Lepotica i zver (foto izvor: mixgrill.gr)
U VAZDUHU · retrovizor

Kad je u mašineriji studija Dizni nastao film „Lepotica i zver“, mogli smo da vidimo nešto što se nije dogodilo još otkako je ucveljena Snežana ribala podove. Bel, glavna junkinja animirane bajke, postala je prava feministička heroina. Ona je inteligentna, načitana i sposobna da neotesane seljačine drži daleko od sebe. Pritom, nije čak ni previše lepa. U poređenju s njom Esmeralda iz filma „Zvonar Bogorodičine crkve“ izgleda poput prave seks bombe.

Premijera Diznijevog crtaća održana je 1991. godine. Njegov kultni status učvršćen je sjajnim uspehom na blagajnama, odličnim kritikama i nominacijom za Oskara za najbolji film. Jedna stvar se, međutim, promenila. Zahvaljujući naučnim radovima i internetu, protiv Bel se digla kuka i motika. Stručnjaci kažu da je glavna heroina prerušena u feministkinju, ali da to zapravo nije. Dizni nas je sve prevario i verovatno će to učiniti ponovo. Od sedamnaestog marta u bioskopima će se naći rimejk animiranog filma koji, sudeći po trejleru, neće doneti mnogo toga novog. Sa rodnih studija ponovo bi mogle poleteti baklje pa, sad kad je zver ostala bez kandži, nije zgoreg svrstati se na Belinu stranu.

Ako je neotesani Gaston, najzgodniji muškarac u selu, naglavačke proleteo kroz Belina vrata kada ju je zaprosio, kako je moguće da ona ne drži do sebe? Mnogima je zasmetalo što je takva Bel pala u zaborav čim se zaljubila. Od obožavateljke knjiga i putovanja, postala je devojka primorana da se odrekne snova zarad dobrobiti muškaraca koji je okružuju. Prelepa biblioteka iskorišćena je kao običan izgovor za romantiku, knjige koje Bel čita stara su Diznijeva propaganda o princu na belom konju, a putovanja su dobacila tek do obližnje šume. Fokus je pomeren na zver, iako je čudovište tipičan nasilnik u vezi. S obzirom na to da ga se Bel ne plaši i ne šljivi njegova naređenja, više me brine što se zaljubila u nekoga ko ju je zatočio, što je školski primer stokholmskog sindroma.

Ljubitelji bajke, koju je 1757. godine napisala čuvena guvernanta Žan Mari Leprens de Bomon, ističu da su problemi pametnije rešeni u njenom književnom delu i ekranizaciji reditelja Žana Koktoa. U Koktoovom magičnom filmu iz 1946. godine, zver je dobra i bolje se nosi sa emocijama, pa protivnicima Diznija služi kao primer da se lepotica može staviti u zahvalniji kontekst. Ali, ta njihova učtiva zver još uvek želi da odrubi glavu budućem tastu zbog jedne odbrane ruže. Koliko god voleo prelep i neizmerno vredan Koktoov film, moram priznati da je njegova crno-bela heroina manje slojevita od raspevane Bel obučene u plavo. Precenjeno devičanstvo i jednostavnost, na kojima su insistirali madam de Bomon i Kokto, imali bi slabe šanse da danas dopru do publike, bombardovane sa svih strana levijatanskim zadnjicama iz klana Kardašijanovih.

Kritičari Bel, dakle, nisu u pravu. Štaviše, prilično su osioni za film u kojem je većina muškarca loša (Gaston i prijatelji), nezrela (zver) ili sluđena (Belin otac). Kanon studija Dizni već je žestoko narušen time što bogata zverka od princa čeka da je spase svojeglava devojka na konju. Da se nije iskreno zaljubila, oni zli seoski jezici, koje je intelektualno prerasla, okarakterisali bi Bel kao klasičnu sponzorušu željnu zamka i turizma. Umesto da uzdiše za tim da postane još jedan Gastonov lovački trofej, njegova maserka stopala i mašina za razmnožavanje, Bel je uzdahe prepustila seoskim frajlama, koje su s očiglednim predumišljajem nacrtane kao tri serijski proizvedene plavuše. Narcisoidnu mušku svinju Gastona ljubiteljka knjiga poslala je na blatnjavu kupku s drugim prasetom.

