LazarDžamićslikapreuzetasasajtaMojafirma
U VAZDUHU · intervju

Već odavno živimo u svetu naučne fantastike. Zapravo, paralelni svet se zove digitalni svet i on se podrazumeva u sferi komunikacija. Digital doživljava svoju renesansu, pa se ovom prilikom pitamo kuda ona vodi? Šta nas to čeka?

Sjajan deo digitala je konstantno umrežavanje, ali ne samo virtuelno, već i vrlo realno, koje nas očekuje na narednoj INAT konferenciji u Beogradu. U isčekivanju ove realnosti sa nama je razgovarao Lazar Džamić, jedan od govornika ove konferencije, vrhunski profesionalac digitalnog marketinga, ali i sjajan pisac, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, kao i nekadašnji direktor planiranja u okviru Google kreativnog tima ZOO.

Bliži nam se proleće sa zanimljivim IT konferencijama. Vi ste govornik na INAT samitu. Šta je za vas INAT? Već ste učestvovali na prošlogodišnjem događaju i verovatno mu se vraćate sa razlogom?

Naravno. Gledam budućnost u oči. Imam priliku da pričam i o životu, ne samo o struci…

Kakvo je vaše mišljenje o IT i marketinškoj scenu u Srbiji? Da li možemo da pratimo konstantan tehnološki napredak i inostrane trendove? Šta nam nedostaje, a šta je ono što bi mogli više naglašavati?

Kao što kaže Branko Milutinović, CEO Nordeusa, tehnologija je veliki demokratizator. Sve što se radi u Londonu ili Njujorku možemo i mi. Ali za to treba imati ne toliko para koliko klijente koji to prepoznaju i traže, kao i agencije koje to mogu da prate. A na tom planu stvari nisu baš najbolje. Kod nas se i dalje jure najmanji zajednički sadržaoci, rade se iste stvari već godinama, jer pre svega klijenti ne mogu da se smaraju, a i ne razumeju taj novi prostor. Tek treba da osvojimo You Tube, a kamoli nešto drugo… Agencijama fali strategija, koja smiruje i uverava klijente da agencija zna šta radi; umesto toga svi skaču pravo u egzekuciju. Ne nedostaju nam toliko tech znanje i kadrovi, uprkos tvrdnjama, fali nam marketinško-tehnološke pismenosti i konkurentskog pritiska za inoviranjem.

Imate li ideju kuda ide svet oglašavanja nakon kompletne digitalizacije? Vraćamo li se na neki početak, kao što se u umetnosti nakon postmoderne vraćamo i klasičnim medijima?

Interesantno je to pitanje. S jedne strane imamo ogroman uticaj tradicionalnog pripovedanja, koje nikada nije izgubilo na značaju, i koje postaje sve značajnije zbog rasta tako zvane content paradigme (marketing brendiranim sadržajima), dok s druge strane imamo eksploziju kontekstualnih i hiper-personalizovanih poruka koje se baziraju na podacima potrošača i signalima koje ostavljamo za sobom u digitalnom prostoru. Dakle, imamo i magiju i logiku u jednom paketu. Matemagiju, robote i mitove. Mislim da se ne vraćamo ni na kakav početak, jer je on oduvek bio deo priče, ali imamo evoluciju linearnog modela pripovedanja u nelinerani i interaktivni, kao i virtuelni, sa rastom i prihvaćenošću VRa, ARa i njihovog hibrida MRa (mixed reality). Iskreno, ova evolucija donosi etičke i legalne izazove prema kojima su dosadašnji tek puki početak! Ali s druge strane, pošto malo nas hoće da prihvati da nam se poruke nabijaju direktno u zenicu, to može da dovede i do nove ere interesantnijeg, relevantnijeg i poželjnijeg oglašavanja, koje će zaslužiti svoje prisustvo. Videćemo…

Kako se u vašem radu bore strateški i kreativni momenat? Koliko umetničke slobode imate u sferi marketinga?

Uvek ima velike slobode, koja se bazira na evidenciji. Kreativci kažu dajte mi slobodu tesnog brifa. Marketing nije umetnost, mada koristi mnogo elemenata nje u smislu estetike i pripovedanja, jer ima za krajnji cilj izazivanje reakcije, utilitarian je, što umetnost nije. Skoro neo-platonovski: umetnost mora da ima korisnu društvenu ulogu, kaže Platon, a marketing mora da bude komercijalno koristan. Dakle, kreativno rešenje može da ima hiljadu ispoljavanja, sve dok je bazirano na relevantnom strateškom poznavanju onih kojima se obraća: njihovih interesovanja, želja, snova, anksioznosti, stereotipova…Marketing nije umetnost sponzorisana klijentovim novcem.

Koji su trenutno vaši važni projekti na kojima radite?

Pre svega knjige. Pored fakulteta na kome predajem (Fakultet za medije i komunikacije – FMK), trenutno u poslovnom smislu radim jedino konferencije i nešto malo korporativnih treninga. Konsalting više ne radim. Pokušaću da razvijem i poseban trening iz medijske pismenosti za školsku omladinu, jer nam se deca truju svakakvom propagandom i komercijalnim zloupotrebama. Iskreno, trenutno mi najviše vremena uzimaju moje doktorske studije, jer sam rešio da se vratim u školsku klupu i naučim mnoge stvari koje dotiču oblasti kojima sam se do sada bavio, ali na drugačiji, filozofski i teorijski način… Učenje nikada ne prestaje.

Da li uskoro možemo očekivati novu knjigu?

Da, i to nekoliko! Radim na novom, 5. izdanju Cvjećarnice u Kući cveća koje bi trebalo da ima dva nova poglavlja, ako sve bude kako treba. Jedno je konačno razrešenje misterije oko takozvane zabranjene episode Alana Forda s Titom i Jovankom – koja nikada nije ni postojala! U pitanju je bila parodija iz Mladine iz 1989. godine, pa sam na tu temu uradio intervju s tadašnjim urednikom Robertom Boterijem, a pokušavam da popričam i sa ilustratorom Andrejom Flumijanijem, koji se trenutno ne oseća dobro, pa čekamo dobar trenutak… Drugo novo poglavlje je intervju sa Slobodanom Šijanom o tome kako je AF uticao na poetiku Maratonaca…, što mi je velika privilegija. Takođe, počinjem da pišem i drugu knjigu Čaja od šljiva. Prikupljam i građu za biografiju Mitra Subotića-Sube, jednog od naših najvećih imena moderne muzike u svetu, koja bi trebalo da izađe sledeće godine. I još par stvari za sledeću godinu…

Koje knjige i sajtove trenutno čitate i imate li neku preporuku?

Trenutno najslabija tačka, jer uglavnom čitam literature za doktorat. Britanski Guardian mi je jedina novina koju povremeno čitam. Ostali sajtovi – kako koji članak koji uglavnom otkrivam preko prijatelja koji mi pošalju link. Mislim da je Moj izbor odličan portal s odličnim autorima. U početku sam i ja pisao, ali me je onda vreme pojelo

Mjehur na mreži Mjehur na mreži: Ima aplikacija za inspiraciju Teodora i Sofija-cover TeYosh: Živimo u vremenu ekonomije pažnje Ivan Vuknić Ivan Vuknić: Ljudi su zasićeni digitalnom erom Miloš Biković Miloš Biković o svojoj ulozi u velikom ruskom hitu „Led“ · · ·