pagecover
KULTURA · knjige

Stiže nam jesen, dan je sve kraći i možda je stoga pravo vreme za tajnovite, subverzivno-diverzantske aktivnosti. Obraćamo se ponajpre nešto zrelijim nam čitaocima i skrećemo pažnju na nekoliko knjiga za mlade i/ili o mladima (poznatijim kao tinejdžeri) koje, nakon što ih pročitate i spoznate njihovu čar i njihovu vrednost, možete da podmetnete svojim bližnjima a mladima. Možda (nam/vam) i uspe.

  • Hajduk u Beogradu Gradimira Stojkovića

Šta: Da podsetimo na sažetak radnje ovog zlatnog klasika: Gligorije Pecikoza Hajduk dolazi iz sela u Beograd i polazi u osmi razred. Trudi se da bude prihvaćen i kao izvanredan košarkaš, i kao dobar drug, i kao odličan đak, i kao odgovoran sin. Rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk će se nositi s raznim preprekama i otkriti da postoji sila koja sve može da promeni i uzburka: ljubav…

I, valja li: Definitivno, i na nova čitanja je sjajan. Časna hajdučka! Duhovit, zabavan, emotivan i mudar na šarmantan i neusiljen način, Hajduk u Beogradu (sada u izdanju Lagune) savršeno je nadgeneracijsko štivo. Podseća na detinjstvo i nekadašnju dobronamernost i suštinsku bezbrižnost. Na sve to, ovaj roman Gradimira Stojkovića, prvi u odličnom serijalu knjiga s istim glavnim junakom, uverljivo problematizuje pitanje unutrašnjih migracija i s njim uvezanih problema prvenstveno na ličnom planu.

  • Krv zimske noći Markusa Sedžvika

Šta: Roman počinje pričom iz 2073. godine i vraća se u doba vikinških saga, da bi kroz šest kratkih priča ispričao fantastičnu povest o ljubavi Erika i Merl, čije se duše vekovima pronalaze i ponovo tragično gube, kao kralj i kraljica, majka i sin, umetnik i dete, ljubavnici, žrtve vampira… Ova potresna paranormalna romansa dirnuće sve koji su ikada voleli, a posebno ljubitelje gotske proze.

I, valja li: U slučaju Krvi zimske noći (prevela Hanna Gadomski, objavila Odiseja) reč je o gotovo odličnom romanu. Ljubavna priča deluje upečatljivo, Rouz se vidno nadahnuto poigrava konvencijama vampirskog podžanra i gotske literature kao šireg referentnog okvira. Mladi čitaoci (i oni stariji znatiželjnici i knjiški moljci) lako i brzo će prepoznati kao dirljivu ovu povest o viševekovnoj romansi Erika i Merl kao ukletih ali i nepokolebljivih ljubavnika. Autor uspešno oponaša stil majstora gotske književnosti, ali uspeva da svojim junacima udahne i intrigantan dašak ovovremenosti i sadašnjih dilema i strahova.

  • Nameštaljka Malkolma Rouza

Šta: U Engleskoj u neodređenoj budućnosti Luk je u šesnaestoj godini postao zvanično najmlađa osoba kojoj je uspelo da se kvalifikuje za forenzičkog istražitelja. Nije stigao to ni da proslavi kad ga je njegov mobilni asistent, robot Malk, obavestio da im je dodeljen prvi slučaj. Učenik Lukove škole ubijen je pod nerazjašnjenim okolnostima. Čini se da je ubica ne samo vešt strelac već i da odlično poznaje kriminalističku proceduru i školske tajne, da se razume u računare i biologiju, pa ne ostavlja tragove za sobom, osim nekoliko koji vode – pravo ka Luku.

I, valja li: Valja. Nameštaljka (preveo Petar Kapuran, objavila Odiseja) ima sve – osobenog i zanimljivog glavnog junaka, prikladan stil, dovoljno napetu atmosferu bez koje jedna ovakva misterija ne bi ni mogla da prodiše kako treba, živopisno distopijsko okruženje, nenametljiv a efektan humor. Kome se baš osladi, neka ima na mu da je ova Nameštaljka prva knjiga u sedmoknjižnom serijalu zbirno nazvanom Tragovi.

  • Skroz iskren dnevnik jednog povremenog Indijanca Šermana Aleksija

Šta: Ovo je priča o o Junioru, mladom karikaturisti koji odrasta u indijanskom rezervatu Spokejn. Junior odlučuje da preuzme kontrolu nad sopstvenim životom, pa napušta svoju ubogu školu u rezervatu i upisuje se u ruralnu belačku srednju školu, u kojoj je jedini drugi Indijanac – školska maskota…

I, valja li: Šerman Aleksi u ovom Skroz iskrenom dnevniku jednog povremenog Indijanca (preveo Draško Roganović, objavila kuća Urban Reads) pruža zadivljujuće sadržajan i značenjima i diskretno u priču udenutim implikacijama o težini života pod oblakom svekolikog nepripadanja bogat roman. Premda povest ima podosta sugestivnog tragizma, Skroz istinit dnevnik… je na prvom mestu duhovita knjiga u slavu drugosti i borbene gikovštine. S tim u vezi, Junior jeste začuđujuće unikatan lik u prozi koja ponajpre cilja mlađe čitateljstvo. A tu su i ovom štivu krajnje saobrazne ilustracije Elene Forni.

