Naslovna fotografija
U VAZDUHU · flešbek

Laza Kostić nije bio veliki obožavatelj poezije Jovana Jovanovića Zmaja. Verovao je da je njen kvalitet diskutabilan i nije se ustezao da to kaže ili napiše. Bilo kada, bilo gde. A kad pesnici zarate, novinari imaju pune ruke posla. Tako je nastao jedan od najvećih skandala u istoriji srpske književnosti.

Lavina je pokrenuta u novembru 1899. godine, kada je Laza Kostić pozvan na sednicu Odbora Matice srpske. Dobio je jednostavan zadatak – trebalo je da uruči nagradu dugogodišnjem poznaniku Jovanu Jovanoviću Zmaju. Sednica je bila u znaku obeležavanja pedesetogodišnjice Zmajevog stvaralaštva, ali Laza je došao bez pripremljenog govora. U ruci je držao Zmajevu knjigu Pevanija, listao je i objašnjavao zašto je dobitnik nagrade loš pesnik. Bilo je i pohvala, naravno, ali autor pesme Santa Maria della Salute nije stigao da dovrši svoj kritički osvrt – govor je prekinut uz glasno negodovanje publike.

Zbog smelog nastupa Laza je u listu Brankovo kolo nazvan sujetnim, zavidnim i osvetoljubivim. Preko noći, postao je čovek koji sramoti naciju, ali i čovek koji je verovao da je u pravu i nije želeo da se preda. Konstatovao je da je to prvi slučaj u istoriji književnosti u kom je neko književno društvo zamolilo svog člana da održi govor i prekorilo ga zbog toga, što je bilo dovoljno da poželi revanš.

Pola veka Zmajevog stvaralaštva obeshrabrilo bi mnoge, ali ne i svojeglavog Lazara Kostića koji je obavio naporan posao i napisao Knjigu o Zmaju. U njoj je, na više od 400 strana, detaljno kritikovao poeziju i karakterne osobine svog pevidruga. Zamerao mu je na menjanju reči da bi se one stopile s rimom, pisanju rodoljubivih pesama iako nije učestvovao u srpsko-turskom ratu i odbijanju da se pojavi na sahrani političara i novinara Miše Dimitrijevića. Podelio je Zmajeve pesme na više celina, ali je posebno isticao da izgledaju kao da su ih pisale dve osobe: jedna koja je vredna divljenja i druga koja je bila sklona politizovanju i praznim frazama.

Knjiga o Zmaju, koja se danas može videti u Muzeju knjige na Banjici, bila je toliko skandalozna da niko nije želeo da je objavi. Laza je bio prinuđen da sopstvenim sredstvima finansira štampanje u Somboru 1902, nesvestan da se drugo izdanje neće pojaviti sve do 1984. godine. On nije bio jedini kritičar Zmajevog lika i dela, ali je posle toga svakako postao najpoznatiji.

Prijateljstvo dva velikana bilo je obeleženo usponima i padovima godinama ranije. Kad je Đorđe Popović, urednik novosadske Sedmice, odbio da odštampa prve Lazine radove, Zmaj nije uradio ništa da ga odbrani. Štaviše, smejao mu se zajedno s urednikom. Do čarki je dolazilo i kasnije, ali Laza je tvrdio da su nesuglasice među njima odavno razrešene i da knjigu nije napisao zbog sujete i želje za osvetom. Njeni delovi, međutim, kao da poručuju suprotno: „Stvorio ga Bog da bude slavuj, a on silom navalio da bude zmaj“, pisao je Laza o Zmaju i optuživao ga da je ego hranio u bircuzima, u kojim ga je polusvet obasipao laskanjem i pohvalama.

Miodrag Pavlović je istakao da je Laza pred kraj života bio opterećen materijalnom zavisnošću u besadržajnom braku s bogatom Julkom Palanački, nedostatkom književne slave i nižim položajem u društvu, u kom se nekada nalazio na visokoj poziciji, što je dovelo do otuđenja od okoline. Razlog za sukob mogao bi se kriti u tome, ali je veoma zanimljivo što razmirice izgledaju poput sudara sujete dva titana, od kojih je jedan u drugom video sopstveni odraz u ogledalu, koji mu se nije naročito dopao.

Mnogi kritičari primetili su da je i Laza koristio nepravilne oblike reči u svojoj poeziji, iako je to zamerao Zmaju. Bavio se politikom, ali je pojedine Zmajeve pesme smatrao političkim pamfletima. Međutim, koliko god da su se oni s vremena na vreme omalovažavali, nisu uspeli da zasene svoja dela. Kao da je reč o dve polutke, od kojih nijedna ne može postojati bez one druge, Lazino i Zmajevo stvaralaštvo ostavilo je u celini neizbrisiv trag u našoj književnosti i kulturnom nasleđu romantizma. U borbi slavuja i zmaja bitka je bila gruba i nerešena, ali pesnički rezultati su bili i ostali fantastični.

pagecovertattoo Tetovaže iz viktorijanskog doba assclyde_cover Istorija Evrope od 400. godine pre nove ere do danas Beogradski konjanik Beogradski konjanik jaše već 135 godina Katarininprviautoportretiz1834.godine 10 dela Katarine Ivanović, prve srpske slikarke · · ·