Ilustracija: Dobrosav Bob Živković
KULTURA · knjige

Svako neznanje se plaća. Košta nas stavova u životu, odluka, vremena i čini nas podložnim tuđem uticaju. Društvo koje odbija da prihvati odavno potvrđene teorije i da se pomiri sa njima, tapka u mestu. Istina nije manje vredna ukoliko se nekome ne dopada. Laž je laž, koliko god primamljiva bila.

Ilustracija: Dobrosav Bob Živković

Razne političke, pseudonaučne i religiozne struje kreiraju svoje „istine“. Manipulišu naučnim podacima, prećutkuju sve što im ne ide u prilog i poigravaju se osećanjima ljudi da bi ostvarile svoje zamisli. Čovek ne može biti stručan i dobro potkovan u svemu što mu se plasira u javnosti, tako da neutemeljenim idejama zasad dobro ide – prisetimo se samo koliko su popularne tvrdnje da vakcine izazivaju autizam, ili da je Zemlja ravna. Ali, ono što svako može da uradi, to je da nauči da postavlja potpitanja i ne prihvata stvari zdravo za gotovo.

Skepticizam uvek odnosi pobedu nad lakrdijom i dogmom. U našem nastavnom programu, nažalost, gurnut je u drugi plan. Suvo nabrajanje podataka godinama se tetoši kao najpoželjnija osobina, zbog čega se zdravorazumsko preispitivanje i konstruktivno kritikovanje moraju vežbati na drugim poljima. Odlična startna pozicija je knjiga The Demon-Haunted World, popularno delo Karla Segana (1934-1996), čuvenog profesora astronomije sa Univerziteta Kornel i elokventnog popularizatora nauke.

U knjizi pomoću koje je Segan 1995. godine laicima približio naučne metode i skepticizam, poglavlje Zmaj u mojoj garaži napisano je zanimljivo i pitko, što se od dobitnika Pulicerove nagrade moglo i očekivati. Još uvek je aktuelno koliko je bilo kad je prvi put objavljeno. Da bi bolje objasnio u čemu je problem sa neutemeljenim tvrdnjama Segan je osmislio sledeću zanimljivu priču (prevod Milana Perića iz knjige Rasprava o Bogu, izdavač McMillan 2016.):

„‘U mojoj garaži živi zmaj koji bljuje vatru’.

Zamislite da vam ozbiljno iznesem takvu tvrdnju. Sigurno biste želeli da je proverite, da i sami vidite. Vekovima je bilo bezbroj priča o zmajevima, ali ne i pravih dokaza. Kakva prilika!

‘Pokaži mi’, kažete vi. Ja vas dovodim do moje garaže. Vi pogledate unutra i vidite merdevine, prazne kante boje i stari tricikl, ali ne i zmaja.

‘Gde je zmaj?’, pitate vi.

„O, evo ga, baš tu“, odgovaram ja, mašući neodređeno. ‘Propustio sam da napomenem da je to nevidljivi zmaj.’

Vi predložite da prospemo brašno po podu kako bismo uhvatili tragove zmajevih nogu.

‘Dobra ideja’, kažem ja, ‘ali ovaj zmaj lebdi u vazduhu.’

Onda vi hoćete da upotrebite infracrveni senzor kako biste registrovali nevidljivu vatru.

‘Dobra ideja, ali nevidljiva vatra ne emituje toplotu.’

Vi hoćete da isprskate zmaja sprejom kako bi postao vidljiv.

‘Dobra ideja, ali to je bestelesan zmaj pa se boja neće zalepiti za njega.’

I tako dalje. Svakoj fizičkoj proveri koju vi predlažete ja se suprotstavljam posebnim objašnjenjem zašto ona neće uspeti.

Dakle, kakva je razlika između nevidljivog, bestelesnog zmaja koji lebdi i bljuje vatru bez toplote i toga da uopšte nema zmaja? Ako nema nikakvog načina da se moja tvrdnja ospori i nikakvog zamislivog eksperimenta koji ne bi išao u prilog mojoj tvrdnji, šta znači reći da moj zmaj postoji? Vaša nesposobnost da osporite moju pretpostavku uopšte nije isto što i dokazivanje da je ta tvrdnja tačna. Tvrdnje koje ne mogu da se provere i izjave imune na osporavanje istinski su bezvredne, koliku god vrednost mogle da imaju u našem nadahnjivanju ili pobuđivanju našeg osećaja čuđenja.“

Priča o zmaju u garaži nalazi paralelu u priči o postojanju Boga, o kom imamo mnogo tvrdnji, ali nimalo dokaza. Drugi je vide kao besmrtnu lekciju iz skepticizma, primenljivu na mnogim poljima. Segan kasnije dodaje da se, zapravo, u situacijama sličnim priči o zmaju od čoveka traži samo da nekome jednostavno veruje na reč. Poručuje da je, kada broj verujućih u besmislicu naraste, jedini razborit pristup da se odbace pretpostavke o njoj, bude otvoren za buduće podatke i postavi pitanje šta bi mogao biti uzrok da toliko duševno zdravih i razboritih ljudi bude u istoj čudnoj zabludi.

Važno je primetiti još jedan detalj: Segan često govori o osporavanju i proveri tvrdnji, a ne o pokušaju da se one dokažu, što je jedan od osnovnih principa u svetu nauke. Manipulatori nisu ljubitelji takvih metoda. Oni se ponašaju poput pravnika u sudnici, čiji je zadatak da pobedi u procesu i nadglasa protivnika. U svetu nauke je, s druge strane, opšte poznato da se za teorije ne govori da su tačne zato što ima dovoljno dokaza koji im idu u prilog, već zato što nema dovoljno onih kojim bi se osporile. Uzimanje u obzir svih podataka osnova je intelektualnog poštenja. Objektivnost i nepristrasnost osnove su dobrih zaključaka. Ima li pitanja?

ČitamČitašcover Festival ČitamЧиташ: Pronađi Zvezdu među knjigama! Knjiški triptih Huan Gabrijel Vaskes, Džef Dajer i Bojan Krivokapić: Tri knjiška predloga za vikend pagecovercitati Najčuvenije uvodne rečenice u istoriji književnosti Ivan Tokin Ivan Tokin objavio novu knjigu „Pas“