  • Sve je u redu Jasminke Petrović

Šta: Tekstić na poleđini ove knjige otkriva sledeće: Ponekad nije lako biti mlad. Mnogo je izazova, dilema, emocija, nesporazuma… Junaci ove knjige ne pristaju na teskobu i tamu. Oni biraju ljubav umesto straha. Oni tragaju za novim danom, za slobodom. „Slušaj, u redu je i ako se složiš i ako se ne složiš sa mnom. Sve je sasvim u redu.‟

I, valja li: Svakako, i to ne samo stoga jer se autorka Jasminka Petrović pokazala kao nepogrešiva. Sve je u redu je epistolarno-ispovedni roman u kome junaci, nošeni velikim egzistencijalnim bolom i teškom identitetskom teskobom, pokušavaju da se izbore za sopstveno parče slobode, a autorka ne samo da uspeva da izbegne zamku otvorenije i grublje didaktičnosti, već stvara i izrazito uverljivu iluziju višeglasja, pri čemu pokazuje i zavidnu lakoću baratanja različitim jezičkim registrima i sposobnost da izrekne puno toga vrednog i značajnog na svesno omeđenom prostoru.

  • Trinaest meseci Dejvida Mičela

Šta: Roman prati jednu godinu u životu trinaestogodišnjeg Džejsona u Blek Svon Grinu, najuspavanijem engleskom selu u blatnjavom Vusterširu godine 1982. Ali kroz trinaest poglavlja romana, od kojih svako može biti i priča za sebe, ispostaviće se da se ispod varljivo mirne površine seoske svakodnevice krije vanredno uzbudljiv svet. Hladni rat ulazi u svoju završnu fazu, Margaret Tačer učvršćuje svoju vlast, a tabloidi raspiruju oduševljenje Foklandskim ratom ostavljajući u senci njegovu ljudsku cenu. To je svet u kome se Kisindžerov koncept realpolitike preliva i na dečačke igre na zamrznutom jezeru i u jezovita noćna šunjanja kroz tuđa letnja dvorišta.

I valja li: Malo je reći!!! Trinaest meseci (preveo Miloš Petrik, objavila kuća Urban Reads) naprosto je savršenstvo! Vidno svedeniji od epskih Mičelovih romana Atlas oblaka i Nevidljivi sati, Trinaest meseci pleni svojom superiornošću u svakom mogućem aspektu – priča je naoko ogoljena ali bogata i dirljiva, i sporovozno i suštinski tragična, stil je do visokog sjaja ispoliran i dostatan priči i emocijama na kojima počiva, a dah oduzima elegancija kojom Mičel balansira između individualnog i subjektivističkog i šireg, društvenog fona. Ljubitelji i poštovaoci melanholije sa pokrićem u Trinaest meseci dobijaju vrhunski dar, a oni drugi roman za divljenje i knjigu koja u trenu premošćuje taj teški međugeneracijski jaz.

  • Čudo R. H. Palasija

Šta: Agi je dečak rođen s deformacijom lica zbog koje nikada nije išao u školu niti je sticao nove drugare, ali se u porodičnom domu osećao bezbrižno i voljeno. Međutim, kad njegovi roditelji odluče da je vreme da izađe ispod staklenog zvona i upišu ga u školu, počinju Agijeve muke: treba se izboriti za svoje mesto u novom okruženju – izbeći maltretiranje, ruganje i odbacivanje.

I, valja li: O, da! Čudo (prevela Vesna Stamenković, objavila kuća Dereta) primer je onog retkog soja u književnosti danas – proze koja se kreće na samoj ivici žileta; tako blizu kalkulantske razmetljivosti i moguće metiljavosti, Čudo se vrlo brzo tokom čitanja pokazuje kao istinsko čudo – ciljano jednostavan roman koji je nedvosmisleno emotivan, i čiji autor upravo dirljivost i iskrenost ima na umu. U tom smislu, ali i na nivou ukupnog utiska, Čudo je pun pogodak, održavajući savršenu ravnotežu između emocije i zaumnosti. A uskoro nam stiže i filmska adaptacija sa Džulijom Roberts i Ovenom Vilsonom u važnijim ulogama.

  • Vidimo se u kosmosu Džefa Čanga

Šta: Jedanaestogodišnji Aleks Petroski ludo je zaljubljen u svemir i rakete. Takođe, on obožava svoju mamu i brata, a pogotovo psa Karla Segana, koji je dobio ime po astronautu kome se Aleks divi. Njegova najveća želja je da lansira svoj zlatni ajpod u svemir, isto kao što je Karl Segan (astronaut, a ne pas) 1977. poslao u svemir Zlatnu ploču sa snimljenim zvucima kako bi bića sa drugih planeta stekla utisak o Zemlji. Pun optimizma, Aleks kreće na put na kome će otkriti toliko toga, pre svega o svetu koji ga okružuje (i raketama, naravno), a zatim i dugo čuvane tajne o svojoj porodici, kao i to da postoje članovi o kojima dotad ništa nije znao.

I, valja li: Vidimo se u kosmosu (preveo Nikola Živanović, objavila kuća Dereta), možda i nenadani literarni hit u Americi pre nekoliko leta, prvenstveno je uzbudljivo i izrazito uspeo roman nostalgije, ali nostalgije shvaćene u znatno širem shvatanju tog pojma – nostalgije za nekadašnjom naivnošću i verom u sijaset sjajnih mogućnosti i srećnih ishoda, nostalgije za bliskošću koje je danas sve manje, ali prvenstveno nostalgije za u međuvremenu zaturenim porivom za ispitivanjem granica. Nostalgija je pipav motiv, a Džek Čang se ovde pokazao kao vešt i razmahan pripovedač koji, pak, tokom tristotinjak strana čvrsto drži uzde nad pričom koja bi lako mogla da sklizne u sentimentalizam i jalovost.

A_Wilde_time_3_cover Najduhovitije opaske Oskara Vajlda Kreativni centar naslovna Preporučujemo nove nemačke romane za mlade Sajam Sajamsko-kontrasajamska lavina novih knjiga (prvi deo) 22309076_1201672846600405_8416895149613414598_n 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga