Kradljivci vremena
U VAZDUHU · urban flash

Cosima Dannoritzer je autorka dokumentarnog filma „Ladrones de tiempo“ („Kradljivci vremena“) u kome vreme predstavlja neobnovljiv resurs nad kojim ljudi širom sveta imaju sve manju kontrolu. Kamera pokušava da otkrije ko nam sve krade dragoceno vreme.

Svakodnevno imamo osećaj da sve teže stižemo da pozavršavamo mnogobrojne obaveze. Svi nekud jure i u grču su da li će stići, sve više ljudi u raznim delovima sveta, u raznim profesijama i u svim sferama života sagoreva u trci s vremenom. Dok jure s posla u vrtić ili kući na nove obaveze, svaki minut je programiran i ljudi nisu u stanju da primete kada je nekome potrebna pomoć ili nisu u mogućnosti da se zadrže i uživaju u uličnoj muzici ili nekoj prirodnoj lepoti. Burn-out postaje globalni problem koji ima tendenciju progresivnog povećanja. Slobodno vreme je neobnovljiv resurs i za razliku od neobnovljivih energenata, izgubljeno vreme ili potrošeno vreme nema alternativu.

Ljudi su se poslednjih decenija previše prilagodili prekovremenom radu. Čak i kada je taj rad adekvatno plaćen, gubitak dragocenog vremena je nenadoknadiv. Kamera u dokumentarcu prati radnike kojima je ograničen odlazak u toalet, ili ukoliko bi im se vreme provedeno u toaletu odbijalo od zarade, radnici pristaju da ne idu u toalet i na taj način ugrožavaju svoje zdravlje. Autorka filma insistira na tome da pojedinci osveste šta sve oduzima njihovo slobodno vreme kada završe s radnim obavezama. Mnogobrojni su lopovi tog ograničenog vremena, a priča nije nimalo nova, potiče još od tridesetih godina prošlog veka, kada su se mnoge kompanije dosetile da potrošača uključe u aktivno i besplatno participiranje u proizvodnji ili pružanju usluga. To su sada već čuveni primeri samoposluživanja u restoranima brze hrane, sklapanje i transport navodno jeftinijeg nameštaja, kupovina karata na aparatima.

Potrošač postaje sve više neplaćeni radnik u lancu pružanja usluga. U supermarketu sami merimo voće i povrće iako ta aktivnost nimalo ne umanjuje cenu proizvoda. U istim supermarketima česte su slike velikih redova dok radi samo jedna kasa jer ostali zaposleni, zbog politike firme, moraju u tom trenutku da obavljaju i druge poslove u prodajnom objektu. Na taj način nepovratno gubimo svoje dragoceno vreme, a usluga prodaje je već uračunata u cenu proizvoda. Poslednjih godina sve češće ljudi sami plaćaju račune na internetu. Iako jeftinije i promovisano kao informatički i intelektualno superiornije, niko se ne zapita koliko vremena potroši i koliko to utiče na zatvaranje nekih radnih mesta.

Borba za slobodno vreme bi morala da bude prioritetna. Svako od nas bi morao da postane svestan da je gospodar svog slobodnog vremena i da bi ono moralo da bude naše neotuđivo pravo. Cilj ovog dokumentarnog filma je da građani postanu svesni i kritični prema kradljivcima vremena. Nekada smo i mi sami sebi kradljivci vremena – kada previše sati provedemo na društvenim mrežama ili u gledanju televizije; nekada partneri u braku zbog neadekvatne podele kućnih obaveza i brige oko dece kradu jedno drugome slobodno vreme. Poslednjih godina broj radnih sati je najveći kradljivac vremena, bilo da se posao radi duže ili nastavlja nakon odlaska s posla, u vreme koje bi trebalo da bude rezervisano za privatni život, prijatelje i porodicu. Neka istraživanja pokazuju da prekovremeni rad u Japanu godišnje odnese preko deset hiljada života, bilo da je reč o smaoubistvu ili bolestima koje nastaju zbog preteranog fizičkog i psihičkog iscrpljivanja organizma.

Sve češće se nedovoljno spavanje pojavljuje kao uzrok mnogih bolesti. Neretko ljudi osećaju neku vrstu krivice ukoliko ništa ne rade u slobodno vreme, ne razmišljajući koliki značaj za zdravlje organizma ima odmor. Ljudi se zbog nedostatka slobodnog vremena otuđuju, postaju manje društveni i manje solidarni, što svakako nije u ljudskoj prirodi i takav nametnuti ritam izaziva mnoge negativne posledice. Autorka filma kaže da ljudi ne bi smeli da budu mašine, jer mašina i robota već sada ima sasvim dovoljno.

maxresdefault 50 načina da uđete u sobu: Koji vi najviše koristite? Stipendisti projekta 'Pokreni se za nauku' Oni pokreću nauku u Srbiji 15620210-6344060-1-0-1503310328-1503310384-650-1-1503310384-650-6f9081b3ae-1503321581 6 stvari o muškarcima koje sigurno niste znale signs-of-personal-authenticity-978x512 Saznajte jeste li autentični · · ·