MINDS_Rethinking-Plastic_Dave-Cover
PULS GRADA · aktuelno

Kad bacimo đubre, ono ne nestane. S jednog mesta na drugo premešta se i premešta, ali gde odlazi? Šta se dešava s tim ogromnim količinama nepotrebnog koje dnevno ostavljamo iza sebe? Može li se bezbedno razložiti, koliko energije je potrebno za njegovo uništavanje i koje su sve posledice toga? Svakodnevno proizvodimo tolike količine đubreta da više ni ne obraćamo pažnju na to koje su zapravo količine koje taložimo u zatvorenom eko-sistemu. Stoga se različite inicijative javljaju širom sveta, od onih ličnih, preko lokalnih, do globalnih. I sjajne su!

Đubre je problem. Svake godine napravimo preko 1,3 milijardi tona đubreta, a procenjeno je da će 2100. godine taj broj narasti na čak četiri milijarde. U količini đubreta prednjače zemlje raštrkane po čitavom kontinentu: SAD, Kina, Brazil, Japan i Nemačka. S tim što SAD prednjači ispred Kine, s populacijom koja je četiri puta manja. Stil života i svest o problemu koji pravimo zajedno utiču na to da li ćemo i koliko zakrčavati naše okruženje nepotrebnim materijalima, od kojih ogroman broj ne može da se razloži u vremenu koje bi naša pokoljenja koje možemo da nabrojimo na prste dočekala.

Ekološki, finansijski i društveni problem

Što je zemlja urbanija i ima više industrije, to više đubreta i proizvodi. Čak je i u zemljama gde je čitav sistem prikupljanja, sortiranja i razgrađivanja đubreta dobro organizovan i funkcioniše, količina koja se proizvodi prevelika da bi mogla da se adekvatno odloži i uništi. Ipak, sve dok problem nije pred nama, o njemu ne razmišljamo. Opasnost koja preti od ovog trenda i načina života prvenstveno je po okruženje, a zatim i po naše zdravlje i bezbednost. Naravno, odmah zatim slede i finansijski i društveni problemi. Đubre odlazi u reke, a odatle dalje – u podvodne vode, zemlju, atmosferu, hranu, životinje… Sve što je u neraskidivoj vezi u složenom eko-sistemu u kome živimo.

Naravno, problem đubreta je daleko složeniji u manje razvijenim zemljama, utoliko više što direktnije pogađa njihovo stanovništvo, ali i lokalne ekonomije. Skupo i nedovoljno funkcionalno, njegovo odlaganje ili neodlaganje ozbiljno preti zdravlju stanovništva koje je direktno, ali i indirektno izloženo problemu. Dobra vest je da stvari nisu toliko crne: problem tolikih razmera mora da se rešava na najvišem nivou, ali i na svakom drugom. Što znači da i sami možemo početi s tim.

Lauren Singer

Da je količina đubreta koju proizvodimo nepotrebna i stvar naših navika, kultura i svesti, pokazuju brojni entuzijasti sveta. Jedna Njujorčanka, Lauren Singer, svetu je pokazala da se može živeti i proizvoditi minimalno đubreta – toliko malo da staje u jednu teglu. I to nakon četiri godine aktivnog, njujorškog života. Ako to poredimo s prosečnim Amerikancem koji proizvodi oko dva kilograma đubreta dnevno, Lauren Singer je napravila dobru uštedu od čak 2,720 kilograma đubreta koje zahvaljujući njoj nije završilo na ulici.

Lauren se odlučila na ovaj korak jednog dana kad je došla kući, otvorila frižider i shvatila da je u njemu apsolutno sve upakovano u plastiku. Ono što je ključno jeste što Lauren sama za sebe ističe kako je vrlo lenja – i kako se za prelazak na život s nula otpada ne bi nikada odlučila da je u to potrebno uložiti bitno više vremena. Ističe kako većina ljudi pogrešno misli da je takav život užasno komplikovan, a u stvari je veoma jednostavan. Ključ je u malim promenama, upravo onih od kojih je Lauren počela, a onda, samo stvar promene percepcije.

