junak izmasakrira zavidan broj ljudi. Ali nije zato Stiven King ubacio Morelov prvenac u silabus kad je držao kurs kreativnog pisanja. Poglavlje iz Tizelove vizure, poglavlje iz Rambove, i tako ukrug dok jedan beži, drugi ga goni, a ti ne znaš za koga da navijaš. Poubijaju se u sukobu dve Amerike; umirućem Rambu pukovnik Sem Trautman (Ujka Sem koji ga je stvorio) prospe mozak, iz milosti. Sličan kraj je snimljen i toliko je izbedačio test-publiku da su ga zamenili. A mučeni Morel naknadno je pisao novelizacije Ramba II i III.

2. Mala sirena (bajka Kristijana Andersena; istoimeni film)

Morska pena. Na kraju Diznijeve adaptacije, kada tata Triton jednim potezom stvori noge našoj sireni, razrešenje nekako ne pije vodu. Pročitate izvornik i fras vas strefi. Ni Stiven King vas ne istraumira tako rano kao Andersen – to su ožiljci u rangu Bambijeve mame, tu detinjstvo umire. Da sirena želi princa, a on da izbegne ugovoreni brak sa nekom princezom i nađe onu što ga je spasila od davljenja (našu sirenu) – toliko ima i u crtaću. Šta nije u crtaću: ona, shodno svojoj vrsti, nema dušu. Zaljubi li se neko u nju, deo njegove duše pređe u nju, pa i ona nekako zadobije dušu. OK. A ako ne oženi nju, već neku drugu, na jutro posle venčanja – umreće. Trampa za noge podrazumeva rezanje jezika, a svaki korak je kao da je mačevi probadaju, dužinom. Laku noć, deco. Zavoli je princ, mada je malo tretira kao ljubimca. On, međutim, odlepi kad vidi onu princezu, i poveruje da je ona ta što ga je spasila. Sirena ne može da mu kaže istinu – zato što joj je, je li, odrezan jezik. Dobije poslednju šansu: da tokom prve bračne noći zabode nož u prinčevo srce i poškropi si tabane njegovom krvlju. Ne može. Kad ga voli. S prvim jutarnjim zracima, baca se u more i raspršuje se u šta? Brrr… ate.

3. Nothing Lasts Forever (roman Roderika Torpa, ekranizovan kao Umri muški)

Džon Meklejn je Džon Liland, drot u penziji, ali uvek na oprezu. Holi, kojoj doleće za Božić kako bi popravili odnose, nije mu supruga, već ćerka. Onaj ljigavi lik što proba da proda ciglu Gruberu pa popije metak u čelenku? S njim se Holi seksa i koksa, dok proslavljaju dil sklopljen sa čileanskom huntom. Zgrada nije Nakatomi, već jedne naftne korporacije. Teroristi – među kojima ima i žena – principijelni su, iako ništa manje brutalni: cilj im je da obznane prljave poslove i bace 6 miliona dolara krvavog novca sa vrha zgrade. Kraj nije baš hepi. Ali, zato, sve akcione scene? Bosonogo trčanje? Puženje kroz ventilacione kanale? Bereta zalepljena za đale ispod potkušulje (meklejnovke)? Sve iz knjige. Čak u poslednjim scenama iz zgrade stvarno padaju hartije. Ne novčanice, već papiri. Beli – i zeleni. Let it snow, let it snow, let it snow.

4. Poverljivo iz El-Eja (roman Džejmsa Elroja; istoimeni film)

Rukopis od 900 strana podšišan na 500 izbacivanjem reči, jer su svi podzapleti neizbacivi. Radnja duga deceniju. Tri detektiva na raznim lestvicama moralnog posrnuća; svakom po poglavlje, slučaj, opsesija, pa vrtoglavo ukrug. Epski lukovi likova: Ed Eksli oženi onu Meksikanku koju spasi, osedi, ima oca umešanog u celu zaveru. Konflikt sa Dadlijem Smitom dobije razrešenje tek u narednoj knjizi. To je, ukratko, raspon romana Poverljivo iz El-Eja. Jedini maestralniji podvig: kako je sve to scenarista Helgeland sabio u dva savršena sata, uvezao kao božićni poklon svojom pričicom o Rolu Tomasiju, a cela filmska ekipa oživela reči sa papira za sve pare. Tabloidne aliteracije, pandurski sleng kao libreto za Vagnera, grozničavi stakato Elrojevih telegrafskih rečenica možete čuti i u njegovom tipičnom obraćanju narodu.

5. Sanjaju li androidi električne ovce (roman Filipa K. Dika; film Blade Runner)

Dekard se budi pored supruge. Sabajle se posvađaju oko hemijskog podešivača raspoloženja kao oko daljinskog. Na kraju knjige se mire, Dekard leže, i samo se kaje što nije “penzionisao” onu zlicu Rejčel, da može da skupi za pravu, ne električnu, ovcu. Između, Treći svetski rat, VR religija po imenu Merserizam (Dekard čak utripuje da je Merser; nije), dikovsko iskliznuće stvarnosti kad Dekard tripuje da je i sam replikant (nije!). Sad, sličnosti. Empatija je centralna tema knjige koliko i filma. Ali, dok film potcrtava ljudskost androida, Dik je u fazonu da se Roj Biti (u romanu pomirljivi naučnik) ne bi sažalio nad Dekardom, kamoli isporučio onaj govor. I da su ljudi već pomalo androidi. Svi ti momenti iz knjige izgubljeni su u zaslepljujućem noar neonu ekranizacije kao… Da. Strip adaptacija je, šokantno, zilotski verna romanu.

6. Izmaglica (novela Stivena Kinga; istoimeni film)

Ako su Misery i Stand By Me savršeni filmovi, možete misliti koliko su savršene priče. U oba slučaja, Rob Rajner je verno pratio izvornike. I Frenk Darabont se specijalizovao za verne ekranizacije Kinga, posebno zatvorske priče smeštene u prošlost – Bekstvo iz Šošenka, Zelena milja. Potresni krajevi posle kojih se osećate dobro, naspram malo turobnijih završnica u knjigama. U slučaju Izmaglice, Darabont je obrnuo igru. Izbavivši sina i par preživelih iz prodavnice u kojoj su bili zatočeni, naš junak shvata da nemaju gde. Iz milosti ubija sve u vozilu, i tačno kad treba i sebi da prekrati muke, stiže konjica. Bedak. Kingu se svidelo. No, u noveli je dozvolio optimističan, otvoren kraj koji jako frustrira kad ga pročitate sa 16, a baš paše kad ponovo iščitavate sa 36. Dok vozi preživele u pravcu izvora radio-poruke od koje je uhvatio uhvatio samo jednu reč, junak razmišlja kako ona (na engleskom) slično zvuči kao jedna druga. Jedna je Hartford, ime grada koje je čuo u transmisiji. Druga je nada. Izaberite svoj završetak.

Dql-_-YXgAI9FnF Ljudski lanac preselio celu knjižaru PRKOSNE_NASLOVNA City Magazine preporuka: „Priče o prkosnim Srpkinjama“ Knjige nove Fantastični sajamski popusti na štandu Filmskog centra Srbije photo-1524995997946-a1c2e315a42f 10 godina City Magazina: Najbolje od pisane reči · · · · ·