Naslovna fotografija - detalj sa postera filma Tor Ragnarok (foto movieweb.com)
KULTURA · film/TV

Plavušan s maljem u ruci ponovo je krenuo u pohod na bioskopske blagajne i to vrlo uspešno. Dok ovo pišem, zmajevima će poteći slinci na usta od količine dukata koji se slivaju u kase – film „Thor: Ragnarok“ zaradio je 121 milion dolara za prvi vikend prikazivanja u Americi. Šta je ga je učinilo tako primamljivim i boljim od prethodna dva dela?

Maljem naslovnog junaka ponovo vitla (ali u manjoj meri) Kris Hemsvort i dobar je u tome. Munje mu se ovog puta ukrštaju sa Torovom višestruko rogatom sestrom Helom, boginjom smrti, koja je bacila oko na grad Asgard. Glavna prepreka za superjunaka jeste to što se našao na do tada nepoznatoj planeti, sa koje ne može olako da pritekne u pomoć prestonici, čija je palata i dalje stilizovana poput džinovskih orgulja. Dok mu društvo prave pitomiji i elokventinji Hulk, seksepilna Valkira i comic relief karakter Džefa Goldbluma, ostao je i bez demode frizure. Sve je to za pohvalu, mada je štucovanje čudan izbor ako imamo u vidu da se posezanje za kraćim uvojcima uopšte ne uklapa u film kom je epitet retro veći burazer nego što je Loki ikada bio Toru. Kad smo već kod Lokija, on je, ruku na srce, postao poprilično bledunjav lik, ali nije toliko skrajnut koliko je bespotrebno ugurano pojavljivanje dr Strejndža – svašta franšiza uradi od omiljenih (anti)junaka.

Sad kad sam nabrojao sve što bi trebalo da znate, i dok mi je glava još uvek na mestu zbog ustručavanja od spojlera, dobrodošli ste u kinematografski svet u kom je omaž osamedesetim jedino božanstvo koje se štuje. Seme koje je u filmu Guardians of the Galaxy posejao reditelj Džejms Gun – ne, ne mislim na Gruta u saksiji – počelo je, očigledno, da pušta pipke na sve strane, tako da nam ne preostaje ništa drugo nego da se molimo Odinu da i farmerke uzvučene do rebara ne dožive veliki revival.

Sever u Marvelovom univerzumu slabije pamti od onog u seriji Game of Thrones i čini se da nije bilo dovoljno što naslovno nordijsko božanstvo tumači napucani Australijanac, već je, da ironija bude veća, i reditelj sa južne polovine planete. Taika Vaititi (Hunt for the Wilderpeople), filmadžija sa Novog Zelanda, glavni je krivac za sve boje i muziku iz pretposlednje decenije prošlog veka, koje su tako maestralno upakovane u nešto za šta smo mislili da je opšte poznat i stondiran stil filmova o Toru.

Još jedna razlika u odnosu na već viđeno nije samo u tome što se gotovo ceo film odigrava na planeti koja podseća na Legolend. Za razliku od prethodnih delova, donedavno najslabija karika studija Marvel, sada je jača, brža, bolja i snažnija u završnici. Upravo tu se najbolje vidi koliko je izbor reditelja važan. Poznat po svom uvrnutom, ali ipak svedenom i suptilnom humoru, Vaikiki blista u neobaveznoj letnjoj zabavi, koja nam pred očima titra u vreme novembarskog požutelog lišća. Teško mi je da zamislim nekog drugog reditelja, koji ekranizaciju stripa sa vatrom okupanim čudovištem, visokim poput nebodera, ne odvlači pravo u pakao, pa taman mu se i Kejt Blančet, besprekorno razigrana kao i uvek, nalazila za kormilom banalnog i jednodimenzionalnog negativca kakav je Hela.

S druge strane crvotočine stoje, naravno, i sve manje ili veće scenarističke rupe na putu. Gomila statista koji glume Azgarđane sada je postala posebno i patetično važna, pojedine epizode, poput pozorišne predstave o Torovom i Lokijevom disfunkcionalnom odnosu, ne funkcionišu baš najbolje, a pojava Helinog džinovskog vuka tu je da i neočekivano loši i neispolirani efekti dospeju u prvi plan. No, bože moj, veliki smo ljudi naloženi na tinejdžerske filmove, pa se kašljucava dramaturgija da oprostiti zbog duše, i to one nezavisne, Vaikikijeve. Ona je filmu dala dovoljno prostora da diše, nasmeje i ostavi onaj čudan trag autentičnog pečata, koji se nazire i oseća čak i ispod bezbroj slojeva komercijale.

Zaluđenicima ne morate poverovati baš na svaku reč, jer ovo ipak nije najbolji kaboom film godine. Cezarovi majmuni tu, na primer, mnoge bolje stoje (War for the Planet of the Apes). Thor: Ragnarok je bliži Wonder Woman – kad pre nekog filma napravite loše čedo, onda se i pošteno odrađen posao čini kao neponovljivo remek-delo. Ali, da ne hulim previše po paganskim bogovima, priznajem da ovo jeste najbolji Thor u trilogiji. Zeleni se od svežine gotovo koliko i Hulk.

maxresdefault_cover Zašto treba da pročitate roman „Uliks“ Kreativni centar Dve nagrade za Kreativni centar na Sajmu knjiga pagecover Knjige za mlade: Čitaj i šalji dalje Sajam Sajamsko-kontrasajamska lavina novih knjiga (drugi deo) · ·