15951717452_b5e1f5e9b6_cover
PULS GRADA · aktuelno

Poslednji podaci govore da preko jedne trećine hrane koja je spremna za ljudsku upotrebu ne dođe do stomaka. U brojkama to iznosi preko 1.3 milijardi tona bačene hrane godišnje, a manje od jedne četvrtine toga bilo bi dovoljno da se nahrane sva gladna usta sveta. Ujedinjene Nacije pokrenule su kampanju Think Eat Save, s ciljem da se ovakva iracionalna potrošnja zaustavi u svim koracima.

„Deca u Africi nemaju šta da jedu, a ti bacaš hranu!“ – retki su oni koje ove reči ne podsećaju na detinjstvo i na svu tu hranu koju smo nerado prebirali po tanjiru, maštajući za nečim ukusnijim, (što je uglavnom značilo i nezdravijim) i nevoljno se prejedali. Veza između naših tanjira i dece u Africi je verovatno ostala ne baš sasvim jasna, ali bacanje hrane postaje svetski problem koji zahteva ozbiljna rešenja. Ne, ne treba da se prejedamo niti da čistimo tanjire kada nam se to uopšte ne radi. Treba da kupujemo, pripremamo i jedemo pametnije, a upravo je taj trend u fokusu nadolazeće 2018. godine.

Uznemirujući podaci

Danas se na čitavom svetu godišnje baci onoliko hrane koliko je sasvim dovoljno da se nahrani preko milijarda gladnih ljudi. Naravno, onaj grašak kojim smo se kao mali gađali sa sestrom ili bratom jer je fuj, zelen, neće nahraniti pola sveta. Ali postoji i te kako puno koraka koje možemo da učinimo da ne budemo tolike štetočine, i svetski trendovi sve više streme ka tome. Zbog ekologije, ljudi i zemlje, a i naših novčanika.

Postoji razlika između bacanja hrane i njenog tzv. gubitka. Hrana „se troši“ najviše u zemljama u razvoju, tako što se njen kvalitet izgubi u samom procesu proizvodnje i distribucije, tako da ona ni ne dođe spremna za upotrebu do krajnjih korisnika. S druge strane, bacanje, odnosno nepotrebno trošenje hrane, dešava se najviše u razvijenim zemljama i odnosi se na hranu koja je spremna za upotrebu i koja se npr. nalazi na policama supermarketa ali nikada ne bude konzumirana. Poslednji podaci govore da preko jedne trećine hrane koja je spremna za ljudsku upotrebu ne dođe do stomaka. U brojkama to iznosi preko 1.3 milijardi tona bačene hrane godišnje, a manje od jedne četvrtine toga bilo bi dovoljno da se nahrane sva gladna usta sveta.

U iracionalnoj potrošnji hrane prednjači SAD sa oko 40% zaliha koje odlaze u smeće. Naravno, pored resursa koji se uzalud troše, taj procenat predstavlja i ogroman finansijski gubitak, a uz to i bespotrebno emitovanje milijardi tona emisije gasova staklene bašte, zauzeće zemlje, vode i svih drugih resursa koji su angažovani u industriji hrane koja se na kraju baci. S obzirom na ogromne posledice koje to ima po prirodno okruženje, ne čudi da su Ujedinjene Nacije pokrenule kampanju Think Eat Save, s ciljem da se ovakva iracionalna potrošnja zaustavi u svim koracima.

Važni su mali koraci

Sjedinjene Američke Države koje su na vrhu liste bacanja hrane takođe prednjače i u veličini porcija koje se serviraju. Restorani, fast i slow food-ovi, utrkuju se i bore s konkurencijom između ostalog i tako što nude sve više i više. I Evropa polako prati taj trend, a kada bi se nekakva statistika uradila, mi bismo sigurno bili pri vrhu te liste, naročito na polju brze hrane i količine mesa koje se servira. Restorani i supermarketi mogu puno toga da učine kako bi racionalnije trošili hranu, ali možemo i mi, na malom ali važnom nivou.

Mali koraci čine se nevažnima. Ali kada se sve kockice slože, svi učestvuju u lancu. Početak racionalnijeg korišćenja hrane je u njenoj nabavci.