Singer je počela od malih koraka na koje smo svi toliko navikli da ih više ne primećujemo. Kako navodi, sasvim je jednostavno – kad odete u bar i naručite piće, tražite konobaru da ne stavi slamku u njega. Kad idete u radnju, ponesite platneni ceger sa sobom. Za produkte za koje je Lauren shvatila da ne mogu da se kupe bez svoje plastične ambalaže, počela je sama da ih pravi – od paste za zube (za koju kaže da je još jednostavnije napraviti nego izaći i kupiti), do različitih kremica, kozmetičkih proizvoda i slično. Šta se onda nalazi u njenoj tegli koja skuplja četiri godine đubreta? Od stikera s voćki do narukvica sa festivala, mali komadi plastike koji je podsećaju na to koji su izazovi koje još nije uspela da reši.

Wasted

Da inicijative mogu biti jednostavne i delotvorne na lokalnom nivou, pokazuje i građanska inicijativa u Severnom Amsterdamu, nazvana Wasted. Njen cilj je da poboljša upravljanje otpadom, i to time što podstiče domaćinstva da recikliraju svoj otpad tako što ih nagrađuje popustima u lokalnim radnjama. Procedura je dobro smišljena i zapravo jednostavna. Svako domaćinstvo može se prijaviti na Wasted vebsajt, nakon čega dobije vreće za sortiranje otpada. Sortirani otpad se odlaže u kontejnere označene Wasted logoom, skenira se QR kôd na njemu, fotografišu vreće i aploaduju na Wasted vebsajt. Time se dobijaju digitalni novčići koji je moguće iskoristiti za popuste na proizvode i usluge u mreži lokalnih radnji, restorana, kafea i prodavnica.

Wasted je nastao kao autonomni projekat CITIES fondacije, i to kroz proces zajedničkog kreiranja i osnaživanja urbane populacije. Čini je grupa motivisanih ljudi koji žele da naprave promene, počevši od lokalnog nivoa. U ovom projektu ključna je upravo moć zajednice i zajednička odlučnost da se promena napravi. Inicijativu je podržao i grad Amsterdam s kojim se trenutno razvija i prvi edukativni paket, namenjen kako odraslima tako i deci. Od različitih radionica do popusta u lokalnim radnjama, Wasted aktivno promoviše važnost reciklaže i boljeg regulisanja otpada.

Precious Plastic

Na globalnom nivou deluje inicijativa Precious Plastic, globalna zajednica ljudi koji se bore protiv zagađenja plastikom, i to tako što prave mašine koje jednostavnom upotrebom recikliraju plastiku u nove forme, oblike i namene. Ono što je genijalno kod Precious Plastic jeste što su sav materijal i znanje dostupni svima onlajn, uključujući i detaljne nacrte i sheme kako sam konstruisati ove mašine, što i jeste ideja globalne zajednice. Mašine su modularne, što omogućava da se delovi lako mogu menjati, popravljati, pa i praviti po ličnim preferencama. Takođe, mašine su osmišljene tako da se mogu napraviti upotrebom jednostavnih materijala, delova i alata, sa ciljem da zaista svako može i na svakom kraju sveta da ih konstruiše. Na Precious Plastic vebsajtu nalaze se i video-tutorijali.

Precious Plastic vebsajt donosi i pregršt ideja šta se sve može napraviti od plastike koju svakodnevno tretiramo kao otpad – od objekata za uređenje doma, preko nakita, do pregršti zgodnih i korisnih predmeta. Takođe, ovaj vebsajt nudi početnicima savete kako da, pored pravljenja mašina, obezbede sebi prostor za rad, nađu materijal odnosno plastiku koja je svuda oko nas, kako da je sortiraju, oblikuju, boje, tope, i još mnogo toga kreativnog i, naravno, kako da se napravljeni proizvodi uspešno fotografišu i čak i prodaju.

McDonalds Time Out Novi McDonald’s koncept u Srbiji SBB 7 dana unazad! Samo u SBB-u: Gledaj TV kanale čak 7 dana unazad! Mesec za dame Rajićeva Shopping Centar: Mart je posvećen ženama LICETwarz-STILL FEST na bis: Program „postFESTum“ · · · ·