Da se ne lažemo, u nekom drugom svetu, u nekoj drugoj bajci, Bel bi pevala pesme o „frajerima“ kao što su Gaston i držala bi knjige daleko od sebe. Argument da je žrtvovala sve zarad ljubavi, može se primeniti i na zver. U trenutku kada mu cela budućnost zavisi od Bel, on suzbija egoizam i oslobađa je datog obećanja, koje je, doduše, ni nešto ranije nije sprečilo da odjaše iz zamka. Maljavo muško čudovište, koje je patilo i skrivalo se u zamku zbog nesigurnosti u sopstveni izgled, olinjalo se, postalo čovek i doseglo Belin superiorniji nivo. Za razliku od Koktoove verzije, koja poručuje da je granica između lepog muškarca i zveri prilično nejasna, Gaston i Belin ljubimac ne mogu se posmatrati kao dve strane istog novčića. Skrhan time što ga je zbog površnosti prelepa čarobnica pretvorila u monstruma, nekadašnji princ je dobar deo života proveo okružen ogledalcem i ružom, predmetima koji ne mogu biti dalje od napucanog mačizma.

Nažalost, ljudi koji su zaista okruženi nasiljem ne bi smeli da poveruju u ovu bajkovitu transformaciju. Ima istine u tvrdnji da se Belinom tolerancijom neprimerenog ponašanja i nasilja devojčicama šalje poruka da bi se zlostavljač, ako nalete na njega, mogao promeniti u princa, što nije tačno. Uprkos tome, u animiranom filmu na ovu temu teško je zamisliti drugačiji kraj. Da se zver nije pretvorila u seksepil, glorifikovanje ljubavi opasno bi se približilo glorifikovanju zoofilije. Hrišćani bi u svemu tome svakako prepoznali i satanizam: kad je pa lepa devojka plesala sa rogatom zveri a da nije proglašena vešticom i đavoljom konkubinom.

Završnice su vrlo problematična stvar u bajkama. Ako baš nijedna devojka u kraljevstvu ne može da obuje Pepeljuginu cipelicu možemo li šaljivo zaključiti da ona ima teški deformitet ili mutaciju stopala i da se našla u priči obeleženoj foot fetišom? Pogledajte samo šta se desilo sa Snežanom. Jeste, ljubav je tu devojku vratila iz mrtvih, ali činjenica da je princ sa nekrofilskim sklonostima ljubio dok je ležala u kovčegu prilično je uznemirujuća. Uostalom, ako se već podigla iz mrtvih, da li to znači da je postala zombi?

U slavu zaista prelepog filma o lepotici i zveri, koji poručuje da spoljašnjost ne čini čoveka i da prave zveri nije uvek lako prepoznati, predlažem zato da se nađemo na pola feminističkog puta. Neka Bel ovakve kakva jeste. Njen je izbor da bude sa čupavcem kojeg je poput mame morala da uči lepom ponašanju i tekovinama civilizacije. A ne bi bilo lepo ni da je odbila da pritrči u pomoć lucnutom ocu, iako pojedinci smatraju da je tim odnosom opet pretvorena u feministički problematičnu majčinsku figuru.

Nažalost, nedavno sam naišao i na negodovanje zbog toga što je na pojedinim propratnim proizvodima Bel prikazana sa ružom u ruci, umesto sa knjigom. Svetu koji menja teze ne može se ugoditi. Ako znamo da život i budućnost zveri zavisi od tog cveta kojeg drži u rukama, ne postoji veći dokaz Belinog bunta, nadmoći i kontrole. Sad joj volja da drsko čupka latice ili ne, sa ruže koja čak i nije njena. U svakom slučaju, jedan jači stisak i od muškarca u Diznijevom kraljevstvu ne bi ostalo ništa, koliko god zver urlala posle toga.

Doba šarlatana (foto izvor: Sebastian Willnow, AFP, Getty Images) Doba šarlatana: Kako su sulude ideje dobile prostor u medijima? Modernizacija ("The Flinstones") Vi i ekonomija na ti: Modernizacija poslovanja, da ili ne? Medijski sukob (foto izvor: eltxoromatutino.com, Donald Trump - Don Emert, Getty Images) Meril Strip protiv Donalda Trampa: Da li je govor slavne glumice licemerje ili nužna potreba? Inflacija Vi i ekonomija na ti: Inflacija kao prošlost ili budućnost? · ·