Prvi savet je: imati plan. U nabavku ići sa planom šta se kupuje, i držati se toga, u zavisnosti od toga šta će i da se sprema i zaista pojede. Tek kada se te zalihe iskoriste, ide se po nove. Naravno, ne bi ta tendencija bila nadolazeća za 2018-u da ne postoje i odgovarajuće aplikacije da nam u tome pomognu!

Prikladno nazvana, No Waste applikacija je najpopularnija među onima koje nam pomažu da organizujemo namirnice i hranu koju imamo u frižideru i zamrzivaču, a ujedno vodi računa o njihovom isteku roka trajanja, i pomaže nam u planiranju obroka i nabavci. Tu su i Menu For Mums koji pomaže u planiranju recepata i čuvanju i vremena i hrane, i u tome slične ali ipak različite Pepperplate, Big Oven ili Any list, i još mnoge druge koje nam na raznorazne načine olakšavaju bolju organizaciju i uštedu na svakom nivou.

Drugi savet: u nabavci je kupovina tačno one količine koja nam je potrebna za obroke koje planiramo. Ako recept kaže šargarepa, onda zaista jedna. Ako kupimo više, onda imamo spremno i više recepata i kad ćemo se na njih baciti. Takođe, veliki akcenat je u kupovini voća i povrća koje nije savršenog oblika i izgleda, jer su upravo te namirnice najviše na udaru raznoraznih lanaca i supermarketa koji se vode politikom da sve što se nađe na njihovim policama mora biti „savršeno“, dok sve ostalo završi u đubretu. Da li je jabuka zaista manje ukusna ako nije savršeno okrugla, ispolirana i izgleda kao da je upravo izašla iz bajke? Mnogi supermarketi spremno kažu DA i sve što nije kao s naslovne, završi u kanti za smeće – i to zdravo, pravo i ukusno.

Kod kuće je korisno držati se tzv. FIFO plana – First in, Frist Out – nove namirnice idu u dno frižidera, dok se stare pomeraju ka vratima i prve koriste. Takođe, kao i kod brojnih dijeta, samo ne za smanjenje unosa hrane, već za smanjenje njenog bacanja, može se primeniti isti princip – da se odvoji npr. jedna nedelja u kojoj se beleži šta se sve bacilo i u kojoj količini. Ako pola hleba završi u kanti svake nedelje, ili se obavezno par voćkica ili povrća ubuđa, više hrane treba da završi u zamrzivaču ili manje u potrošačkoj korpi.

Sve popularniji je i use-it-up obrok koji se može uvesti recimo jednom nedeljno, kada se odvoji dan u kome se večera pravi od onoga što postoji već u kući. Ova praksa nije samo korisna za smanjenje potrošnje, već može biti i veoma zabavna – kada su namirnice sve što se nađe okolo, mašta zaista dolazi do izražaja, a rezultati mogu biti neočekivano ukusni! Uostalom, zar nije tako nekako i pica nastala?! Use-it-all obrok je korak dalje, gde se u pripremanju koriste i oni delovi namirnica koji se obično bacaju, kao što je kora od pomorandže, stabljike na brokoliju i slično. U istom maniru, i ova praksa može dati veoma zanimljive rezultate, a šta je bolje neko kada vas sopstvena improvizacija dobro i ukusno iznenadi.

Promena pristupa hrani može dovesti do super ukusnih rezultata, koji su pritom naših ruku delo. Namirnice koje imamo a bliže se isteku roka trajanja mogu se sačuvati na različite načine – konzerviranjem u domaćoj produkciji, pravljenjem turšija, džemova, kompota i još mnogih drugih ukusnih formata koji nam i ne padaju baš tako često na pamet i pod ruke. I naravno, ultimativni savet koji je dobar ne samo po planetu i naš novčanik, već i po našu liniju – smanjenje porcija! Staro dobro: jesti polako i prestati i pre nego što se osećamo sito, jer taj osećaj tek treba da dođe, nije izašlo iz mode, a moda mu je i te kako zahvalna.

Blitz film BLITZ FILM: Najuspešnija distributerska godina u Srbiji 14 Posetite magične vašare u Nemačkoj Praznični ukrasi Ove će vam sitnice biti neophodne u decembru Regionalna dečija filharmonija Svratite na nastup Regionalne dečje filharmonije · · ·